Krajina koja nekad bejaše! Tri decenije posle nestanka: Kapitalno delo i knjiga koja nikada neće biti u slobodnoj prodaji!

Kapitalno delo knjiga "Krajina koja nekad bejaše" Gordane Janićijević predstavljena je u Beogradu. Delo koje je, više nego bilo koje drugo, svojim nastankom, tonovima i namerom postalo zavet. Zavet autorke koja je nije dočekala, ali i zavet naroda čiju je tragediju i upornost opisala kao svedočanstvo.

Predsjednik udruženja građana "Kultura bez granica" i urednik knjige Trifko Ćorović objasnio je da je porodica kao temelj svakog pojedinca bila motiv da se Gordana nađe u Krajini.

- U želji da pomogne svojoj sestri Jasmini odlučila je da se zaputi u Krajinu kako bi saznala nešto o svom zetu Vladanu.

Suočavajući se sa onim što je videla u Vukovaru, odlučila je da ostane na terenu i beleži sve što vidi. Kako nije bila rodom i poreklom iz Krajine imala je slobodu da piše istinu – “ni po babu, ni po stričevima” - kazao je Ćorović.

Blagoslov patrijarha Pavla  

Podsetio je da je autorka Gordana Janićijević za ovaj rukopis još 1996. godine dobila blagoslov od patrijarha Pavla, koji joj je tada rekao da bude strpljiva i da će knjiga biti objavljena "kad bude vreme".

- Ako je iko poštovao poruku patrijarha Pavla “Budimo ljudi” onda je to bila Gordana. Pre nekoliko godina, u jednom razgovoru ispričala mi je da taj njen neobjavljeni rukopis četvrt veka leži u fioci, da je nuđen brojnim redakcijama, izdavačkim kućama, udruženjima, ali nigde nije našao utočište. Ponudio sam joj pomoć i ohrabrio je da ne odustane. Tako smo, 26. marta 2022. godine, započeli rad koji se ispostavio kao sudbinski — rekao je Ćorović.

Nakon što je knjiga uobličena, Gordana kao perfekcionista po prirodi, odlučila je da doda neka pojašnjenja, kako bi događaji sa ove vremenske distance bili jasniji. Usledile su brige, bolest, gašenje emisije, rešenje o mizernoj penziji, problemi sa zdravljem, stažom i egzistencijom.

- Rukopis je konačno završen 10. juna 2024. godine. Gordana mi je poslala mejl u kome je napisala da ide na operaciju i za "ne daj Bože ako se nešto desi" da knjigu objavim i da "prema nikome nemam nikakve obaveze". Trideset šest dana kasnije, 16. jula 2024, stigla je vest da se Gordana preselila na bolje mesto. Samo četiri dana ranije razgovarali smo i planirali. Tada sam prvi put istinski osetio težinu reči — amanet — poručio je Ćorović.

Jedina novinarka koja je izveštavala iz rovova  

On je dodao da neizmernu zahvalnost duguje Arhivu Vojvodine i njenom direktoru dr Nebojši Kuzmanoviću, koji je podržao ideju da knjiga bude objavljena.

- Čitajući rukopis dr Kuzmanović je rekao da je "naš narod željan istine" i tako je knjiga dobila život.

Govoreći o Gordani Janićijević, "jedinoj ženi koja je izveštavala iz rovova i izbegličkih kolona" istakao je da je doživela sudbinu sličnu onoj koju je imala heroina Milunka Savić— hrabra u ratu, zaboravljena u miru.

- Dok su drugi čuvali karijere, ona je pronosila vapaj naroda. Nije pripadala svetu koji se "snašao", zato je ostala podstanarka, bez stalnog posla, sa penzijom od koje se nije moglo živeti. Umrla je bez minute na televiziji, bez ploče, bez spomena, ali treba uvek da kažemo — Gordana neće biti zaboravljena.

Tihi svedok postojanja  

Dragana Bokun, novinarka Srpskog kola je knjigu lektorski obradila i istakla je da su je na prvo čitanje preplavile emocije, tuga, bes, neverica…

- Pitala sam se: kako je moguće da posle svih manipulacija, obmana, izdaja — i dalje sebe dovodimo u situaciju da poverujemo onima koji nikada nisu delili našu muku? U poslednje vreme često čujem od naših ljudi, koji su sve to preživeli: "Ma kakve izbeglice posle 30 godina — ko se nije snašao, taj je nesposoban." A kako da bude dobro narod koji je izgubio sve – dom, zavičaj, sve za šta je radio, sticao, borio se? Najteže od svega, izgubio je dostojanstvo. I upravo o tom čoveku pisala je Gordana Janićijević.

 Bokunova je naglasila da se autorka nije ograničavala samo na Srbe, već je razgovarala i sa Hrvatima, i sa muslimanima, pokušavajući da spozna šta je istina. Posebno je naglasila kako je Gordana dočekala Krajišnike 1995. godine.

- Dočekala ih je sa punim razumevanjem i sa dubokom tugom, proživljavajući njihovu tragediju kao svoju. I nije je iznenadilo kako su dočekani. Dobro je znala da su Krajišnici uvek prvi na spisku da se pošalju da brane, a poslednji u redu u čamcu za spasavanje. Pa, koliko ih pretekne.

