Dodeljena je nagrada „Mihailo Valtrović“ za životno delo, najviše stručno priznanje u oblasti muzeologije u Srbiji

Na svečanoj skupštini Muzejskog društva Srbije, održanoj 29. septembra 2025. godine u Centru za kulturu Smedereva, svečano su uručene ovogodišnje nagrade „Mihailo Valtrović“, u znak sećanja na jednog od pionira srpske muzeologije — arheologa, arhitekte, istoričara umetnosti i osnivača Srpskog arheološkog društva.

Komisiju za nagrade u 2025. godini činile su koleginice iz različitih muzejskih ustanova širom zemlje: Nataša Knežević, Narodni muzej Zrenjanin, Jelena Kurtić, Zavičajni muzej Knjaževac, Ivana Jovanović Gudurić, Muzej grada Novog Sada, Aleksandra Stefanov, Muzej Vojvodine, Ivana Gruden Milentijević, Narodni muzej Niš, Milica Stojanović, Narodni muzej u Smederevskoj Palanci i Jelena Sekulović,
Etnografski muzej u Beogradu, predsednica Komisije.

U kategoriji Nagrada za životno delo dodeljuje se priznanje pojedincima koji su svojim dugogodišnjim radom ostavili trajan trag u muzeologiji. Ovom nagradom prepoznaju se muzealci koji su postavili temelje budućim generacijama i svojim delovanjem značajno
doprineli unapređenju zaštite, istraživanja i tumačenja kulturnog nasleđa u Srbiji.

U kategoriji za životno delo predložene su dve izuzetne koleginice:

 Veselinka Kastratović Ristić, muzejska savetnica iz Muzeja Jugoslavije, na predlog dr Nikole Krstovića, dr Dragane Eremić, dr Tatjane Mihailović, Dragana Draškovića, Delfine Rajević, Snežane Ašanin, Gordane Pajić, Marine Vlaisaljević i Julke Kuzmanović Cvetković kao i dr Jelene Vukčević i Mirjane Savić u ime Sekcije istoričara;

 Vesna Nedeljković Angleovska, muzejska savetnica u penziji iz Muzeja grada Novog Sada, na predlog dr Ljiljane Gavrilović i Branke Sikimić, u ime Etnološke sekcije Muzejskog društva Srbije. Na osnovu toga, Komisija je donela odluku da nagradu „Mihailo Valtrović“ za životno delo u 2025. godini dodeli:

Veselinki Kastratović Ristić, muzejskoj savetnici iz Muzeja Jugoslavije Koleginica Veselinka Kastratović Ristić, muzejska savetnica Muzeja Jugoslavije, tokom čitavog svog radnog veka bila je posvećena ovoj ustanovi i profesiji kustosa. Kao istoričarka, svoje istraživačke i izložbene aktivnosti usmerila je na jugoslovensko nasleđe u okviru istorijskih tema. Kao autorka brojnih stručnih i naučnih radova, aktivno je učestvovala na naučnim i stručnim skupovima, dok je kao kustoskinja realizovala veliki broj samostalnih i koautorskih izložbenih projekata, praćenih relevantnom publikacijom.

Među najzapaženijim izložbama izdvaja se Ko je soko – taj je Jugosloven, osvetljavajući značaj sokolskog pokreta u kontekstu ideje jugoslovenstva. U okviru izložbe Čuvajte mi Jugoslaviju, realizovane timskim pristupom, dala je značajan doprinos interpretaciji
ključnih trenutaka iz perioda Kraljevine Jugoslavije. Kao koautorka publikacije Sloboda je za nas san, učestvovala je u izradi tematskog kataloga posvećenog predmetima koji svedoče o životu zatvorenika tokom Drugog svetskog rata — čime je još jednom potvrdila svoju profesionalnu usmerenost ka temama kolektivnog pamćenja i kulture sećanja.

Pored rada u muzeju, Veselinka Kastratović Ristić ostavila je dubok trag i u stručnim udruženjima, pre svega u okviru Muzejskog društva Srbije, u kom je u protekle dve decenije (2002–2024) obavljala čak sedam različitih funkcija. Od pozicije sekretara — 3 sa koje je organizovala pet stručnih skupova — preko Izvršnog odbora do Suda časti, postala je prepoznatljivo lice ovog udruženja. Istovremeno je bila aktivna i u Nacionalnom komitetu ICOM Srbija. Njen rad u stručnim udruženjima odlikuju doslednost, profesionalizam i izrazita posvećenost struci.

