Marčelo Rota za Kurir: Publika u Beogradu je topla, vi ste narod s velikom muzičkom i kulturnom tradicijom
Svetski poznati dirigent Marčelo Rota ponovo je u Beogradu. Njegov program filmske muzike Enija Morikonea i Nina Rote, na zadovoljstvo publike u Srbiji, dobio je "Drugi deo". Publiku očekuju čuvene melodije iz kultnih filmova "Kum", "Amarkord", "Bilo jednom u Americi", "Dobar, loš, zao", "La Strada", "Profesionalac" i drugih. Pred večerašnji nastup u Sava centru umetnik svetskog glasa govori o radu s velikim kompozitorima, ali i svetskim zvezdama opere.
- Divno je vratiti se u Beograd nakon prošlogodišnjeg koncerta ili, bolje rečeno, dva koncerta u Plavoj dvorani. Program zadržava neka od najznačajnijih dela Nina Rote i Enija Morikonea, ali takođe obuhvata mnoga nova, dobro poznata, koja ćemo izvoditi prvi put. Ovo je način da se proširi repertoar i da damo neke sugestije za koje verujemo da će ih publika ceniti ove 2025. godine. Zato smo izabrali podnaslov "Drugi deo" - započinje razgovor za Kurir maestro.
Enio Morikone i Nino Rota smatraju se legendama svetske filmske muzike. Kako doživljavate dijalog između njihovih stilova kad se predstave u okviru jednog koncerta?
- Oni su kompozitori koji su najviše oblikovali istoriju kinematografije i zahvaljujući njima mnogi filmovi su postali besmrtni i bezvremenski. Oni imaju svoj jedinstveni stil i eleganciju, koji su kasnije bili uzor mnogim drugim muzičarima.
Kakvo emotivno putovanje želite da stvorite za beogradsku publiku ovim programom?
- Sigurni smo da će publika biti progresivno uključena u muzičko putovanje, poput putovanja kroz vreme, budeći sva čula i bezgranične emocije.
Marčelo Rota voli da dolazi u Beograd
Radili ste sa Eniom Morikoneom i izvodili njegovu muziku širom sveta. Koju ste najvredniju umetničku lekciju naučili od njega?
- Upoznavanje maestra Morikonea, kao i maestra Rote, uči nas mnogim stvarima. Prvo, da se ozbiljnost i posvećenost radu uvek isplate. Takođe, velika svest - da smo imali sreće da budemo pored tako velikih ličnosti, što je jedinstveno i divno iskustvo koje ćemo uvek pamtiti.
Biće izvedene mnoge kultne filmske partiture, od "Kuma" do "Bilo jednom u Americi". Imate li ličnog favorita među njima?
- Oni su toliko različiti jedni od drugih da su poređenja nemoguća i teška. U filmu "Kum" kontrasti, poput nasilja i ljubavi, očigledniji su. U filmu "Bilo jednom u Americi" ulazimo u svet koji je više napravljen od sećanja na trenutke, s refleksivnijim i promišljenijim tonom.
Imate bogat operski repertoar. Po čemu se rad na filmskoj muzici razlikuje od dirigovanja operom ili simfonijskim delima?
- Nema razlike između filmske muzike i druge muzike, osim u formi. Pre nekoliko dana, slušajući Pučinijevu "Tosku", u verziji koju sam snimio bez vokala, dakle, bez pratećih numera (to pomaže pevačima da vežbaju svoje deonice), shvatio sam da bi to mogao biti savršen saundtrak za mnoge filmove. Zaista, mnogi kompozitori su uzimali velikane kao primere, kao što su Pučini i Verdi, čak i pre njih tu su bili Bah, Vivaldi, Mocart i Betoven. Interpretacija i karakter "tradicionalnih" kompozicija variraju, ali nisu mnogo različiti; svaka od njih mora da izražava osećanja, poput pripovedanja ili čitanja mnogih priča.
Nastupali ste u najprestižnijim koncertnim salama širom sveta. Kako doživljavate atmosferu i energiju beogradske publike u poređenju s drugima?
- Beogradska publika je veoma pažljiva, zainteresovana i ja to dobro poznajem, s velikom muzičkom i kulturnom tradicijom, topla i angažovana. To sam primetio na mnogim događajima na kojima sam učestvovao u prošlosti, već dugo vremena.
Kad pogledate unapred, vidite li sebe kako nastavljate da proširujete projekat Morikone i Rota s novim "delovima" ili planirate da istražujete i druge velike filmske kompozitore?
- Da zaključim, mislim da je muzičko nasleđe koje su nam ostavila ova dva velikana muzike ogromno i da će u budućnosti biti prirodno da nastavimo da izvodimo i otkrivamo njihova manje poznata dela. Neke zanimljivosti i iznenađenja, uvek u kombinaciji s velikim delima koja publika iz celog sveta voli i nikad se ne bi umorila da ih ponovo sluša. Oni su jedinstveni dragulji.
