Želela sam da stvorim sopstvenu verziju Izabel: Anamarija Vartolomej o novoj ekranizaciji romana "Opasne veze"

Pred kraj godine stiže na HBO i HBO maksjoš jedna uzbudljiva serija "Zavođenje: Markiza De Mertej", koja se premijerno prikazuje u petak, 14. novembra, na HBO maks striming platformi, a nove epizode emitovaće se jednom sedmično. Da biste postali junak sopstvene priče, ponekad morate biti zlikovac u tuđoj. Markiza de Mertej, koju je izdao Valmon, kreće na odvažan put kako bi postala vodeća kurtizana Pariza. Slobodna adaptacija romana "Opasne veze" autora Pjera Šoderloa de Lakloa ima šest nastavaka i predstavlja uzbudljivo istraživanje cene emocionalne i seksualne slobode u svetu u kojem su žene imale vrlo malo moći. Režiju potpisuje Džesika Palid, kreator serije je Žan-Batist Delafon, a scenario su napisali Žan-Batist Delafon u saradnji s Džesikom Palid i Gael Belan. Glavna uloga je poverena Anamariji Vartolomej, koja igra mladu Izabel de Mertej i govori za TV Ekran.

Šta vas je privuklo ovoj priči?

- Dopada mi se razvoj mog lika. Na početku serije ona je mlada žena koja tek otkriva svoju želju, svoju seksualnost. Vrlo je sputana društvenim okruženjem, ali uz pomoć madam Rozmond (Dajana Kriger) počinje da spoznaje sebe. Bori se sa svojim željama i osećanjima, ali mi je posebno zanimljivo što je svesna svog cilja - zna kuda želi da ide, iako se do toga probija kroz prepreke. Upravo ta unutrašnja borba i put samospoznaje bili su mi najzanimljiviji. Istovremeno, tu su i elementi manipulacije, spletki i strategije - sve ono što "Opasne veze" čini takvima - ali je istovremeno i lično putovanje jedne žene u društvu koje ne mari za emocije i prava žena. Sve to zajedno čini zanimljiv koktel koji drži pažnju tokom svih šest epizoda.

Kako ste kreirali mlađu verziju lika koji publika već dobro poznaje?

- To je bio dugotrajan proces u saradnji s Džesikom Palid, rediteljkom. Mnogo smo razgovarale, razmenjivale ideje i maštale o tome kako da stvorimo lik koji u mladosti ne postoji, ali čije osobine kao zrele žene poznajemo. Inspiraciju smo crpile iz romana i iz filmskih adaptacija. Pominjala sam Glen Klouz - ona je i dalje nedostižni ideal Izabel de Mertej, barem onakav kakav ja želim da predstavim.

Da bismo to postigle, morale smo da gradimo lik iz temelja, a u tom procesu Džesika nam je dala ogromnu slobodu. Podsticala nas je da stvaramo i da se oslobodimo uticaja. Pomislila sam odmah: "Ovo je serija, imamo šest epizoda da razvijemo lik - hajde da joj damo što više boja i dubine." I tako smo, korak po korak, unosile detalje koje možda u filmu ne bi bilo moguće prikazati.

Da li ste poznavali roman i koliko se vaša verzija lika razlikuje od one iz knjige?

- Roman sam čitala još u školi, jer je deo lektire. Od tada ga nisam ponovo uzela u ruke. Što se tiče filmskih adaptacija, najbliža mi je ona iz 1988. godine, s Džonom Malkovičem i Glen Klouz u režiji Stivena Frirsa. Glen Klouz mi je bila glavna inspiracija, ali smo Džesika i ja želele da stvorimo sopstvenu verziju Izabel. Zato sam pokušala da se oslobodim svega što sam ranije znala i da se potpuno fokusiram na scenario.

Kakav je odnos vašeg lika prema tadašnjim strukturama moći?

- Moj lik u seriji izgovara jednu vrlo zanimljivu rečenicu dok razgovara s madam De Turvel, koja je udata i potpuno posvećena veri. Kaže joj: "Ti si sveta, a ja sam prokleta, ali u suštini smo samo odabrale različiti oklop da se zaštitimo od muškaraca. U to vreme, jedini načini da se žena oseća bezbedno bili su da se okrene veri - da bi izbegla prinudni brak i predaju telu muškarca koga ne voli - ili da uradi ono što čini moj lik: da kroz libertinizam stekne osećaj moći nad sopstvenim telom i mogućnost da se preda kome želi, kad god to poželi. Mislim da je to izuzetno hrabro - danas je to prihvaćeno, ali u to vreme suprotstaviti se društvenim normama bio je čin velike smelosti.