Kultura treba da bude angažovana, da provocira i da otvara važna društvena pitanja: Miloš Nikolić, upravnik Narodnog pozorišta u Subotici sumira godinu iz nas
Proslavljeni violinista i koncert majstor, prvi čovek Subotičkog simfonijskog orkestra, profesor, nekada član gradskog veća zadužen za kulturu, Miloš Nikolić gotovo već dve godine sjajno se snalazi u ulozi upravnika Narodnog pozorišta u Subotici. Za Kurir govori o planovima i najavljuje čak dve premijere do kraja godine.
- Subotica je grad sa izuzetno zahtevnom i obrazovanom publikom, koja ima istančan ukus i veoma dobro prepoznaje kvalitet. To je za nas koji kreiramo kulturna dešavanja, za nas kao stvaraoce, velika prednost, ali i odgovornost. Kad osmišljavam programe, postavljam sebi i svojim saradnicima visoke umetničke kriterijume, koji su upravo ono što naša publika od nas očekuje i što zaslužuje. Kad publiku naviknete da su programi kvalitetni, morate da nastojite da budu i raznovrsni, a opet ne smete da zanemarite ideju kojom se vodite i kontinuitet, koji mora da postoji. Kako u pozorištu, tako i orkestru, težimo ravnoteži između klasičnog repertoara i savremenih tendencija i to se pokazalo kao dobitna kombinacija. Planirani koncert Subotičkog simfonijskog orkestra s pijanistkinjom Ritom Kinkom ćemo održati, a pred nama je i tradicionalni Novogodišnji koncert.
Omaž posvećen umetniku Maćašu Murenjiju, čiju dirigentsku palicu je publika poštovala i obožavala, napunio je pre nekoliko dana svečanu salu gradske većnice do poslednjeg mesta. Koliko je Murenji dao subotičkoj muzičkoj sceni?
- Maćaš Murenji će i meni i mojim kolegama ostati u sećanju kao entuzijasta, kao neko ko je istinski voleo poziv kojim se bavio. Kroz Ženski omladinski hor, koji je osnovao i vodio, prošle su generacije devojaka, a neke od njih su danas poznate umetnice. Svoje đake je učio da na pravi način razumeju i dožive muzičku umetnost, te da je tako i zavole. Činio je to i brojnim koncertima, kojih se svi rado sećamo.
Kakvi su planovi Narodnog pozorišta?
- Do kraja godine, publiku očekuju dve premijere u Narodnom pozorištu. Drama na srpskom jeziku, početkom decembra, izvešće komad Stiva Tešića "Na otvorenom drumu", u režiji Nikole Bundala, a Drama na mađarskom jeziku, sredinom decembra, premijerno će odigrati komediju "Boing boing" u režiji Olje Đorđević. Paralelno se već dešavaju koreografske probe za mjuzikl "Čikago", za koji se spremaju kolege iz Drame na mađarskom jeziku.
Kreiranjem raznovrsnog repertoara, učinili ste da Subotica bude važno mesto kulturnih događanja. Publika je oduševljeno dočekala umetnike fado muzike. Šta biste vi istakli kao najviše domete programskog repertoara?
- Najveći domet je upravo ta otvorenost repertoara. Subotica je grad koji voli klasiku, voli balet, kao i savremene umetničke izraze, pa se u tom pravcu i krećemo. Predstavljanje umetnika portugalskog fada, ali i brojni drugi koncerti pokazali su da publika želi živu, raznovrsnu, međunarodnu scenu. Izlazimo joj u susret i to nam je imperativ.
Subotička publika još pamti predstave reditelja Ljubiše Ristića, poput "Oslobođenja Skoplja" i drugih, igrane u Sinagogi, na gradskom trgu, na palićkom jezeru. Ima li uslova u Subotici za gostovanje KPGT Pozorišta, koje ima veoma bogat repertoar i klasike, koje publika ne zaboravlja. Da li je važno da kultura bude angažovana, pa i avangardna?
- KPGT je, svakako, obeležio pozorišnu tradiciju ovog grada. Mi smo i dokazali da uvek postoji otvorenost za saradnju, jer u maju ove godine, na sceni Jadran gostovale su dve predstave KPGT, "Psovanje publike" i "Ljubavna priča". Verujem da kultura treba da bude angažovana, da provocira, da bude hrabra, promišljena i spremna da otvori važna društvena pitanja, a naš teatar se u skladu s tim razvija.
U uslovima nedovoljnog izdvajanja novca za kulturu, kako biste ocenili kulturna dešavanja u Subotici? Šta nedostaje subotičkoj publici, a šta je vaše tihovanje, želja ili cilj koji još planirate da ostvarite u kulturi?
- Uprkos nedovoljnim ulaganjima, Subotica ima izuzetno živu kulturnu scenu. U ovom gradu još uvek postoje entuzijasti i vizionari koji nastoje da unaprede i održe tu scenu. Ono što svakako nedostaje je stabilnije finansiranje i više prostora za mlade umetnike. Moja želja i cilj jeste da se kultura u našem gradu razvija planski, da se osnaže institucionalni kapaciteti i da Subotica zadrži status koji zasluženo ima. Kad otvorimo novu pozorišnu zgradu, osnažimo orkestar i otvorimo nova mesta za umetnički rad, biću uveren da smo obavili svoj deo posla u ime svih koji ovde stvaraju i svih kojima je umetnost važna koliko i meni.
Kvalitet, a ne broj nagrada je u prvom planu
Glumci Narodnog pozorišta Subotice su briljirali na pozorišnim festivalima, uprkos otežanim uslovima u kojima rade.
- Iako prethodna sezona nije donela veliki broj nagrada, ona je bila izuzetno sadržajna, dinamična i značajna za naše ansamble. Uprkos otežanim uslovima u kojima radimo, naši glumci su još jednom pokazali posvećenost, koju publika i struka prepoznaju. Najznačajnije priznanje stiglo je s Festivala u Kišvardi, gde je ansambl Drame na mađarskom jeziku ostvario izuzetan uspeh i predstavio subotičko pozorište u najboljem svetlu. Čila Pamer nagrađena je za najbolju žensku ulogu u predstavi "Kokošje lestve", a Geza Kučera i Ervin Palfi nagrađeni su za muziku u istoj predstavi. Na početku ove sezone, naša glumica Žuža Kalmar je osvojila nagradu na festivalu Befemon, za svoju monodramu "Ko zna da li ćeš me ponovo videti", potvrđujući još jednom snagu glumačkog izraza. Dakle, iako broj nagrada nije bio u prvom planu, kvalitet rada, festivalska prisutnost i bogat repertoar obeležili su sezonu za nama i početak nove.
