"Kultura je jedino oružje koje nam je preostalo u novom vremenu": Selaković za Kurir sumira utiske s Bijenala u Veneciji, ali i iz posete Trstu

Ministar kulture Nikola Selaković boravio je proteklog vikenda u Trstu i Veneciji. On je otvorio izložbu "Ivo Andrić i Italija - dokumenta", upriličenu povodom pola veka od smrti proslavljenog književnika, i posetio 19. Međunarodnu izložbu arhitekture - Bijenale u Veneciji, koja se ove godine održava pod temom "Inteligencija. Prirodna. Veštačka. Kolektivna". Srbija se na ovom prestižnom događaju predstavila projektom "Rasplitanje: Novi prostori", koji je izazvao znatnu pažnju publike i stručne javnosti, a našao se i u izborima relevantnih međunarodnih medija i uvek među pet ili deset najzapaženijih paviljona.

- Imamo razloga da budemo ponosni kao zemlja što su naši ljudi na jedan vanredno originalan način prikazali svu punoću kreativnosti na arhitektonskom bijenalu u Veneciji. O tome dovoljno govori i broj posetilaca našeg paviljona, koji ljude ostavlja bez daha, u stvari uveravajući ih koliko je vreme prošlo bilo vreme fantastične kreativnosti svakog čoveka. I sve je jedan neverovatan spoj onoga što je bila kreativnost i umeće naših pletilja, žena koje su vekovima svojim rukama stvarale sve ono što smo imali na sebi, što smo nosili, a povezana s neverovatnim naučnim stvaralaštvom naših ljudi koji su u Institutu "Mihailo Pupin", prvi put na čitavom svetu, početkom šezdesetih napravili Beogradsku šaku, dakle, prvu na dodir osetljivu veštačku ruku, i sve je to povezano sa solarnim panelima, koji pokreću čitavu tu mašineriju.

Naša izložba u Veneciji

Nismo dobili nagradu, a bilo smo favoriti.

- Najveće priznanje je upravo to kad dođete u Veneciju, kad posetite srpski paviljon i vidite koliko ljudi ga obilazi, koliko se u njemu zadržavaju i da iz njega izlaze s jednim potpuno drugačijim utiskom i slikom o Srbiji.

Sledeće godine naš čeka veliku jubilej Bijenala. Da li smo spremni?

- Procedure za odabir našeg predstavnika su u toku i ja sam uveren da ćemo, makar pogledavši ovo što možemo ovih šest i po meseci da vidimo u Veneciji, imati dostojnog predstavnika i na jubilarnom Bijenalu i da se nećemo obrukati.

Kakvi impresije nosite iz Trsta? On je na neki način srpski grad.

- Dobro, ne možemo da kažemo baš da je Trst srpski grad, ali je to svakako mestu u kom su Srbi ostavili značajan pečat upravo svojim radom, marljivošću i kreativnošću i svim onim što su ostavili iza sebe. Da li je to Hram Svetog Spiridona Čudotvorca ili su to fantastične tršćanske palate koje su podizale velike srpske trgovačke ili oficirske porodice, i na kraju i samo groblje Svetog Đorđa, koji je jedan muzej pod otvorenim nebom. Trst je grad koji predstavlja zaista kamen međaš srpskog kulturnog prostora, jer ako posmatrate taj prostor, koji se na zapadu graniči s Trstom i Bečom, na severu se graniči s Komoranom, Đerom, Sent Andrejom i Jegrom, a na jugu ide sve do Soluna, odnosno do Svete Gore. Upravo je to prostor na kome su naši preci, na kome je naš narod gradio i stvarao srpsku kulturu bezmalo duže od hiljadu godina. Upravo kada posmatrate taj prostor, na njemu Trst zauzima posebno mesto.

U Trstu ste otvorili izložbu o Ivi Andriću.

- Ministarstvo kulture stalo je iza ovog projekta Državnog arhiva Srbije i staće iza svakog budućeg, jer je upravo Andrić zajedno s Teslom i Pupinom jedan od najvećih sinova našeg srpskog roda, koji je proneo slavom ovenčano ime srpsko širom čitavog sveta. Uveren sam duboko da će ova izložba nakon Trsta otići i u Banjaluku, da će doći i do Nikšića, do Multimedijalnog centra Matice Srpske u Crnoj Gori, ali i svugde, što bi rekao Šantić, gde god je srpska duša, i da će svako od ljudi iz našeg roda koji bude dolazio na ovu izložbu povesti nekoga od svojih prijatelja, komšija iz drugih rodova i država, i na takav način proširiti ono što jeste neverovatna moć srpske kulture. Ona je jedino oružje koje je preostalo u novom vremenu. Kultura je jedino oružje koje ne ubija, već se svojim predstavljanjem širi i osvaja bez jednog jedinog ispaljenog metka, bez i jedne jedine zamahnute sablje. Zato je važno da mi našu kulturu predstavljamo na prvom mestu tamo gde ima naših ljudi, a na takav način predstavićemo je i svima drugima, jer tako svedočimo da naša kultura jeste imala osvajajući značaj, ali nikad osvajački.