Angelinu prvi put ugledao na fotografiji, a Koštana htela da mu uzme zadnju paru: Najlepšem Srbinu su zbog nje zaklecala kolena, a onda ih je smrt rastavila

Jedan od najvažnijih srpskih pisaca realizma Bora Stanković, zaslužan za klasike "Nečista krv" i "Koštana", pored toga što je bio vrhunski književnik važio je i za čoveka koji je verovao u sudbinu. Bora je prvi u srpsku književnost uveo osobine koje su kod žene upečatljive, kao što su temperamentnost, drčnost i samosvesnost, i predstavio ih u pozitivnom svetlu.

Međutim, kada je tog dana spazio lik mladog "mornara", zainteresovao se za nepoznatu devojku, rekao je to svojim najbližim drugovima, ali na tome bi ostalo da ga istog dana, uveče, baš ti drugovi nisu pozvali na maskenbal.

Posle dužeg opiranja, on je najzad pristao, ali pod uslovom: "Samo da nagvirnemo, pa odmah posle da idemo u Skadarliju na vino". Prva ličnost koja je srela na ulazu Boru i njegovo društvo bila je devojka "mornar".

Kako je kasnije i sam prepričavao, čim ju je ugledao zaklecala su mu kolena, a u srcu je osetio da je ona žena njegovog života. Iako je isprva razmišljao da zbog treme ode, ipak se usudio da joj priđe i odmah joj ispriča sve što mu se dogodilo tog dana, kao i emocije koje je osetio.

Ista onakva "kao da je izašla sad iz fotografije", kako je to posle Bora govorio. Videvši je, zbunili su se svi, a najviše čuveni Bora. On je skoro hteo da pobegne, toliko nije znao šta treba da radi. Devojka je, izgleda, to primetila, "osmehnula se blago na njega, ponudila mu da ga odvede do garderobe, i on se pribrao i krenuo za njom, kao omađijan... I posle toga, cele večeri nije se odvajao od nje... I do smrti je ostao pokraj nje!"

Samo nekoliko nedelja posle te večeri, ona mu je postala žena sa kojom će dobiti troje dece i provesti ceo svoj život. Bora se često prvo njoj obraćao za mišljenje, kada bi nešto novo napisao.

Bora Stanković preminuo je 22. oktobra 1927. godine u 51. godini, a njegova Angelina, koja mu je celog života bila najveći oslonac, pridružila mu se na nebeskim svodovima dvadeset godina kasnije. Do smrti je čuvala, kao najveću amajliju, poslednju nedopušenu Borinu cigaretu.

Malika bila inspiracija za Koštanu

"Nije bilo čoveka u Vranju koji nije čuo za njenu lepotu - "ruse kose, belo lice, medne usne, zanosni kukovi, bedra kao jedra, a oči krupne – kao u košute". Ovako je romsku lepoticu, pevačicu Koštanu iz Vranja, opisao Bora Stanković, a priča kaže da je žena koja mu je poslužila kao inspiracija bila i više od toga.

Jedno od najpoznatijih dela slavnog Bore Stankovića je čuvena drama "Koštana". Stanković je ovo delo napisao kada je imao oko 24 godine, ali ga je više puta prepravljao. Drama je prvi put štampana u celosti 1902. godine u Srpskom književnom glasniku. Konačna verzija objavljena je kao zasebna knjiga 1924. godine. Verzija iz ove godine je poslužila za sva druga štampanja.

Međutim, ono što većina ljudi ne zna je činjenica da je Stankovićeva Koštana stvarno postojala. Zvala se Malika i bila je čuvena romska pevačica zbog koje su age i begovi vranjanski “gubili glave i rasprodavali imovinu”. Od malih nogu je svirala i pevala sa ocem i bratom po kafanama i privatnim slavljima, a zbog lepote i šarma pročula se nadaleko, piše Istorijski zabavnik.

Bora Stanković je u svom delu napisao da lepotica nadimak duguje “krupnim očima kao u košute”. Stariji u Vranju i danas pričaju kako su je tako upravo oni prozvali jer to ime u njihovom kraju ima posebno značenje. Naime, “Koštan” tamo znači “kesten” i to onaj čvrst, jedar, a cela Malikina pojava je ličija na vitko, vretenasto kestenovo stablo omiljeno u tom kraju.

I o tome da li su se Bora i Malika ikada sreli postoje različite verzije.

Po jednoj, to se dogodilo samo jednom – budući pisac tada je bio gimnazijalac i u mehanu u kojoj je Malika pevala došao je samo jednom i to baš kako bi se uverio u njemu lepotu i čari. Video ju je, ali nisu razmenili nijednu reč.

Po drugoj priči, onoj koju je posle i Bora Stanković podržao, on je, odrastajući u Vranju, za lepu romsku pevačicu samo čuo jer je njena trupa bila najbolja i najčešće pozivana da nastupa po kućama imućnih Vranjanaca, ali je pre pisanja “Koštane” zapravo nikada nije video. Njihov prvi susret odigrao se u jednoj kafani u Vranjskoj banji mnogo pošto se Borina “Koštana” već igrala u pozorištima širom Srbije.

