"Zlatan me jurio na konju dok sam trčala po blatu" Miona Marković o ulozi u poslednjem filmu Milorada Milinkovića: "Tata i brat me često savetuju"

U bioskope je stigao novo film "Sedef-magla", najnovije i ujedno poslednje ostvarenje nedavno preminulog reditelja Milorada Milinkovića. Jedna od glavnim uloga poverena je Mioni Marković, koja u ovom istorijskom vesternu tumači ulogu Lene Knićanin. Za TV Ekran ona se priseća snimanja i otkriva ko joj pomaže da verno dočara istorijske ličnosti.

- To je istorija ispričana na zanimljiv način, koji nam pomaže da istorijskim likovima damo novi život. Dopada mi se to što smo na moderan način pristupili jednoj epohi i trudili smo se da je približimo ljudima. Oprirodili smo je, nije dosadno i drugačije je i novije u odnosu na ranija istorijska ostvarenja kod nas.

Već ste radili na projektima koji obrađuju važne istorijske epohe u našoj zemlji, kao što su serije "Koreni", "Kralj Petar I" i "Vera". Koliko su vam uloge u tim ostvarenjima pomogle pri građenju Lene?

- Iako istorijske epohe ne određuju stil glume, neke stvari imaju svoja pravila. Način govora može da bude drugačiji, kostimi, scenografija, šminka, a sve to pomaže u građenju lika. Scenografija je bila besprekorna, a ja sam bila vrlo srećna kakvi su moj kostim, šminka i frizura. To su sve spoljni faktori, a što se tiče onih unutrašnjih, mojih misli, najviše mi je pomogao, naravno, scenario, koji je vrlo dobro opisao ženu koju igram, ali i Milorad, koji mi je u nekoliko rečenica objasnio ko je Lena Knićanin. Tu su i partneri na samom setu, koji su takođe velika podrška. Volim da igram u različitim istorijskim epohama, međutim bitna je sama priča i to kakav je lik, a samo doba ne znači mnogo u građenju lika.

Koliko dugo je trajala priprema za samo snimanje?

- Kod nas to ide vrlo brzo (smeh). Imali smo kostimske probe, razgovore u vezi sa snimanjem, ali nismo imali mnogo vremena, nažalost. Međutim, ovo je prvi put da mi uopšte nije smetalo što je snimanje išlo brzo, jer nam je Miloradovo poverenje svima išlo naruku. Mogli smo da u veoma kratkom vremenskom roku snimimo jako dobre stvari. Nismo imali grč da moramo da stignemo da snimimo scenu i da će neko da nas posmatra osuđivački, već smo imali potpunu slobodu da probamo svašta. U svakom snimanju smo nudili nešto drugačije, tako da je bilo divno raditi na ovom projektu.

Da li ste pronašli sličnost s likom koji igrate?

- Sigurno da postoji, svaki lik koji igram ima sličnosti, pre svega jer mu ja dajem telo i lik. Međutim, nas dve nismo karakterno slične, možda bi na prvi pogled neko pomislio da imamo nešto zajedničko, ali kad biste upoznali Lenu Knićanin, ona ne bi imala nikakve veze s Mionom Marković.

Da li postoji neki trenutak sa snimanja koji vam je posebno ostao urezan u sećanju?

- Sigurno ću zapamtiti scenu sa Zlatanom Vidovićem, koji me juri na konju. Tada sam pomislila da li sam osigurana... (smeh) To je bila kaskaderska scena i snimanje je bilo jako zabavno. Tog dana sam snimala samo tu scenu i trebalo je da trčim i padam po blatu. Insistirala sam da je ja igram, a ne kaskaderka, jer umem da padam, to sam naučila na karateu. Pomenutu scenu smo snimali u februaru, u vinogradima, a zemlja je bila suva. Zlatan je prvi put bio na konju, koji je velika životinja od gotovo pola tone, išao je nizbrdo, dok ja trčim ispred njega i morao je da ga zaustavi nekoliko centimetara od mene. To sigurno nikad neću zaboraviti.

Vaš otac Predrag Marković je naš poznati istoričar i univerzitetski profesor. Koliko vam je odrastanje uz jednog istoričara pomoglo u građenju istorijskih likova u različitim epohama, da li vas je savetovao?

- Izuzetno mi pomaže, i moj brat je filozof i istoričar, tako da kad god dobijem da igram neku istorijsku ličnost, savetujem se s njima i imamo duge razgovore u kojima mi objašnjavaju sve ono što je potrebno. Oni to lepo umeju da ispričaju i time mi mnogo pomažu. Mogu da kažem da sam blagoslovena što ih imam, jer mogu da dobijem odmah informacije za koje drugi ljudi moraju više da se potrude. Iz svega nešto uzmem, a nešto ne, jer je jedno istorija, a drugo građenje lika.

Koliko je teško graditi lik žene iz 19. veka i preneti gledaocu danas kako je ona razmišljala. Koliko je njima tada bilo teže?

- Ženama je tada sigurno bilo teže. Igram jednu izrazito emancipovanu ženu tog doba. Da je danas živa i da vodi onakav život, verovatno bi ponovo bila osuđena od strane malograđana, a kamoli tada. 

"Sedef-magla" je poslednje ostvarenje Milorada Milinkovića. Koliko vam znači to što ste deo ekipe filma?

- Znači mi to što sam radila s njim i zahvalna sam na prilici da budem deo projekta jer sam mnogo naučila od tog čoveka.

Kakvi su vam planovi, da li radite na novim projektima?

- Snimala sam dosta ovo leta. Sada je neko doba komedije za mene kao glumicu. Privlačim komične uloge i u tome uživam, jer je to teren koji dosad nisam istražila kako treba, ali evo - sada već četvrtu takvu ulogu igram.

Bonus video: Premijera filma "Što se bore misli moje"