"Svako ima snove, a mi smo svoje ispunili" Gale Kerber otkrio detalje o koncertu u Sava centru i zašto je odbio neke pesme

Rok sastav Kerber pokloniće se publici Sava centra 23. novembra uz pratnju simfonijskog orkestra i hora, koji će dodatno pojačati snagu njihovog zvuka i emotivni naboj.

Kako izgleda proba kada se spoje rok bend, 50 muzičara iz orkestra i hor? Ima li haosa ili je to savršena harmonija?

- To je opšti organizovani haos, ali poželjan, jer su to različite energije složene u jednoj priči (smeh). Jedva čekam da mi se to dogodi, ali i publici.

Da li ste imali tremu kada ste prvi put čuli svoje pesme u simfonijskom aranžmanu?

- Ne. Bio sam pozitivno iznenađen. Tada je dirigovao pokojni Vojkan Borisavljević i imao sam potpuno poverenje u njegovu moć, jer je vrhunski aranžer i dirigent. Radio je to toliko emotivno i profesionalno da sam jedva čekao da se skupimo na bini. Imao sam probe s bendom i s kompletnim simfonijskim orkestrom i postojala je određena impresija, međutim, to na bini dobija neku drugu dimenziju. Zbog toga nemam tremu, više je to pozitivno iščekivanje.

Uvek ste važili za pevača ogromne energije. Šta vas danas pokreće da na sceni budete isti onaj Goran Šepa od pre 40 godina?

- Muzika je pokretač, ali i publika. Podiže te aplauzom i menja ti raspoloženje, ali to je valjda moć bine. Ti odozgo treba da doprineseš atmosferi gore. Svi na bini su gordi, ceo bend se oseća dostojanstveno i počinje da svira neke note koje ne svira na probi. To je neprolazna energija, koja je uzvraćena. To je moć rokenrola, komunikacije, muzike, slušaoca i autora.

Da li je ikada postojala pesma za koju ste mislili da će biti veliki hit, a publika ju je potpuno drugačije doživela?

- Bilo je, kako da nije. Na primer, pesma "Ljudi i bogovi", ali to je više radi teksta i delom zbog neispraćenosti propagandom. U to vreme smo išli na turneju u Rusiju, tako da nismo mogli da ispratimo ceo album. I ta pesma, za koju smo mislili da će sama od sebe da zaživi, nije, jer je tekst malo oštar. Nije politički, ali jeste priča o društvu celom, o načinu življenja, o ljudima i o bogovima.

Mi smo tada svrstavali normalne ljude na ljude, a bogovi su oni koji su moćnici, koji nemaju zakone. Oni su i danas bogovi, a ljudi su ljudi i tako će biti dok je čovečanstva. Neke stvari se ne menjaju. Možda se koprcamo pomalo, ali to jednostavno tako mora da bude. Naše je da malo učestvujemo u svemu tome, koliko imamo snage. E taj album, tačnije ta pesma, nije zaživela koliko sam ja očekivao.

U Nišu se priprema mjuzikl "Nebo je malo za sve". Kakav je osećaj gledati svoju karijeru i pesme u potpuno novom, pozorišnom obliku?

- Ta rečenica je vanvremenska. Ne mogu da vam opišem kako je lep osećaj gledati tu pesmu na milion načina. Toliko smo je puta prearanžirali, imamo i anplagd verziju. U svakoj od njih je dobra. Puno ljudi nas je zamolilo da je prepeva, da je uradi u svojima aranžmanima. Mi smo to zdušno dozvolili, nismo zakerali nekako, jer mislimo da pesma treba da živi van autora.

Autori su autori, oni će ostati zauvek autori, ali možda ćeš ti svojim umećem i energijom tu pesmu još uveličati. To je pesma koja trpi milion aranžmana, ali ostaje kvalitetna. To je poruka i mi se krijemo iza nje kao iza neke zastave. Ponosni smo što će postati predstava, jer je skup mladih ljudi došao na ideju da to uradi kao neprolaznu vrednost.

Mnogi vaši fanovi vezuju svoje životne uspomene za vaše pesme. Postoji li neka pesma Kerbera koja obeležila vašu privatnu životnu priču? Ili je to možda pesma nekog drugog izvođača?

- Sve pesme su prožete nekim životnim iskustvom. Nisam ih pisao ja, pisao ih je naš stalni sapatnik Dule Arsenijević. Sećam se jedne situacije kada su ga pitali zašto nema zbirku svojih pesama, odgovorio je da ima i da se zove Kerber. On je potpisao "Seobe", "Bolje da sam druge ljubio" i mnoge druge. I gde god da vidite njegov potpis, znajte da su to naše priče koje je on ispisao. Morao je mene prvo da sagleda kako bih ja to mogao da otpevam.

Zbog čega ste odbijali neke tekstove?

- Dešavalo se da mi donese neku pesmu i da budem hladan ili da je ne razumem. Jednostavno da ne znam šta ću s njom. I on s toliko oduševljenja govori da je pesma super, a ja ga tu ohladim. On počne da mi objašnjava i onda digne ruke, jer vidi da nismo u istoj energiji. Sve što je pisao je malo bilo iz naših priča, jer je u to vreme bio saputnik Kerbera. Gde god da smo svirali, bio je s nama i taj doživljaj je preneo u tekstove. Ne mogu baš sve da pevam. Ako imam šansu da izaberem, sa zadovoljstvom ću reći da je Dule moj pesnik.

