"Jelena Đokić je bila moja inspiracija" Aleksandar Radivojević o "Karmadoni", kultnom "Srpskom filmu" i nastavku "Crne svadbe"

U domaće bioskope uskoro stiže"Karmadona", dugoočekivani rediteljski debi Aleksandra Radivojevića, scenariste čiji su filmovi i serije obeležili savremenu srpsku kinematografiju - od kultnog "Srpskog filma" do hit serije "Crna svadba". Posle petnaest godina od prve verzije scenarija neobična priča konačno dobija svoj filmski oblik, prožet autorskim pečatom prepoznatljivim po smelom žanrovskom spajanju, crnom humoru, političkim metaforama i vizuelnoj ekspresiji koja retko ostavlja publiku ravnodušnom. S Radivojevićem smo razgovarali o tome kako je nastala "Karmadona", o saradnji s Jelenom Đokić i zašto su podeljene reakcije publike sastavni deo njegovog stvaralaštva.

- Mislim da će naša publika bolje nego strana razumeti neke nijanse crnog humora i satire koji su lokalnog tipa. Nešto što je nama deo svakodnevnog cinizma u reagovanju na konstantni pritisak i opšti javašluk za stranu publiku nekad zahteva dodatno pojašnjenje konteksta. S druge strane, deo te naše publike se odvikao od kinetičkog tretmana nasilja u domaćoj produkciji, jer je istreniran na nekonfrontativne filmove, pa to može nekome smetati.

Kako se rodila ideja za "Karmadonu" i šta je bio osnovni impuls da se uhvatite ukoštac sa ovakvom atmosferom i tematikom? Zanimljivo, snimljen je u nezavisnoj produkciji.

- Ideja je došla sasvim prirodno kroz moje lično premišljanje sadašnjeg trenutka i aktuelne situacije u kojoj se pojedinac nalazi. Ovo je dosta ličan, intiman film, ali je tematika propuštena kroz filter raznih žanrovskih uticaja, što samo pruža dodatnu slobodu u bavljenju sobom i drugima i rasterećuje materijal od moguće patetike. Ja se već dosta dugo bavim sličnim temama i žanrovima, tako da su ti impulsi spontana reakcija na ono što doživljavam(o).

Scene iz filma "Karmadona"

U procesu rada šta vam je bilo najizazovnije kao reditelju, a šta kao scenaristi?

- Ovo je dosta verbalan film i od početka sam želeo da izbegnem statičnost i učinim ga izuzetno vizuelno dinamičnim, tako da se ta raspričanost manje oseti. Ideja mi je bila da napravim specifičan spoj reči i pokreta kamere koji bi postao organska koreografija konstantnog plesa junakinje i njenog nevidljivog partnera.

Da li ste već na početku pisanja znali da ćete film i režirati ili je ta odluka došla kasnije? Kako ste postali i reditelj?

- Prva verzija scenarija je napisana pre 15 godina i prvobitni plan nije bio da ga sam režiram. S druge strane, oduvek sam želeo da režiram, jer je to jedini način da se autorski izrazite na kompletan način ako već imate autorske pretenzije. Kako je vreme prolazilo, okolnosti su se konačno sklopile na pravi način i shvatio sam da je ovo pravi momenat da izađem iz rediteljskog "ormana" s materijalom koji smatram najličnijim.

Kasting u filmu je vrlo specifičan. Šta vas je vodilo pri izboru glumaca i koliko je bilo važno da oni razumeju "unutrašnji kod" filma? Jeleni Đokić ste dali glavnu ulogu nakon saradnje u "Crnoj svadbi" ili...?

- Kod nas se kasting uglavnom pravi mehanički, bez posebnog promišljanja - kod mene je drugačije. Kada ste scenarista, već u samom procesu pisanja možete da vidite aktere koji vaše replike izgovaraju. Ako dobro poznajete sebe i svoje autorske namere, glumci su organski deo vizije koju nosite u glavi. Uz posebnu stilizaciju ka kojoj sam stremio, odmah mi je bilo jasno da u glumačkoj podeli moraju biti samo partneri koji su u stanju savršeno da vas slede u kreativnom smislu. Ako samo na jednom mestu pogrešite, cela stvar neće funkcionisati. Jelenu poznajem već dvadesetak godina, mnogo pre "Crne svadbe", i ova uloga je oduvek bila njena, pisana je za nju, tako da tu nije bilo dileme. Ona je glavni oslonac moje inspiracije, glumački tornado nemerljivog potencijala, i ovaj film je njen u istoj meri koliko je i moj.