 Bokunova je istakla da je ova knjiga tihi svedok "da smo postojali, stradali, preživeli…".

- Dok god se ova knjiga čita i istina prenosi, dok god bar jedno dete od nas čuje šta smo preživeli – mi postojimo. A to je bila Gordanina najveća želja.

Nije bila rodom iz Krajine, ali...

Istoričar dr Milan Gulić, viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju Srbije i recenzent ovog dela, rodom iz Benkovca, grada koji je u ono vreme bio deo Republike Srpske Krajine, podsetio je na značaj ove knjige, kako za istoričare, tako i za sve koji žele da razumeju srpsko-hrvatske odnose tokom devedesetih. Istakao je da je ovo retko prilika da govori na promociji o knjizi autora koji više nije među živima.

- Gordanu Janićijević sam poznavao više od decenije i bio sam jedan od prvih koji je pročitao njen rukopis mnogo pre nego što će se pojaviti kao knjiga. Iako nije bila iz Krajine, niti direktno učestvovala u događajima koje opisuje, Gordana je uspela da ih posmatra objektivno, lucidno i tačno za ono vreme. Neke njene priče nisu bile dostupne javnosti, ostale su neobjavljene sve do ove knjige.

 Gulić je pojasnio da knjiga obuhvata period od osam godina — od kraja 1990. do kraja 1998. godine i mirne reintegracije istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema.

- U vreme proglašenja Republike Srpske Krajine za Nikoljdan 1991. godine bila je u Petrinji i gotovo da kroz njene priče možemo da vidimo svedočanstvo o svim regijama koje su činile Republiku Srpsku Krajinu. Gordana je obišla Slavoniju, Baranju, zapadni Srem, Petrinju, Dalmaciju (Benkovac, manastir Krka), Liku (Gračac, Plaški), Kordun (Slunj, Krnjak, Vojnić), Baniju (Glina, Petrinja), zapadnu Slavoniju (Okučane), istočnu Slavoniju, zapadni Srem, Beli Manastir i Vukovar. Posebno je dokumentovala period mirne reintegracije 1996–1998. godine.

Istakao je da je autorka u svom istraživačkom radu razgovarala sa brojnim ličnostima iz tog vremena. Među njima bili su predsednik Krajine Goran Hadžić, predsednici skupštine Mile Paspalj i Veljko Vukelić, ministri Slobodan Jarčević, Veljko Džakula i Vojislav Stanimirović, kao i predsednici opština Miloš Vojnović i Zlatko Kramarić sa druge strane.

- Pored političara, autorka je razgovarala i sa stručnjacima, među kojima su patolog Zoran Stanković i istoričar Slavenko Terzić, a čula je i svedočenja Bore Đorđevića, koji je u to vreme bio veliki prijatelj Krajine. Razgovarala je sa običnim ljudima, prognanicima iz područja pod hrvatskom vlašću, sa UNPROF-orcima, javnim ličnostima… Imenovala je mnoge, ali i ostavila neka imena nepomenuta, pa ih neću otkrivati ni ja.

Gulić je naglasio da se značaj knjige ogleda u slici života običnih ljudi tokom rata.

- Pokušala je da shvati život ljudi na ovom prostoru, kako je došlo do konflikta i kako se odvijala njihova svakodnevica Ona prikazuje šta je mučilo prosečnog Krajišnika — nedostatak struje, teškoće u snabdevanju, bezakonje, pljačke srpskih i hrvatskih kuća. Ništa nije prećutala. Njene priče krasi dinamika. Neki tekstovi su gotovo filmski, kao njen prelazak na drugu stranu u sred rata. Pokušala je da prikaže patnje, stradanja, ali i duh i volju da opstanu ljudi koji su tamo živeli. Pokušala je da predstavi mentalitet naroda, da ga razumije, a možda i zavoli.

Radio prenos zloglasne "Oluje"  

Gulić je kao jedan od najupečatljivijih delova knjige naveo Gordanin radio-prenos tokom operacije "Oluja", kada je uključivala kolege iz Knina, Benkovca, Kostajnice i drugih gradova, i na taj način Srbiji približila stvarno stanje na terenu.

- Dočekivala je kolone izbeglica, pružala pomoć, apelovala na one koji su dužni da pomognu, a to nije bilo učinjeno. Čak i nakon sloma Republike Srpske Krajine, ostala je prijatelj Krajišnika, govoreći o njihovom stradanju i nasleđu i u emisiji "Srpski sv(ij)et" na nacionalnoj televiziji „In4S“.

Na kraju, Gulić je istakao da Gordanin glas i njeno nasleđe nastavljaju da žive, da inspirišu i podučavaju, a sve priče koje je zabeležila ostaju putokaz istine, hrabrosti i čovečnosti.

Prema rečima organizatora, knjiga "Krajina koja nekad bejaše" nije u slobodnoj prodaji, niti će ikada biti. Može se naći u bibliotekama od Hilandara do Australije, a svima je dostupna na sajtu Arhiva Vojvodine u elektronskom izdanju.

Kurir/Slobodna Hercegovina

 Video: Kurir televizija u Kninu uočio obeležavanja godišnjice zločinačke akcije "Oluja"