Novo izdanje knjige Milivoja Pavlovića na Sajmu knjiga: Četiri ugledne nagrade za delo "Deset portreta i deset razgovora"
Na štandu Službenog glasnika, jednog od naših najvećih izdavača, predstavljeno je drugo izdanje knjige Milivoja Pavlovića "Deset portreta i deset razgovora". Izmedju dve sajamske priredbe, od jednog do drugog oktobra, iscrpljen je kompletan prvi tiraž ove obimne knjige (više od 700 strana) u kojoj Pavlović daje presek kroz život i delo desetoro klasika srpske književnosti, kao i intervjue koje je ovaj novinar i književnik vodio s njima u vreme njihove najveće slave. Nizom detalja koji intervju približavaju književnoj reportaži dočarana je atmosfera u kojoj su živeli i stvarali najveći pisci srpske književnosti, poput Selimovića, Crnjanskog, Ćopića, Ćosića, Kulenovića, Matića, Kiša i drugih.
Kao posebna dragocenost, u okviru knjižnog bloka date su, u modernoj tehnici QR koda, zvučne verzije razgovora ili fragmenti u kojima Pavlovićevi sagovornici govore delove ili celinu svojih najvažnijih dela. Crnjanski, tako, recituje u celini svoju poemu Lament nad Beogradom, Skender Kulenović govori, takodje u celosti, slavnu poemu o Stojanki sa Knešpolja, Ćopić recituje popularnu pesmu Mala moja iz Bosanske Krupe, dok Danilo Kiš evocira uspomene na svojee teško detinjstvo, proteklo u siromaštvu, progonima, dvostrukom izbeglištvu (u očevom i majčinom zavičaju). Ovom, zvučnom dimen-zijom opravdana je napomena na koricama: Knjiga za čitanje i slušanje.
U uvodnom delu knjige, na oko šezdeset stranica, Pavlović je objavio studiju o istoriji, teoriji i poetici književnog intervjua kao osobenog literarno-žurnalističkog žanra, možda najkompleksnijeg u razudjenom sistemu novinarskih i književnih rodova i vrsta. Tu je Pavlović bliže osvetlio hibridnu strukturu in- tervjua pokazavši kako ovaj žanr ima sposobnost upijanja mnoštva komponenti njemu srodnih faktografskih, analitičkih i beletrističkih formi. Na osnovu ovih unutrašnjih svojstava Pavlović je izvršio klasifikaciju književnih intervjua - od jednostavnih, efemernih razgovora proisteklih iz pukog odnosa pitanje - odgovor, preko intervjua rituala i književne reportaže, do portreta i kombinovanog intervjua. Evidentirani su i tzv, anegdotski intervjui i intervjui ispovesti, alini bizarnosti poput tzv. fikcijskih intervjua i čak, auto intervjua.
Kako nam je rekao Pavlović, i u jednom i drugim slučajevima nije reč o rutinskom redjanju pitanja i odgovora već o susretu (ne i sukobu) različitih iskustava, o kreativnom prepletu raznorodnih senzibiliteta. U srećnijim slučajevima, kako pokazuje ova knjiga, otvoren i slobodan dijalog pretvara se u duhovnu igru, u jedinstven, neponovljivi trenutak u vremenu i iskustvu.
Intervju je specifična vrsta književne komunikacije, i najčešće spada u prijatnije poslove u novinarstvu, rekao nam je Pavlović. Tu uglavnom nema užurbanosti i dnevne trke koja novinare ponekad primorava da budu kratki i, čak, površni. Novinar koji radi intervju po pravilu ima više vremena za pripremu. Ali, moje poluvekovno žurnalističko iskustvo, kao i iskustvo drugih kolega, pokazuje da ishod ne zavisi uvek od dobre pripreme, ljubopitljivosti i strpljenja novinara. Rezultat ponekad zavisi i od okolnosti na koje novinar ne može da utiče, kao i od raspoloženja i forme sagovornika. Pitanja treba da budu inspirativna i da otvaraju sagovornika na najboljim mestima, da provociraju njegov duh i ne dozvole mu da odluta na sporedne teme, ali ni tada nema garancija da će se poroditi dobar intervju...
Pavlović spominje i pisce s kojima, uprkos trudu, nije mogao da uradi dobar intervju. Na prvom mestu tu je hiroviti Oskar Davičo - kome je u jednom ovakvom preseku svakako mesto - a potom satiričar Vlada Bulatović Vib.
Recenzenti Pavlovićeva knjige podsetili su na činjenicu da su u nekim intervjuima kazane veoma važne, čak testamentarne reči (Selimović, Crnjanski, Kiš, Ćosić). Tu je reč o intervjuima kojima se prekoračuju granice trenutka i prezentuju ocene i stavovi koji budućim čitaocima i istraživačima pomažu da se bolje razumeju neke krupne poetičke skrivalice. Pavlović je svoje razgovore vodio u vremenu kad je književnost imala važniju društvenu ulogu nego danas, a navedeni pisci bili su u periodu velike slave i ugleda; uglavnom je reč o književno sasvim ostvarenim autorima, koji su uz to svi odreda i školski pisci, pisci iz lektire.
Od niza naglašeno pozitivnih ocena ove knjige, najslikovitija je ona koju je dao slavni pesnik Ljubivoje Ršumović: Ovo je knjiga o džinovima srpske kulture, a i sama je džin medju drugim knjigama na Sajmu.
Za ovo delo Milivoje Pavlović primio je četiri ugledne nagrade, medu njima i Nagradu grada Beograda Despot Stefan Lazarević.
Bonus video: Predstavljena je knjiga intervjua sa Ljubivojem Ršumovićem