Koštana tužila Boru

Zanosna Malika imala je sve samo ne lak život, a lepota joj je, kao i mnogima pre i posle nje, donela samo nesreću. Udata je na silu (baš kao i u Borinoj drami) za izvesnog Maksuta Rašitovića i nakon toga je proterana iz Vranja.

Jednom kada su lepota i slava prošli, od Koštaninih “daira punih zlatnika” nije ostalo ništa. Život je provela u bedi i siromaštvu u straćari na periferiji Vranjske banje negujući dvojicu svojih sinova i dve ćerke iz muževljevog prvog braka.

Koštanin život sveo se na prosjački štap, bedu, siromaštvo i muku. Za cigaru i čašicu rakije po varoši je svima koji su želeli da je slušaju pričala o staroj slavi, prohujalim vremenima, kako je kralju Milanu u uvo pevala “Slavuj pile, ne poj rano” i kako je baš ona “TA” Koštana Bore Stankovića.

Verovatno su upravo težak život i jad i naterali Maliku da 1927. godine tuži Boru Stankovića tražeći da od slave njegovog dela dobije deo novca. Ona je bila nepismena, ali priča kaže da ju je jedan advokat ubedio da mogu izvući deo autorskih prava.

Tadašnja štampa je o slučaju naširoko pričala, ali je većina bila otvoreno na strani Bore Stankovića. Koštana je iz spora izašla kao gubitnik, ponižena i javno ismejana.

Borin odgovor

“E, hajd’ baš da odgovorim mome “ortaku” Koštani.

Koštanu, posle mog sećanja iz detinjstva o njenoj igri i pevanju po svadbama, prvi put sam u životu video u Vranjskoj Banji, kada se „Koštana“ već igrala u Narodnom pozorištu.

Sva njena pričanja o njenim doživljajima sastojala su se u tome, da je častim rakije, a od moje žene, zatim g-đe Spasić i ženske publike, da izvuče koji par čarapa ili koju reklu. Da ona zna, po pričanju njenih savremenika, zašto su je prozvali Koštanom (kesten), odrekla bi se tog nadimka, a još manje bi tražila lažno uverenje da je ona bila taj kesten.

Analogno tome značilo bi, da svaki čovek u Vranju, koji se zove Mitke, imao bi pravo da traži tantijemu.

G. Vlajko Kocić, narodni poslanik koji hoće ovaj spor da zagladi, bolje bi učinio, da u svojoj novoj palati ustupi Koštani jednu sobu i da je izloži na prozoru, pa bi više zaradili i on i ona, nego što njena korisnica i njegova kirija iznose.

S poštovanjem Beograd, 11. marta 1927.

Bora Stanković”

Tužan kraj i večni život na sceni

I tako je Malika nastavila da živi proseći i moleći za pomoć dok ju je starost neumitno sustizala. Najpoznatiju fotografiju starice koja je nekada svojom pesmom i igrom muškarce dovodila do ludila, a žene do gneva načinile su Helena King i Vida Metenson, vaspitačice “Amerikanskog doma za ratnu siročad” u Vranju.

Poslednje što se o njoj čulo štampano je u Politici 6. aprila 1941. godine. Bio je to primerak novina koji zbog nacističkog bombardovanja koje je počelo istog dana nikada nije pronašao put do čitalaca.

- A kada je pridobijete priča vam sve mnogo, mnogo… Cigareta i koji dinar tu mnogo pomažu. Možda bi htela da vam sve ponovi, da još jedanput zapeva i prstima zatrese daire, ali ne može. Sve je prošlo. Njenim bićem gospodare starost i beda. Jedino rakijom, kada je ima, greje staračku dušu, a Maksut je za to kori, što pije. Na njegove prekore ga ona molećivo gleda sa zatupelim sjajem u očima kao da bi mu htela reći: “Ne diraj me, još to mi je ostalo…” - zabeležio je neki stari novinar Politike svoj susret sa Koštanom.

Veruje se da je Koštana - Malika preminula 1945. u 73. godini života u Vranjskoj banji.

Najlepši Srbin

Na društvenoj mreži "X" jedan korisnik je nedavno pokrenuo anketu koji je najlepši Srbin svih vremena, i verovali ili ne najviše glasova dobio je Bora Stanković.

Korisnici ove društvene mreže masosovno su delili i komentarisali sliku srpskog pisca: "Bora Stanković frajerčina, retko lep čovek tog vremena", "Svakako jedan od najboljih srpskih frajera Bora Stanković", "Retko lep čovek. Ako bih ikoga proglasilo za ideal lepote srpskog muškarca, to bi bio Bora Stanković."

Bonus video: Prvi školski dan u OŠ Bora Stanković na Voždovcu