U seriji "Tvrđava" nema patetike ni lažne slike o ratu: Jovo Maksić o priču koju čeka da vidi cela Srbija

Glumac Jovo Maksić se ulogom policajca Nikice Baše, u novoj seriji "Tvrđava", vraća u svoje detinjstvo, koje su obeležile turbulentne devedesete godine u Kninu, tik pred početak krvavog pogroma Srba. Prva epizoda na programu je već u petak, 14. novembra, u 20 časova, a potom se nastavlja redovno emitovanje svake subote i nedelje na Prvom programu RTS. Jovo je rođen u Bosanskom Grahovu, a odrastao u Kninu, gde ga je zadesio rat u bivšoj Jugoslaviji. Nakon novinarske projekcije Maksić je podelio utiske s novinarima, otkrivši detalje o seriji nastaloj iz pera kreatora Mirka Stojkovića, koji, uz Gorana Starčevića, potpisuje i scenario, u režiji autora "Banjalučke trilogije" Saše Hajdukovića.

Kakvi su prvi utisci o seriji?

- Iznenadio me Hajduković i bez obzira na to što sam očekivao od njega. Treći put da sarađujem s njim i on je deo moje porodice, deo mog glumačkog života i sazrevanja. Kao da su mene pitali ko ovo treba da režira. Bez lažne skromnosti, nemamo reditelja koji bi mogao da se pozabavi ovom tematikom i da je na tako čist i umetnički način iznese. Znao sam šta me čeka, ali me je ostavio bez teksta. Zaćutao sam. Bilo bi najlepše da sam mogao da ostanem sam da sedim u sali jedno desetak minuta. Sada mi i vi smetate.

Da li vam je snimanje evociralo neke uspomene?

- Ima tih emocija. Moja supruga može da potvrdi. Nas dvoje smo ti klinci - Luka i Darija, koje igraju Ognjen Mićković i Darija Vučko. S njima sam mogao najviše da se poistovetim. Nema patetike ni lažne slike o ratu.

Koliko vam je bilo teško da se vraćate u to vreme?

- Milina je bilo da se radi. Serija "Tvrđava" je primer zašto sam se ja školovao da budem glumac. Nisam znao šta ljudima da kažem, a Hajdukovića sam hteo samo da zagrlim.

Kako tumačite naslov serije?

- Tvrđava je ovde je simbol porodice. To je najjača tvrđava koja zapravo može da vas odbrani. Džaba vam fizičke zidine ako je unutar njih nesklad, mržnja i nesporazum. I Knin, poznat po toj Kninskoj tvrđavi, jer ona dominira iznad grada, zapravo je najviše i poznat po njoj.

Neki neće želeti da gledaju ovu seriju.

- Razumem ih. Nekima je teško da se vraćaju u prošlost. I pored tih ružnih stvari, bilo je i lepih u tom teškom vremenu. Mene ovo oplemenjuje.

Kako je bilo na premijeri serije u Beogradu

U "Tvrđavi" ima vedrine.

- I smrt je, na kraju, život.

U seriji su Bajagine pesme u prvim epizodama.

- Muzika udara neki kontraritam. Bićete tek iznenađeni.

Neki će reći da nije trenutak za ovu seriju.

- Pravo je vreme za ovakvu seriju. Briga me ko će šta da kaže. Živimo u takvom vremenu. Nemojte mi potezati pitanje gde vam ja govorim na kojoj sam strani, jer to nikog ne interesuje. Ovo je rađeno za jednu širu grupaciju, za običan narod, za narod sa empatijom. Pogledajte sliku sveta. Nešto slično se dešava na 15 mesta u svetu. I naša serija je o tome da nam se više ovakvo nešto nikad ne ponovi.

Ima li šanse da se ovo ostvarenje emituje i na HRT?

- Da. Mislim da tu nema neke preterane pristrasnosti. Naravno da svako priča svoju priču, ali kao što sam ja pogledao i hrvatske filmove iz te njihove perspektive i uopšte nisam imao nikakav problem sa tim. Naša serija je pošteno napravljena. Pričamo o srpskom i hrvatskom narodu.

Šta biste pohvalili?

- Svaki ratni film mora biti antiratni, ako nije antiratni, onda je propagandni. I oni su ismevali film "General" o Anti Gotovini, zato što je čista propaganda. Oni dobri govore o ljudskoj sudbini, a ne o propagandi i stajanju na nekoj strani. Savršenim antiratnim filmom smatram "Lepa sela lepo gore".