Život treba slaviti svakog dana, bez obzira na datum u kalendaru: Kruna Una Mitrović o velikim odlukama, ljubavi i obrazovanju

Godinu i po dana Kruna Una Mitrović je zaštitno lice Kurir televizije. Nju je život vrlo rano stavio pred ogromne izazove i predodredio za velike stvari, a 2025. uspela je da završi fakultet i upiše master studije.

- Godinu mi je obeležio završetak jednog velikog poglavlja i istovremenog ulaska u zreliju, zahtevniju fazu života. Pre svega, to je bila godina diplomiranja - kraj fakulteta nije bio samo akademski čin već simbol ličnog sazrevanja. Završetak studija doneo je olakšanje, ali i odgovornost: potvrdu uloženog truda, ali i svest da više nema sigurnog okvira, već da odluke nose punu težinu lične odgovornosti.

Na ličnom planu 2025. je obeležila i ljubav - ne samo kao romantična idila već kao prostor i momenat stabilnosti i oslonca u vremenu opšte nesigurnosti. Ljubav je bila mesto povratka sebi, ravnoteža nasuprot svakodnevici, ali i podsetnik da bliskost i razumevanje ostaju ključni čak i kad se svet spolja ubrzano menja. Ljubav mi je bila glavna motivacija u 2025. godini.
Istovremeno, godinu su snažno obeležila turbulentna politička dešavanja u Srbiji.

Nestabilnost, polarizacija i neizvesnost prožimali su gotovo svaki segment života - od ekonomskih odluka, preko profesionalnih planova, do ličnog osećaja (ne)sigurnosti i poverenja u budućnost. Politika se više nije mogla posmatrati kao apstraktna sfera; postala je svakodnevica koja utiče na raspoloženje, odnose među ljudima i planove mladih koji završavaju školovanje i traže svoje mesto u društvu.

Zbog toga je 2025. bila godina prelaza: između mladalačkih očekivanja i realnosti, između privatnih pobeda i kolektivne neizvesnosti. Godina u kojoj su se lični uspesi slavili tiše, ali su se osećali dublje, jer su se odvijali u vremenu koje je zahtevalo otpornost, svesnost i jasno pozicioniranje - i kao pojedinca i kao građanina.

U galeriji pogledajte fotografije Krune Une Mitrović:

Volite li praznike? Kako ih pamtite kad ste bili dete, a šta se danas promenilo?

- Volim praznike, ali ih danas doživljavam drugačije nego u detinjstvu. Kao dete, pamtim ih po uzbuđenju, uvek savršeno okićenom stanu, po jelki sa ukrasima u bojama koje sam ja birala, a mama uklapala, imale smo tradiciju da uvek ja stavim onaj vrh na jelku. Pisma Deda Mrazu i pokloni ispod jelke. Sve je imalo neku magiju - ne zato što je bilo savršeno, već zato što je bilo jednostavno i bezbrižno.

Danas se, međutim, moj odnos prema praznicima promenio. Za mene su praznici prilika da se setimo svih padova iz kojih smo ustali jači i svih uspeha koje smo postigli. Oni su trenutak sabiranja - ličnog, emotivnog i profesionalnog. Život treba slaviti svakog dana dan, bez obzira na datume u kalendaru. Praznici su podsetnik na ono što bi trebalo da živimo stalno: zahvalnost, istrajnost, bliskost i svest da, uprkos svemu, uvek imamo razlog da nastavimo dalje i da se radujemo.

Šta vas je motivisalo da, u trenutku kad imate izgrađenu i uspešnu karijeru, upišete master studije na Fakultetu političkih nauka?

- Motivacija je došla iz unutrašnje potrebe da znanje dobije dublji, sistematičniji okvir. Iako imam izgrađenu i uspešnu karijeru sa svoje 22 godine, shvatila sam da iskustvo, intuicija i praksa više nisu dovoljni sami po sebi - želela sam da ih oslonim na teoriju, metodologiju i širi analitički aparat.

Rad u medijima, posebno sa društveno-političkim i ekonomskim temama, stalno vas dovodi u kontakt sa procesima koji oblikuju stvarnost, ali i sa pitanjem zašto se nešto dešava, a ne samo šta se dešava. Master studije na Fakultetu političkih nauka bile su prirodni korak ka dubljem razumevanju politike, međunarodnih odnosa i moći - ne kao apstraktnih pojmova, već kao živih mehanizama koji direktno utiču na živote ljudi.

Odluka nije bila bekstvo od postojeće karijere, već njeno nadograđivanje. Studije su mi omogućile da zadržim profesionalnu zrelost, ali da zadržim i radoznalost - onu istu koja me je i dovela do ovog posla. U tom smislu, upis master studija bio je izraz lične discipline i odgovornosti: prema sebi, prema profesiji i prema javnosti kojoj se obraćam.

Koliko je odluka da se posvetite akademskom usavršavanju bila lični izazov, a koliko potreba da sopstveni profesionalni glas dodatno utemeljite?

- Bila je to odluka u kojoj su se lični izazov i profesionalna potreba gotovo potpuno preklopili. S jedne strane, akademsko usavršavanje je predstavljalo lični test - izlazak iz zone sigurnosti, ostajanje u režimu učenja praktično bez pauze, to je bio svesni izbor da sebi postavim viši standardi, bez potrebe za dokazivanjem drugima. Zato ova odluka nije bila podeljena na ličnu i profesionalnu - ona je bila istovremeno i jedno i drugo. Lični izazov dao je energiju i motivaciju, a profesionalna potreba joj je dala smisao i dugoročnu vrednost.

