"Vi koji ovo čitate najviše pomažete da preživljavam umiranje" Novi tekst Vedrane Rudan o životnoj borbi: "Tri koraka je puno koraka"

Hravtska književnica Vedrana Rudan objavila je na svom blogu Rudan.info tekst pod naslovom "O umiranju", posvećen njenim bliskim ljudima koji su uz nju tokom borbe s teškom bolešću. Posebno priznanje je odala medicinskom osoblju koje o njoj brine.

U galeriji pogledajte fotografije Vedrane Rudan:

Ko je to? Gospođa je mršava, ima novu frizuru, kratku. Kosa joj je čista jer je muž dva puta nedeljno vozi frizerki. Ne znam koliko vi u životu imate prijateljica, dece, rodbine. Kad pogledam unazad, iza mene je godina i po "duge i teške bolesti", tako to pišu u čituljama, najbliže osobe su mi muž, sin, ćerka, frizerka Jasmina i prijateljica iz detinjstva. Da, i tri cure s Trsata, i tri cure iz Zagreba, i jedna cura iz Opatije. To bi bilo sve. Puno? Malo?

Medicinske sestre o kojima nikad niko neće napisati istinu su natprirodna bića. Osmeh, lagano buđenje u tri ujutro radi menjanja infuzije, osmeh, nameštanje jastuka, pokrivača, osmeh. O bolesti se ne govori. Ni o nemoći. Ni o smrti. Osećaš se krivom. Toliko mladih cura oko tebe skače, znaju li one da ti nije ništa, ništa strašno, ništa teško? Njima je teško kako tebi nikad nije bilo. Ne govore o tome. "To je naš život, pravi život, ostalo je pauza”.

Doktorica. Svetlost. Dobrota. Kad se nje setim, uvek ostajem bez teksta.

Vraćam se Jasmini. Želim da napišem koliko mi znači. Uz nju sam bar dva puta nedeljno srećna jer možemo da govorimo o bilo čemu. S njom sam zdrava sve dok se ne dignem sa stolice i pokušam veselo da napravim tri koraka do vrata. Tri koraka je puno koraka i nekako treba doći do daha. Blaženi krevet i blaženi mobilni i blaženi moj sin koji moje črčkarije pretvara u tekst za vas. Koja radost kad ga vidim na ekranu.

Ej, možda mi zapravo vi koji ovo čitate najviše pomažete da preživljavam umiranje.

Video: Ekskluzivni intervju s Vedranom Rudan