 Nagradu za muzej godine, kojom se uvažavaju izuzetni rezultati postignuti u stručnom radu muzejskih ustanova tokom perioda januar–decembar 2024. godine.

Ova nagrada dodeljuje se kao priznanje za kolektivni rad i profesionalnu posvećenost ustanovama koje su svojim delovanjem — u domenu istraživanja, izložbene delatnosti, edukacije i publicistike — dale značajan doprinos razvoju muzeološke prakse u Srbiji.

Komisija je prilikom odlučivanja posebno cenila:
 kvalitet i obim realizovanih aktivnosti;
 efikasnu unutrašnju organizaciju i timsku saradnju;
 javnu vidljivost, dostupnost i odjek postignutog rada u stručnoj i široj
zajednici.

Dodelom ove nagrade, Muzejsko društvo Srbije želi da istakne institucije koje svojim radom podstiču profesionalne standarde i inspirišu razvoj muzejskog sektora na nacionalnom nivou.

U ovoj kategoriji, razmatrane su tri prijave:
1. Muzej FK Crvena zvezda (Beograd), na predlog dr Aleksandra Rakovića;
2. Muzej Krajine (Negotin), na predlog Aleksandra Marušića;
3. Narodni muzej Zrenjanin, na predlog Čarne Milinković.
Komisija je, u skladu sa konkursnim kriterijumima, vrednovala stručni kvalitet,
tematsku raznovrsnost programa, kao i uticaj rada na lokalnu zajednicu i nacionalnu muzeološku scenu. Posebno je istaknuta sposobnost ustanove da, kroz timski rad i odgovorno upravljanje, dosledno realizuje programe na visokom profesionalnom nivou.

Sa velikim zadovoljstvom, u okviru kategorije muzej godine, objavljujemo da je dobitnik
nagrade „Mihailo Valtrović“ za 2024. godinu

Narodni muzej Zrenjanin

Narodni muzej Zrenjanin je tokom 2024. godine, pored prikazivanja kulturno-istorijske i prirodne baštine putem stalne postavke, realizovao veliki broj izložbi, pratećih programa, kustoskih vođenja, radionica, predavanja, promocija i saradnji sa
institucijama i zajednicom. Godinu je obeležilo otvaranje novih segmenata stalne postavke posvećenih istoriji fotografije pod nazivom Prvi fotografski atelje i starim i retkim knjigama iz muzejske Specijalne biblioteke.

Među najznačajnijim projektima Narodnog muzeja Zrenjanin u 2024. godini izdvaja se izložba Secesija u Velikom Bečkereku: Modernizam na primerima iz Zbirke primenjene umetnosti Narodnog muzeja Zrenjanin, kojom je na promišljen i istraživački utemeljen
način osvetljen kulturni potencijal lokalnog nasleđa u širem istorijskom i umetničkom kontekstu.

Poseban doprinos muzejske ustanove ostvaren je kroz aktivno učešće u arheološkim istraživanjima na Tisi kod Novog Bečeja, koja su bila usmerena na proučavanje ostataka srednjovekovne tvrđave na kopnu, kao i na sagledavanje višeslojnih oblika života koji
su se tokom vekova odvijali na ovom istaknutom arheološkom lokalitetu. Unapređenjem internet prezentacije i razvojem virtuelnih sadržaja, Narodni muzej Zrenjanin omogućio je veći pristup stalnoj postavci i aktuelnim programima, čime je svoju delatnost učinio dostupnijom različitim kategorijama publike. Poseban akcenat stavljen je na edukaciju dece i mladih, kroz programe poput Muzeja u školama i uspostavljanjem saradnje sa brojnim obrazovnim ustanovama.

Povodom obeležavanja godišnjice smrti slikara Uroša Predića, u okviru stalne postavke Narodnog muzeja Zrenjanin trajno je postavljen taktilni model slike Autoportret, čime je muzej pokazao zavidan stepen inkluzivnosti i dostupnosti svojih sadržaja.

Tokom poslednjih nekoliko godina, muzej je ustanovio etno-festival Banatski dani teku, posvećen afirmaciji nematerijalnog kulturnog nasleđa u specifično multikulturalnom kontekstu banatske sredine. U okviru Malog salona Muzeja organizovana je i radionica pod nazivom Trukerski zanat – Vezak vezlo zlato materino, koja je dodatno afirmisala značaj očuvanja tradicionalnih znanja i veština na lokalnom planu.

Zahvaljujući ovim inicijativama i angažovanju zaposlenih, Narodni muzej Zrenjanin se tokom nagradnog perioda istakao kao reprezentativni primer unapređene muzejske prakse, otvorenosti ka zajednici, interdisciplinarnog pristupa i kontinuiranog profesionalnog razvoja.

