Poslednje reči ispisao je krvlju: Bežao pred "crnim ljudima", a njegova smrt je i danas obavijena velom tajne

Danas se navršava još jedna godišnjica rođenja Sergeja Jesenjina, velikog ruskog pesnika čiji život i smrt i dalje izazivaju kontroverze i misteriju. Jesenjin je preminuo u ranim jutarnjim satima 28. decembra 1925. u luksuznoj sobi hotela „Angleter“ u Lenjingradu, a uzrok njegove smrti dugo je bio predmet nagađanja – samoubistvo zbog depresije ili pak ubistvo u režiji vlasti?

Naime, poslednjih godina je otkriveno da u tajnim i specijalnim arhivima Lenjinove i Staljinove tajne policije ima mnogo poverljivih dokumenata o Jesenjinu: prijave doušnika, zapisnici policije, pozivi na suđenja...

U strahu od "crnih ljudi" na samom kraju života Jesenjin je spalio svoje rukopise, a do danas se ne zna ni koje ni koliko.

Dolazak u Lenjingrad i poslednji dani

Pesnik je u Lenjingrad stigao 24. decembra. Njegova poseta bila je tajanstvena: neki tvrde da je želeo da objavi novu knjigu i radi na časopisu, dok drugi smatraju da se skrivao od moskovske policije. Jesenjin nije javno objavljivao dolazak, a smeštaj u trokrevetnoj sobi nije mogao da pronađe preko prijatelja Volfa Erlikha. Zato je završio u ekskluzivnoj sobi hotela, rezervisanoj uglavnom za kulturne i partijske radnike.

Krv kao tinta

Tokom boravka, primio je bliske prijatelje, među kojima su bili bračni par Ustinovi i sam Erlih. Glavni adut priči o samoubistvu Sergeja Jesenjina jeste pesma koju je pisac ostavio za sobom "Doviđenja druže, doviđenja". Prema naširoko prihvaćenom verovanju, Jesenjin je ovu pesmu napisao sopstvenom krvlju. Međutim, ekspertiza za istinitost krvi nikada nije urađena.

Ovu pesmu, Jesenjin je veče pred smrt dao svom prijatelju Volfu Erlihu koji se te večeri, sa još dvoje ljudi našao u Jesenjinovoj sobi. Pesnik je papir sa pesmom ubacio u džep kaputa svog prijatelja i rekao mu da ne mora da žuri sa čitanjem, da pesma ne govori o njemu, te da je natenane sutra pročita. Ovaj detalj da je pesma baš na ovakav način stigla do Erliha ostao je zabeležen samo u njegovoj knjizi koju je napisao nekoliko godina nakon smrti Jesenjina.

Erlih je na pesmu potpuno zaboravio. Kako je on tvrdio, u svom tom metežu koji se odigrao oko ubistva Jesenjina, on nije bio svestan da u svom džepu nosi jedan od ključnih dokaza za Jesenjinovo samoubistvo. On ju je tek dan nakon smrti pesnika, dakle 29. decembra, predao policiji.

Na mesto ubistva izašao je inspektor Garbov koji je zapisao jedan potpuno neprofesionalni izveštaj kom su nedostajali ključni delovi, poput izgleda prostorije, razbacanih stvari, doktorskog izveštaja… Uprkos svemu tome, Garbov je odmah konstatovao da je reč o samoubistvu iako mu je nedostajao jedan ključan dokaz, koji je mogao videti tek dan kasnije – upravo ova pesma.

Tragično jutro: pronalazak tela

Sledećeg jutra, oko devet sati, Ustinova i Erlih pokušali su da uđu u sobu, ali su vrata bila zaključana. Tek uz pomoć komendanta hotela pronašli su pesnikovo telo obešenog pored prozora. Prema medicinskim nalazima, smrt je nastupila zbog nedostatka kiseonika. Na telu su pronađene posekotine na rukama i velika udubljenja na čelu, što je dodatno podstaklo spekulacije oko okolnosti smrti. Jesenjin je takođe zatražio od portira da ne pušta nikoga u sobu – da li je želeo mir za samoubistvo, ili je to bio znak da su u pitanju drugačije okolnosti, pitanje je koje i dalje zbunjuje istoričare.

Teorije i misterije: da li je Jesenjin ubijen?

Neki dokazi izazivaju sumnju u službenu verziju samoubistva: visina plafona, nedostatak adekvatnih predmeta za vezivanje konopca, brojne modrice i posekotine, i nejasno poreklo konopca. Jesenjin je imao napete odnose sa sovjetskom vlašću i otvoreno kritikovao vlastite i političke figure, što je dodatno hranilo teorije o mogućem političkom ubistvu. Do danas, nijedna teorija nije potpuno potvrđena, a misterija njegove smrti ostaje jedna od najintrigantnijih u istoriji ruske književnosti.

Nasleđe velikog pesnika

Bez obzira na kontroverze oko smrti, Jesenjin je ostavio neizbrisiv trag u književnosti – njegova poezija i dalje inspiriše, a svakom analizom njegovih poslednjih dana budi se emocija, tuga i neizvesnost koju je nosio sa sobom. Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Do viđenja, druže moj, do viđenja.

 Bonus video: Sećanje na Davida Albaharija