Kada biste mogli da se obratite Goranu iz 1981. godine, šta biste mu poručili?

- Zatekla si me s tim pitanjem sad. Moram da razmislim (smeh). Znam! Nemoj nikad da se šišaš (smeh). Iskreno, ne znam, jer nikada nisam razmišljao o tome. Ispunio sam svoje snove, ne patim ni za čim. Sve je moglo da bude bolje, ali je odlično i ovako. Veoma sam ponosan na epizodu Kerber u svom životu. Svako ima svoje snove, a mi smo svoje definitivno ispunili.

Koje snove ste sanjali?

- Znaš, kad imaš jednu pesmu koja traje toliko dugo, ti si pun pogodak, a zamisli kad imaš više. Ne znam zašto bih molio boga za hleb preko pogače. Kerber ima stare pesme koje se pevaju i vanvremenske su, jer su tekstovi i aranžmani dobri. To je ono što nas održava na sceni.

Šta je danas hit? Definicija hita mi nikad nije bila poznata, da znam da objasnim. Ja bih rekao "Evo ti, tako se pravi hit." Hit se pravi nesvesno. To je prenos energije i treba da prođe vreme da bi shvatio da li poseduješ takvu pesmu. Svako može da napravi pesmu i da kaže da je napravio hit. Međutim, prođe 10 godina i taj hit više niko ne sluša. Ni rođena majka. To znači da nisi napravio hit. Mi imamo sreću da smo uradili puno pesama koje traju. I zbog toga smo ostvarili snove i nemamo za čim da žalimo.

Da li se u vašoj kući više sluša rok ili tišina?

- U mojoj kući se sluša rok.

Kada pogledate unazad, šta je bio najteži trenutak za Kerber, a šta najveća pobeda?

- Imali smo mnogo lepih trenutaka. To su neverovatni koncerti. Evo, 2017. je baš ovde u Sava centru bio neverovatan koncert. Kažem i dan-danas da smo mi stvarali svoju bajku i bili smo zajedno s publikom. To je bila bajka. Takvi koncerti bili su i u MTS dvorani. Moram da pomenem dva fantastična poslednja koncerta. To su bile neviđene atmosfere.

U Beogradu je bilo toliko lepih koncerata, evo na primer na Bir festu. Čak je zabeleženo i kamerama. I sada, kad pogledam, to toliko ozbiljno deluje. To je stvarno svirka i to je ta energija koju mi imamo. Ja ne mogu... (smeh) Svaki od tih koncerata koje smo imali po celoj Srbiji i svetu može tako da se okarakteriše.

Ipak, Kerber toliko dugo svira da ne može da se hvata za skorašnju stvar. Nego 40 godina. Pobeda na festivalu 1983. je bila neverovatna. Bili smo na kolenima kad su nas prozvali kao pobednike. To je bila strašna stvar. Pao sam na kolena, a imao sam publiku ispred sebe. To je ostvarenje sna o kom smo pričali malopre.

Sad srećemo ljude koji su nas gledali pre 30 godina, na mnogim mestima, kao što je radna akcija ili ne znam ni ja gde smo više nastupali, i svi to pamte kao neverovatan događaj. Tako da sad pričati šta je tu veliko, morao bih da zauzmem veliki prostor u celoj priči.

A promašaj?

- Verovatno ih je bilo, ali nekako smo ih iskulirali. Pokušavam da odbacim promašaje u ovom trenutku, jer u životu volim da idem samo napred, samo u pobedu. Tuge ima sa svih strana, tako da je vrlo lako da noću legneš i imaš sekiraciju ili da osećaš bol. Ali sutra želim da je nema. Jednostavno pripadam tim ljudima koji brišu loše uspomene. Kratki su nam životi.

I za kraj, kada pogledate današnju muzičku scenu, da li vidite naslednike Kerbera ili mislite da je to vreme nepovratno prošlo?

- Postoji dosta mladih bendova. I bendova koji pokušavaju da nas oponašaju. Dobrih bendova. Ali koliko oni traju, nemam uvid u to, jer ne pratim našu scenu. Nažalost, nemam gde da pratim te mlade bendove, jer nemaju oni mnogo prilike na televiziji. Nekad zateknem neki ili mi pošalju fajl na Instagramu. Tako čujem za neki interesantan bend.

Nadam se i iskreno želim da imamo naslednike. Ne da zamene Kerber ili da budu naš plagijat. Nego da budu veliki rokenrol bend. Volim da čujem mladu snagu, ali nemam bend u koji bih pokazao prstom, jer moram da pratim njegovu karijeru.

Nemam pulene koje bih propratio i nadam se da će me tvoje pitanje malo motivisati da smirim sebe i pogledam šta se dešava među mladim sviračima. Da propratim scenu mladih i nekako im pomognem.

Bonus video: Gale Kerber intervju