Prelazimo na treću kategoriju — nagradu za pojedinca ili autorski tim za zapažene rezultate u stručnom radu tokom 2024. godine. Ova nagrada dodeljuje se za projekte i aktivnosti koji, svojim stručnim i naučnim dometima, originalnošću i uticajem, predstavljaju značajan doprinos razvoju muzejske delatnosti i zaštiti kulturnog nasleđa.

U okviru ove kategorije pristiglo je dvanaest prijava pojedinaca i autorskih timova iz različitih muzejskih i kulturnih ustanova. Komisija je razmatrala jedanaest prijava, jer je jedna izuzeta iz procedure ocene u skladu sa Pravilnikom o dodeljivanju nagrade „Mihailo Valtrović“, s obzirom na to da je među autorima bila članica naše Komisije. Svi prijavljeni radovi odlikovali su se visokim profesionalnim kvalitetom,
metodološkom inovativnošću i angažovanim pristupom u tumačenju i predstavljanju kulturne baštine.

Predložene prijave bile su sledeće:

 dr Desa Đorđević Milutinović (Prirodnjački muzej), autor idejnog projekta i urednik monografije „125 godina Prirodnjačkog muzeja u Beogradu“, na predlog dr Voislava Vasića;
Silvija Krejaković (Muzej grada Beograda) i Aleksandar Berežov (Istorijski arhiv Kraljevo), autori projekta „Savezničko bombardovanje – 80 godina posle:
‘Kraljevo: gomila ruševina – masovna grobnica’“, na predlog Sekcije istoričara Muzejskog društva Srbije;
 dr Snežana Mišić (Galerija Matice srpske) i dr Igor Borozan (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu), autori izložbe „Uroš Predić. Dostojanstvo svakidašnjice“, na predlog Čarne Milinković;

 Dragana Đurđević (Narodni muzej u Smederevskoj Palanci), autor projekta „Čuvam te – nove perspektive u tumačenju antropomorfnih figurina sa lokaliteta Medvednjak kroz praksu Arheologije srca“, na predlog Petra Dekića;  Mileta Prodanović, Miodrag Danilović (Umetnička škola Čačak), Mirjana Racković (Umetnička galerija „Nadežda Petrović“), Ana Ranković (Muzej
rudničko-takovskog kraja), autori monografije „Božidar Prodanović, zagonetnost realnih prizora“ na predlog Umetničke galerije „Nadežda Petrović“ Čačak i Muzeja rudničko–takovskog kraja Gornji Milanovac; Aleksandra Prodanović Bojović, autor projekta „Kanga – tkanine koje govore“, na predlog Muzeja afričke umetnosti; Tijana Stanković Pešterac, Aleksandra Stefanov, Tatjana Bugarski, Veselinka Marković, Dragana Garić, Milkica Popović, Katarina Radisavljević, Bogdan Šekarić i Mirjana Blagojev (Muzej Vojvodine) autori
izložbe „Staklo“ na predlog Biljane Crvenković; Dušan Marinković (Narodni muzej Zrenjanin), autor projekta „Prvi fotografski atelje“ – stalna postavka Narodnog muzeja Zrenjanin, na predlog Branke Sikimić;  Gordana Pajić, Natalija Marković i Jelena Nikolić Lekić (Narodni muzej Valjevo), autorke projekta „Maske i maskiranje u običajnoj praksi – tradicionalni i obnovljeni oblici“ na predlog Ane Vasiljević; mr Katarina Radisavljević, Ilija Komnenović (Muzej Vojvodine) i Ana Seč Pinćir (Muzej vojvođanskih Slovaka), autori izložbe „Od Slovačkog muzeja do Muzeja vojvođanskih Slovaka – 75 godina jedne ustanove“, na predlog dr Tatjane Bugarski;

 dr Dubravka Preradović (Balkanološki institut SANU), autorka izložbe i urednica kataloga „Vladimir R. Petković, utemeljitelj struke i nauke“, na predlog Olivere Skoko.