U kontekstu današnje polarizacije Srbije kao društva, koliko je stručno razumevanje političkih procesa važno za novinare i voditelje koji svakodnevno učestvuju u oblikovanju javnog mnjenja?

- U uslovima snažne društvene polarizacije, stručno razumevanje političkih procesa postaje ključno za novinare i voditelje, upravo zato što im omogućava da ostanu profesionalno distancirani i neutralni. Kada su emocije u javnosti pojačane, a narativi često pojednostavljeni ili suprotstavljeni, znanje pomaže da se stvarnost sagleda složenije i potpunije.
Novinari i voditelji koji razumeju institucionalne mehanizme, političke interese i širi kontekst u kojem se odluke donose, lakše izbegavaju zamke navijanja, etiketiranja i nehotimičnog svrstavanja. Stručno znanje ne služi zauzimanju strane, već postavljanju preciznih pitanja, proveri činjenica i razdvajanju informacija od interpretacija. U tom smislu, profesionalna odgovornost nije u oblikovanju mišljenja publike, već u stvaranju prostora u kojem publika može sama da formira stav. Neutralnost ne znači odsustvo stava, već disciplinu u načinu na koji se teme predstavljaju - uravnoteženo, kontekstualizovano i bez pojednostavljivanja kompleksnih procesa. Zato je stručno razumevanje politike danas manje pitanje ličnog afiniteta, a mnogo više pitanje kredibiliteta i poverenja. Ono omogućava medijima da ostanu mesto informisanja, a ne dodatni faktor produbljivanja društvenih podela.

Kako vidite stanje u našem društvu i na političkoj sceni danas?

- Društvo i političku scenu danas teško je svesti na jednostavne ocene. Vidljiva je pojačana dinamika - brze reakcije, snažni narativi i intenzivna javna debata - ali i istovremena fragmentacija društvenog prostora, u kojem različite grupe često govore jedne pored drugih, a ne jedne s drugima.

Na političkom planu prisutna je stalna napetost između institucionalnih procesa i očekivanja građana. Politika je postala deo svakodnevice, tema koja se tiče gotovo svih segmenata života, što povećava interesovanje javnosti, ali i nivo emocionalnog ulaganja. To sa sobom nosi i određenu dozu nepoverenja, kao i potrebu za jasnijom komunikacijom i objašnjenjem odluka koje se donose.

S društvene strane može se primetiti umor od podela, ali i potreba za stabilnošću, predvidljivošću i smislom. Ljudi istovremeno traže promene i sigurnost, što stvara ambivalentnu atmosferu, u kojoj se nada i zabrinutost prepliću. U tom kontekstu, stanje u društvu i na političkoj sceni može se opisati kao proces u toku - bez jednostavnih odgovora i brzih rešenja. Upravo zato je važno očuvati prostor za dijalog, razumevanje i informisanje koje ne podstiče dodatne podele, već pomaže da se složenost stvarnosti sagleda u celini.

U galeriji pogledajte fotografije:

Koju novogodišnju želju imate?

- Moja novogodišnja želja je da 2026. godinu završim - sa jasnim ciljevima i smislom. Lično, želim da okončam master studije, da sebi dozvolim više putovanja kao prostora za učenje, ali i lično zadovoljstvo, da se još aktivnije uključim u humanitarni rad i da nastavim da radim posvećeno, odgovorno i sa idejom da svojim radom doprinesem razvoju i kredibilitetu Kurir televizije.

Šta biste poželili našim čitaocima i gledaocima?

- Našim čitaocima i gledaocima Kurir televizije poželela bih mir, zdravlje i snagu da ostanu svoji, bez obzira na okolnosti. Da u novoj godini imaju više razumevanja, manje straha i dovoljno hrabrosti da veruju u sebe i u male, ali važne pomake. I da, bez obzira na sve izazove, ne odustanu od nade, dijaloga i vere da se trud, i lični i zajednički, na kraju se uvek isplati.

Prestala sam da verujem u Deda Mraza, ali čuvam to dete u sebi

Da li ste prestali da verujete u Deda Mraza?

- Jesam, prestala sam da verujem - ali ne odjednom i ne bez tuge. Kao dete, ostavljala sam mu šolju mleka i kolač, otvarala prozor da može da uđe, a onda bi mama, kad zaspim, bojila pod u belo i crtala tragove njegovih cipela. Sve je bilo toliko uverljivo da nije bilo razloga da se sumnja. Sve je bilo jako stvarno - ili je bar tako delovalo dečjem srcu. Danas znam da je to bila iluzija, lepo režirana i vođena ljubavlju. Ali nemam ništa protiv toga da i sada ispod jelke pronađem nešto za sebe. Imam svoje lične Deda Mrazove - ljude koji brinu i vole da me iznenade. Na taj način čuvam dete i maštu u sebi, jer mašta je dokaz da smo živi iznutra. Mašta čuva dete u nama, a odraslom daje snagu da menja stvarnost. Bez mašte nema ni ličnih pobeda, ni velikih promena - ni u privatnom životu ni u društvu.

Pogledajte video: Kruna Una Mitrović o Popoviću