Rodna kuća Isidore Sekulić u Mošorinu propada: U njoj više niko ne živi, a vlasnička struktura još nije rešena

Selo Mošorin,smešteno na obali reke Tise i opštini Titel, dalo je velikane kao što su Svetozar Miletić, Isidora Sekulić i Dušan Kanazir. Ekipa Kurira boravila je nedavno u ovoj varoši, gde je još jedino zatekla rodnu kuću čuvene književnice, ali - kako propada.

Velika i u lošem stanju

- Kuća propada jer nije rešena vlasnička struktura. Naša želja je da preko Ministarstva kulture ili Pokrajinskog sekretarijata za kulturu dođemo u vlasništvo te kuće i od nje napravimo spomen-sobu Isidore Sekulić i Svetozara Miletića i da tamo preselimo ogranak biblioteke u Mošorinu. Ona je sada u planu preseljenja u novi prostor, koji će biti na spratu i s neuslovnim stepenicama. Mislim da je 2026. godina, kad se navršava 200 godina od rođenja Svetozara Miletića, ta u kojoj treba da krenemo u realizaciju ovog projekta. Kuća je velika i u lošem stanju, ali cenim da otkup i obnova neće preći 50.000 evra - kaže za Kurir Dejan Gajić, direktor Narodne biblioteke "Stojan Trumić".

Biografski podaci

Čuvena književnica Isidora Sekulić (1877-1958) samo je rođena u Mošorinu. Njen otac Danilo, varoški kapetan i beležnik, u godini kad je ona rođena, bio je na službi u Mošorinu, tada opštinskom mestu Austrougarske monarhije, kao i da je sa suprugom Ljubicom imao i dvojicu sinova, Predraga i Dimitrija. Zbog očevog službovanja porodica je često morala da se seli, pa je Isidora svega nekoliko meseci živela u svom rodnom mestu, a detinjstvo je provela u Zemunu, Rumi i Novom Sadu, gde se školovala u Višoj devojačkoj školi, da bi potom školovanje nastavila u Somboru, u Srpskoj preparandiji i na Pedagogijumu u Pešti.

- Voleli bismo da se uredi njena rodna kuća, koja je spomenik kulture - izjavio je pre dve godine za Novosti velikan ovog kraja Lazar Čurčić (96) iz Titela, doajen srpskog bibliotekarstva, koji je u međuvremenu preminuo.

U zavičaju nije zaboravljena

U titelskoj opštini sećanje na književnicu čuvaju Osnovna škola "Isidora Sekulić" u Šajkašu sa isturenim odeljenjem u Mošorinu, Narodna biblioteka "Stojan Trumić" u Titelu, koja ima ogranak u Mošorinu, a na godišnjicu rođenja priređuje književne večeri posvećene Isidori. U svih šest opštinskih naseljenih mesta Titelu, Loku, Vilovu, Gardinovcima, Šajkašu i Mošorinu po jedna ulica nosi njeno ime.

Isidora Sekulić, pisac, prevodilac, tumač književnih dela, bila je najobrazovanija i najumnija Srpkinja svog vremena. Doktorirala je u Berlinu 1922. godine, za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabrana je 1939, a za redovnog 1950, kao prva žena akademik. U Beogradu je živela u delu kuće koja danas pripada akademiku Dušanu Kovačeviću. Govorila je sedam jezika, obožava je da ide na pijacu i organizovala čuvene čajanke. Preminula je 1958. godine u Beogradu i sahranjena je na Topčiderskom groblju.

Pisala i o Njegošu i svojim savremenicima

Najpoznatija dela Isidore Sekulić uključuju intimni dnevnik "Saputnici" (1913), putopis "Pisma iz Norveške" (1914), zbirku pripovedaka "Kronika palanačkog groblja" (1940) o vojvođanskom životu, roman "Đakon Bogorodičine crkve" (1919) i eseje "Analitički trenuci i teme" (1941), uz eseje "Zapisi o mome narodu" (1948) i studiju o Njegošu, sve to pokazujući njenu erudiciju i majstorstvo jezika. Pisala je o Branku Radičeviću, Đuri Jakšiću, Lazi Kostiću, Petru Kočiću, Milanu Rakiću, Veljku Petroviću, Ivi Andriću, Momčilu Nastasijeviću i drugima.

Pogledajte video: Kako izgleda Andrićeva spomen soba