Vizuelni identitet "Karmadone" je izuzetno snažan. Kako ste gradili estetiku filma i koliko je ona nosilac priče?

- Kao što rekoh, vizuelnu estetiku sam bazirao na konstantnom pokretu kamere i koreografiji aktera. Jelena je savršeni plesni partner - svaki deo njenog tela besprekorno korespondira s kamerom i emocijom koju trenutno nosi, ona intuitivno oseća "muziku" slike kojoj sam stremio. U našoj filmskoj produkciji, slika je ozbiljno zapostavljena, sve se pretopilo u monotoni miks statičnih kadrova i dijaloga. Film su pokretne slike, one moraju da se kreću, da plešu, a ne da stidljivo stoje u uglu.

Kao scenarista ste ostavili veliki trag u savremenoj domaćoj kinematografiji, posebno "Srpskim filmom". Kako gledate na nasleđe tog projekta danas, 15 godina kasnije?

- U svetu "Srpski film" je još živ i vrlo aktuelan. Na festivalima na kojim smo bili s "Karmadonom", počevši od Toronta, konstantno su me prepadali brojni fanovi kojima sam potpisivao postere i diskove. Kod nas je "Srpski film" već odavno postao stvarnost, tako da mislim da je inicijalni šok koji je izazvao zamenilo prihvatanje njegovog proročkog karaktera kao naše zle sudbine.

"Crna svadba" je postala jedna od najgledanijih i najkomentarisanijih domaćih serija u poslednjih nekoliko godina. Šta vam je taj projekat doneo kao scenaristi? Da li biste voleli da radite i treću sezonu?

- "Crna svadba" se savršeno uklopila kao prirodan produžetak moje estetike drugim sredstvima. Omogućila mi je da se pozabavim našim prostorom i aktuelnom zbiljom kroz vizuru tradicionalnijih žanrovskih podsticaja, a duža serijska forma pruža priliku da radite na široj paleti i temeljnije objasnite izvesne stvari onima koji su spremni da čitaju. Svakako bih voleo da radim na trećoj sezoni, ako je bude bilo. Već imamo niz novih ideja za nju.

Postoji li nit koja povezuje "Srpski film", "Crnu svadbu" i sada "Karmadonu" - neki vaš lični autorski potpis koji publika možda ne vidi na prvi pogled?

- Sve su to vrlo slične tematske opsesije - izmanipulisanost pojedinca raznim savremenim centrima moći i njegova sposobnost da se tome odupre, ili ne. Sve teme se propuštaju kroz žanrovske okvire na koje ovde nismo navikli, nezgodan spoj politike i horora s dodatkom ironije koja može mnogima da zasmeta. Nekad smo isuviše jako emotivno vezani za naše probleme da bismo podneli cinizam s kojim se oni mogu žanrovski tretirati.

Kako se nosite s time da vaši projekti često izazivaju podeljene reakcije publike - da li vam je to teret ili podsticaj?

- I jedno i drugo - jake reakcije su pokazatelj da ste na dobrom putu i da ono što radite ostavlja utisak. S druge strane, teret je stalni otpor na koji nailazite u realizaciji svojih ideja. Ali sve je to normalan deo onoga što radite i plaćate cenu svojih ličnih kreativnih izbora.

Mislite li da publika danas više prihvata hrabrije i žanrovski drugačije projekte nego ranije?

- U svetu svakako. Ovde se publika još nije navikla da u domaćim sadržajima gleda određene stvari i prihvati ih kao legitiman deo stilskog postupka. Možda je to zato što očekuje da im lokalna produkcija ponudi samo razbibrigu, ili neku vrstu terapije za samopomoć i veštačke topline, grupnog zagrljaja koji bi ih zaštitio od svih neprijatnosti kojima su izloženi u svakodnevnom životu.

Radite li već na nekom novom projektu?

- Da, na nekoliko. Sledeći film koji bih pisao i režirao trebalo bi da bude satirični horor na engleskom, što ne znači da se neće doticati problema koji i nas veoma pritiskaju.

Video: "Crna svadba" imala 9 verzija scenarija