Nakon pažljivog razmatranja svih pristiglih prijava u kategoriji „Nagrada pojedincu ili autorskom timu za izuzetne rezultate u stručnom radu postignute tokom jedne kalendarske godine“, Komisija je donela odluku da nagrada bude ravnopravno dodeljena jednom autorskom timu i jednom pojedincu. Uvažavajući izuzetan stručni angažman, metodološku inovativnost i prepoznatljiv uticaj ovih projekata na struku, javnost i kulturnu scenu, Komisija je želela da afirmiše različite oblike muzejskog rada koji podjednako doprinose razvoju profesije. Dodelom ove nagrade, Muzejsko društvo Srbije prepoznaje i podržava kako kolektivne, tako i individualne napore u savremenoj
muzeološkoj praksi, ističući značaj naučne utemeljenosti, društvene odgovornosti i kreativne hrabrosti u struci. Velika nam je čast da ove godine priznanje ravnopravno dodelimo: Silviji Krejaković iz Muzeja grada Beograda i Aleksandru Berežovu iz Istorijskog
arhiva Kraljevo, autorima projekta „Savezničko bombardovanje – 80 godina posle:

‘Kraljevo: gomila ruševina – masovna grobnica’“, kao i Dragani Đurđević iz Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci, autorki projekta „Čuvam te – nove perspektive u tumačenju antropomorfnih figurina sa lokaliteta Medvednjak kroz praksu Arheologije srca“

Projekat Savezničko bombardovanje – 80 godina posle: Kraljevo – gomila ruševina, masovna grobnica, čiji su autori Silvija Krejaković, muzejska savetnica (Muzej grada Beograda – Zavičajni muzej Zemun) i Aleksandar Berežov, viši arhivista (Istorijski arhiv Kraljevo), predstavlja izuzetan primer duboko utemeljenog i metodološki inovativnog rada. Projekat je rezultat petnaestogodišnjeg istraživačkog angažmana, zasnovanog na integraciji arhivske, muzejske i foto-dokumentacije, kao i terenske građe.

Istraživanje se oslanja na izvore iz Istorijskog arhiva Kraljevo, fondova Narodnog muzeja Kraljevo, crkvenih matičnih knjiga i usmenih svedočenja preživelih, omogućivši prvi sistematizovan prikaz tragedije savezničkog bombardovanja Kraljeva. Kroz studiju slučaja Kraljeva, koje je nakon nacističkog zločina oktobra 1941. ponovo teško stradalo 1944, autori otvaraju važna pitanja o prirodi rata, civilnim žrtvama, odgovornosti kulturnih institucija i ulozi kolektivnog pamćenja u procesima očuvanja sećanja. Izložba i prateći katalog, kao konačni rezultat ovog projekta, vizuelno i narativno snažno osvetljavaju jedno od najtežih i istovremeno najmarginalizovanijih poglavlja srpske istorije tokom Drugog svetskog rata. Iako je tema savezničkih bombardovanja dugo bila zanemarivana u domaćoj istoriografiji i muzeološkoj praksi, ovaj projekat je uspeo da je repozicionira u javni i stručni diskurs, ukazujući na njenu istorijsku kompleksnost i osetljivost. Upravo kroz izložbu, kao vidljiv i angažovan rezultat tog procesa, pokazuje se na koji način muzejska praksa može doprineti
kritičkom preispitivanju prošlosti i otvoriti prostor za emancipatorski dijalog u savremenom društvu.

Projekat Čuvam te – nove perspektive u tumačenju antropomorfnih figurina sa lokaliteta Medvednjak kroz praksu Arheologije srca, čiji je autor Dragana Đurđević konzervator Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci, predstavlja inovativan i hrabar iskorak u interpretaciji arheološkog materijala. Polazeći od savremenih konceptualnih i etičkih pristupa, zasnovanih na afektivnom i inkluzivnom čitanju
prošlosti, autorka preispituje tradicionalne naučne narative i predlaže alternativne načine razumevanja kulturnog nasleđa. Centralni predmet tumačenja – antropomorfne figurine sa lokaliteta Medvednjak – dobijaju novi sloj značenja kroz pristup koji autorka naziva „arheologija srca“. Umesto da se predmeti isključivo posmatraju kao naučni artefakti, oni se uključuju u dijalog koji prepoznaje njihov potencijal da komuniciraju s emotivnim i telesnim iskustvom savremenog posmatrača. U tom smislu, projekat spaja naučnu metodologiju i lični angažman, istraživanje i afekat, istoriju i etiku.

Izložba i prateći programi, osmišljeni u duhu interaktivnosti i inkluzivnosti, otvaraju nove mogućnosti u savremenoj muzeološkoj praksi, posebno u domenu dostupnosti nasleđa, društvene odgovornosti i emancipatorske uloge muzeja. Ovaj projekat afirmiše jedan od najsavremenijih pristupa u interpretaciji arheološkog nasleđa i istovremeno ukazuje na potencijal muzeja da se transforiše u prostor
empatije, dijaloga i kulturne refleksije.