Alisa, od zemlje čuda do proseka: Popević o hit seriji Netliksa
Pre pisanja iskrsao je problem - kako prevesti naslov popularne Netfliksove serije čija je treća sezona odnedavno dostupna za gledanje i kojom je delom zaokružena priča zasnovana na mangi (japanskom stripu) "Alice in Borderland". Po internetu i mrežama može se naći u engleskoj varijanti, pa je "Alisa u graničnoj zemlji" najpribližniji prevod zbog očiglednih i često analiziranih aluzija na "Alisu u zemlji čuda", s tim da bi trebalo imati na umu da je glavni junak Arisu muškarac i da je jedna od povezanosti s glavnom junakinjom bajke Luisa Kerola u tome da na japanskom imena Arisu i Alis(a) zvuče slično.
Južnokorejska "Igra lignje" je fenomen koji je usmerio pažnju širokog gledališta na dalekoistočnu produkciju. Priča o smrtonosnim igrama u kojima se nađe raznolika grupa nevoljnika dugo je bila najgledanija Netfliksova serija na jeziku koji nije engleski. Zanimljivo, ali prva sezona "Alis(e) u graničnoj zemlji", sa sličnom temom, izašla je pre "Igre lignje". Japanska kinematografija je još pre četvrt veka dala "Igru do poslednjeg" (i ovo se retko prevodi i poznatije je pod imenom Battle Royale), priču o grupi mladih primoranih da se međusobno bore na život i smrt. "Alice in Borderland" asocira, osim spomenutih naslova, i na "Kocku", "Slagalicu strave" i "Igre gladi". Arisu u trećoj sezoni ponovo posećuje međuprostor između života i smrti da bi učestvovao u brutalnim i nemilosrdnim igrama, često sa smrtnim ishodom, sada već s veteranima ove glavolomke.
Ono što su u ranijim sezonama bili glavni aduti - nejasnost dinamike nepoznatog sveta u kom su se protagonisti našli, pitanje da li je sve simulacija osmišljena od strane nekog bolesnog uma, projekcija sukoba želja i mogućnosti učesnika ili prostor nekog čistilišta 21. veka, sve to sada prilično pati od objašnjenja koje, ruku na srce, ne pije preterano vodu. Okej, možda ovde jeste na delu kulturološka razlika, ali Japanci definitivno ciljaju na svetsko tržište i ne bih rekao da je to odgovor. Pre će biti da su autori izvornika, mange, bili kreativniji u osmišljavanju igara i da one sada nemaju onu žestinu i uzbudljivost kao što su imale u ranijim sezonama. A kad smo već kod ciljanja tržišta, kraj serije prebacuje radnju u Sjedinjene Države i sada postoje spekulacije da je time načinjen veliki presedan. Prvi put je američki rimejk nečega, serije ili filma, prebačen u SAD kao deo tekuće radnje, ne zasebno delo. Da li će biti veza s Japanom ili sleduje potpuno nova priča, videćemo.
Mnogo se piše i govori o paralelama sa "Alisom u zemlji čuda", ali ta vrlo bitna odlika serije ipak ne stoji na preterano čvrstim nogama. Najpre bi trebalo uzeti u obzir da je bajka oduvek imala razna tumačenja, i ako ima nečeg zajedničkog, to je potreba da se nekako pronikne u to "šta je pisac hteo da kaže". Tumačenja su vrlo različita i umnogome zavise od vremena u kom su nastala. "Alisu" čitaju kao aluziju na život i okruženje pisca Luisa Kerola (inače matematičara), izokretanje viktorijanskih bajki, kritiku matematike kao nauke, a kasnije su hipici išli dotle da su je doživljavali kao opis "putovanja" na psihoaktivnim supstancama. Između likova u bajci i seriji postoje paralele i bilo bi nepravedno reći da neke od njih u ranijim sezonama nisu veoma vešto i pronicljivo izvedene. Treća sezona se oslobađa ovoga, praveći se kao da ga nije ni bilo, sve do spomenutog skretanja do Amerike, gde konačno bude uveden lik Alise. I sada jeste žensko. Ono gde se serija takođe odvaja od "Alise u zemlji čuda" jeste pomeranje težišta misterije ka katastrofama na lokalnom, pa i planetarnom nivou. Paralele s bajkom ostaju na nivou površinskog, namerno osmišljenog da bi bilo zanimljivo za istraživanje na društvenim mrežama, ali ostaje nejasan osećaj da serija zapada u kreativnu krizu i da je ranije nekako sve bilo zabavnije, a likovi simpatičniji.
