U "Tvrđavi" ne delimo aktere po nacionalnosti, već je svako dovoljno dobar i loš na svoj način: Darko Ivić o ulozi Lima i tajnama sa snimanja

Pred veliko finale serije "Tvrđava" na RTS, koja iz nedelje u nedelju podiže gledanost i otvara važne razgovore o našoj novijoj istoriji, razgovarali smo s glumcem Darkom Ivićem, jednim od najupečatljivijih lica nove generacije. On tumači mladog, opasno pronicljivog Lima, lik složen koliko i vreme u kom živi, a za Kurir otkriva da i sam svake subote i nedelje u 20 časova s porodicom nestrpljivo čeka novu epizodu. Takođe nam je govorio o svojim planovima, ali se prisetio saradnje sa ekipom "Državnog posla".

- Veoma sam zadovoljan režijom, glumom i dramaturgijom, odnosno samom pričom. Pratim, naravno, emitovanje, moji ukućani i ja čekamo svakog vikenda ispred malih ekrana 20 časova.

Kako ste se pripremali za ulogu Lima? S Hajdukovićem niste radili, a opet ste nekako uspeli da se ne ponovite glumački i odigrate drugačije od niza sličnih karaktera koje ste već igrali.

- Hvala na zapažanju. Imao sam veliku želju da radim s Hajdukovićem i drago mi je što mi se ta želja brzo ispunila. On je veoma suptilan reditelj i zna šta želi u kadru, držao nas je sve vreme u atmosferi epohe koju igramo i mislim da je kroz nekoliko serija pokazao da razume naše podneblje i mentalitet do tančina. Što se tiče pravljenja Lime, razgovarao sam dosta s Goranom Starčevićem, koji je napisao seriju, on mi je dao jasne smernice po kojima je pisao moj lik i u kom smeru ide njegov karakter, tako da mi nije bilo teško da napravim mladog kriminalca koji je od službe dobio značku i dozvolu za ubijanje, te je poslat na ratište. Naravno, neću otkriti po kome je Lima pisan, samo ću vam reći da je to čovek koji ne voli previše razgovor. Ono što je interesantno jeste to da je Lima otprilike godina naših glavnih junaka, ali vidimo da je on zreliji od njih, već je dosta prošao i dobro se snašao u sistemu, tako da mu uticajan čovek kao što je Dilpara veruje.

Kakve uspomene nosite sa snimanja?

- Sve uspomene sa ovog snimanja su mi veoma lepe i drage. Nekoliko puta sam ponovio da je ovo najbolje snimanje na kom sam bio. Prvo, Miloš Avramović je napravio takve uslove na setu da je na nama bilo samo da uživamo i stvaramo. Drugo, upoznao sam veliki broj kolega s kojima sam ostao u kontaktu - Dariju Vučko, Jovana Jovanovića, Ivanu Velinović, Ognjena Mićovića, Marka Todorovića... Međutim, moj glavni utisak sa snimanja je kolega Aleksandar Gavranić. S njim sam imao sve scene, postali smo pravi tandem i u kadru i van njega i tih nekoliko meseci se nismo razdvajali. Snimali smo na njegovom terenu, u Crnoj Gori, tako da je on bio pravi domaćin. Lepo je kada za partnera imaš kolegu s kojim možeš da razmenjuješ iskustva, da se dopunjuješ, ali i da naučiš nešto od njega.

Koja scena vam je bila najteža da odigrate i zašto?

- Scena koja mi je bila najteža da odigram tek treba da se emituje u seriji, tako da je neću otkrivati. Mada, iskreno, nije bilo najprijatnije ulaziti naoružan u manastir i tući sveštenike, makar to bilo i za scenu (smeh).

Darko Ivić sa kolegama i kroz uloge

Kako pamtite devedesete, rat, Beograd i muziku tih godina?

- Devedesetih se slabo sećam zato što sam rođen '92. To vreme pamtim više iz majčinih priča - borba za hranu, dugi redovi za benzin i ulje, nasilje na svakom koraku. Otac mi je, kao u seriji, bio u Hrvatskoj na ratištu. Ja sam za to vreme gledao crtane filmove, igrao se i bilo mi je lepo. Imao sam spokojno detinjstvo. Prva asocijacija na taj period su mi Nindža kornjače, Peđolino i "step" sokovi. Što se muzike tog vremena tiče, izdvojio bih Tap 011 i Elu B.

Zašto mislite da je važno da imamo serije kao što su "Sablja" i "Tvrđava"?

- Važno je snimati ovakve serije zbog same tematike i svega što se dogodilo na ovim prostorima. Obe serije govore o važnim događajima iz naše bliske istorije, a koji su oblikovali život svih nas. Mnogo se patilo na ovim prostorima. Umetnost ne sme da beži od ovako važnih tema, već naprotiv, mora vrlo objektivno i hrabro da ispriča priču. Ono što mi se naročito dopada u "Tvrđavi" jeste što ne delimo antagoniste i protagoniste na osnovu nacionalnosti, već je svako dovoljno dobar i dovoljno loš na svoj način. Smatram da su zapravo svi "obični" ljudi žrtve u ovoj seriji. Baš kao što je to bila realnost tih godina.

Snimali ste nedavno i seriju "Državni posao". Da li ste fan ovog formata i kako je bilo raditi s Đorđem Čvarkovim, Draganom Torbicom i Boškićem?

- Pre svega sam veliki fan "Državnog posla". Mogu slobodno da kažem da su uticali na moj razvoj kao umetnika. Satira i koncept koji oni donose je više od serije. Moram da priznam da sam imao veliku tremu kada sam dobio da igram Milenka Majmuna, ali mislim da sam opravdao očekivanja, makar svoja. Dogodila se sinergija koja se osetila u kadru i dosta ljudi mi se javilo s pozitivnim utiscima. Igrati s njima je privilegija, naročito s Dimitrijem Banjcem, koga smatram najboljim našim komičarem još od Ljube Moljca i Laneta Gutovića. Iznenadila me je visina ekipe, nas četvorica bismo bili dobra osnova za košarkaški tim. Alimpijeviću, tu smo za sledeće kvalifikacije (smeh).

Kakvi su vaši planovi?

- Moji planovi do kraja ove godine su da se odmorim. Izlazi nekoliko filmova koje sam snimio, a publika će moći uskoro da me gleda i u seriji "Pelagijin venac" na B92.