Čak ni pop nije znao koga sahranjuje: Udovica Pavla Vuisića krila od svih da je umro, nije dala ni umrlicu, ni fotografiju...

Pavle Vuisić bio je bard srpskog glumišta, koji nas je napustio na današnji dan 1988. godine. Ostavio je i neizbrisv trag i u domaćoj kinematografiji. Ovaj osobenjak, kako su ga često nazivali, nije uživao pažnju medija, te su njegovi intervjui prava retkost.

Zbog povučenosti kojom je odisao, danas nije dostupno mnogo podataka o njegovom privatnom životu.

"Znate, Paja ne voli ovo što radi! Radi zato što mora da radi i što ne zna šta bi drugo. A inače ne voli film i sve ovo oko njega, pa zato možda, ne voli novinare. Beži od njih kao od kakve epidemije. On tako na našoj Adi ne beži ni od čitavog roja komaraca!", govorili su ljudi koji su ga poznavali, a pisali su tada mediji.

Obožavao je da pravi brodove, a izgustirao bi ih čim završi, svečano je pustio u rad česmu iz koje je teklo vino, provodio je dane i noći na Adi...

Testament

Njegov testament, dugo je bio misterija, a kada je obelodanjen, ljudi su bili ganuti, jer je do kraja ostao dosledan sebi. Kako se navodi u biografiji Pavla Vuisića "Posle fajronta" autora Aleksandra Đuričića, glumac je "za inat" tražio šest popova, od kojih je očekivao da ćute i "u sebi pevaju".

Originalna verzija testamenta glasi:

Oporuka:

Pavla Vuisića, rođenog od majke Radmile i oca Miša, koji dana prvog novembra 1982. godine, pri čistoj svesti i zdravoga uma sastavlja ovu poruku. Mirjani, ženi mi,sve što imam za slučaj da odapnem, ostavljam, s tim da razumno rasproda ili otuđi imovinu moju, odnosno svoju, a ako ne bude u stanju da imovinom raspolaže, da to samo sud može uraditi. Mirjana, ako posle mene ostane, ima da me sahrani sa svim adetima i čestima crkve pravoslavne, sa šest popova da se pred mojim telom vide i čuju.

Pogledajte u galeriji fotografije iz spomen sobe Pavla Vuisića koja odiše njegovim privatnim stvarima:

Sahraniti me ima u grobnicu našu, govor posmrtni ili slično da se čuo nije. Ovijeh šest popova (koje za inat hoću) da sve ono što se oko groba radi, rade i šute. Šute (ćute).

Neka u sebi pjevaju.

Pošto mislim mreti, što bih i onako sve ovo pisao, još da vas zamolim da mi nikakav komunist ni govora, ali niti jedne reči ne progovori, jerbo ću se u grobu prevrnuti i ne samo prevrnuti, već i ustati iz groba da ga noću morim i da mu, njemu i svima, koliko ih je na svetu, jebem mater...

Mirjana je njegovu želju ispoštovala. Pričalo se da je ostavio tri testamenta, a na tu temu se jednom samo oglasila i njegova udovica.

"Ne znam zašto im ta verzija više odgovora. Ne želim u to da se uplićem. Nedavno je objavljena knjiga o Pavlu u kojoj stoji ta verzija", rekla je Mirjana Vuisić.

Sahrana

Ipak, ovo je najverovatnije bila glumčeva šala, kako je godinama kasnije ispričala njegova supruga Mirjana. Ona je otkrila da je njegova poslednja želja bila da sahrani prisustvuje samo dovje ljudi - pop i supruga.

Budući da je ceo život proveo daleko od bliceva i trudio se da se ne eksponira, insistirao je da niko ne bude obavešten o njegovoj smrti, dok se ne završi sahrana i bude ispraćen na veči počinjal.

Po nekim izvorima, on je insistirao na tome da se vest o njegovoj smrti objavi tek tri dana nakon sahrane. Kako se navodi u poslednjoj verziji od tri njegovog testamenta piše.

Pogledajte u galeriji fotografije sa snimanja "Kamiondžija":

- Molim da se smrt objavi tri dana posle pogreba.

Želeo je da umre nečujno, da to ne bude vest. Niko da ne slavi život koji on nije voleo. Na sahrani nije bilo nikog, samo njegova Mirjana. Nije bilo umrlice, ni slike. I jedan pop kog je dovela. I nije mu rekla ko je pokojnik.

- Samo sam rekla da se zove Pavle... - navela je njegova udovica.

- Poznanici, filmadžije, sindikati, cele fabrike su se raspitivale kako da mu odaju počast. Saznali su tek kada je sve bilo gotovo - navodi se u biografiji, koju je napisao Đuričić, a preneo Nedeljnik i dodaje:

- Čak ni pop nije znao koga sahranjuje. Čitulje su bile bez ožalošćenih. Nije voleo forme. Mirjana je poštovala njegove poslednje želje, kao i sve prethodne.

Glumac je preminuo 1. oktobra 1988. godine u 62. godini života, od karcinoma, a sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.

 Bonus video: Spomen soba Pavla Vuisića