Komemoracija Dejanu Đuroviću: Bolne scene u Kamenoj sali Radio Beograda, ćerka neutešna

Komemoracija glumcu, spikeru i voditelju, Dejanu Đuroviću, koji je bio jedan od zaštitnih glasova Radio-televizije Beograd, održana je danas, 9. januara, u Kamenoj sali Radio Beograda.

U galeriji pogledajte fotografije s komemoracije Dejanu Đuroviću:

Ćerka Dina je sa svojim sinovima primala saučešće od prisutnih.

Na samom početku emitovan je film o životu i radu Dejana Đurovića, a potom i film o njegovim filmskim i televizijskim ulogama.

Ranko Stojilović: "Od radija nikada nije odustajao"

Govor urednika Radio Beograda 2, Ranka Stojilovića, otvorio je komemorativni skup.

- Dejan Đurović bio je simbol moći, urođenog šarma u stavu, u ekspresiji i, kao što čusmo, lepote govorenja. Uvek sam se pitao da li je tu odmerenost u stavu, u nastupu, moguće steći, da li je veština, da li je tehnika. Nisam pitao samo sebe, već i dragog Dejana u nekolikim susretima na Donjem Dorćolu i ovde u Radio Beogradu. Samo bi skromno slegao ramenima i odgovarao tiho, ali dovoljno ubedljivo, tako je ispalo.

Sa trinaest godina se seli u Marsej. Čudesna sposobnost da za dva meseca progovori francuski, a da nešto kasnije jedini u razredu ima najvišu ocenu.

Hrabrost da prvi sport u kojem se okuša bude i najdraži, ragbi, i usud da mu po povratku u prvu mušku gimnaziju među Beograđanima bude Francuz. A gluma, gluma i odlična dikcija i ekspresija bile su prisutne još iz tih školskih dana, iz dečjeg pozorišta u Marseju, a zatim i omladinskog pozorišta u Beogradu. Dejan Đurović je u radio došao taman na vreme, taman da bude najmlađi u plejadi od desetoro muških i desetoro ženskih spikera, kako je govorio, među njima princ spikera Brana Surutka, Mia Stevović, Vladimir Mijušković, Bonka Delić, Dragana Jonjaš, Brana Mirčetović i oni koje ćemo kasnije pomenuti jer su zajedno stvarali, naravno, i televiziju.

Kako mi je govorio, možda najveće priznanje mu je bilo to što ga je Đorđe Kostić, naš ugledni lingvista iz Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, nekoliko puta zvao upravo da pohvali njegove čudesne interpretacije na radiju. 

Te 1958. u februaru rođen je najpre eksperimentalno jedan prostor, onako manje oficijelan, i Dejan Đurović, kao da je bio rođen za taj posao. Umeo je da do tada stroge i rigidne spikerske interpretacije zameni zavodljivijim, privlačnijim, opuštenijim, po potrebi i žovijalnijim, da na licu mesta promeni spikersku najavu, prilagodi je trenutku, vremenu napolju, zamišljenom slušaocu. Iako je od prvih dana već te 1958. bio angažovan i u Televiziji Beograd, i kasnije, uvažavajući sve zakonitosti i estetiku tog medija, izgradio je zapaženu već blistavu karijeru, od radija, zanimljivo, nikada nije odustajao - rekao je između ostalog Stojilović.

Milica Kuburović: "Sebe je zvao prvim di-džejem za klasiku"

Urednica Radio Beograda 202, Milica Kuburović je u svom govoru istakla da je od Dejana svako mogao da nauči, te da su mnoga dela klasične muzike postala poznata zahvaljujući njemu, te da je kruna bio koncert na Kolarcu povodom 35 godina Dragstora ozbiljne muzike.

- Sebe je zvao prvim di-džejem za klasiku - rekla je Kuburović između ostalog.

Ivana Nićiforović: "Prvi je zabeležio snimak Nemanje Radulovića"

O Dejanu Đuroviću govorila je i njegova koleginica s radija Ivana Nićiforović.

- Prvi snimak Nemanje Radulovića je zabeležio Dejan. Primera je bezbroj. Došla sam na radio na njegov poziv. Doneo je slobode... Imao je predlog da Dragstor postane šoping mol ozbiljne muzike, ali bez njega nije opstao - rekla je između ostalog.

Čuveni violinista Stefan Milenković obratio se video-porukom, te istakao da je Dejan Đurović bio pravi gospodin koji je svojim primerom inspirisao generacije.

Katarina Perić: "S njim je sve bilo lako"

Katarina Perić, koja je sarađivala s Đurovićem na emisiji "Nedeljom uveče", istakla je da je rad s njim bio uživanje.

- Kroz naše emisije prošlo je hiljadu umetnika. S njim je sve bilo lako. Emisiju smo radili opušteno jer su u živom programu dozvoljene greške. Nikad ga nisam čula da greši. Umeo je da čuje sagovornike.

Biografija Dejana Đurovića

Rođen je 7. novembra 1938. godine u Beogradu. Školovao se u Valjevu, Beogradu, Ulcinju i Marselju, a diplomirao na Odseku glume na Pozorišnoj akademiji kod profesora Mate Miloševića u Beogradu 1963. godine. Svojim uverljivim, privlačnim i prepoznatljivim glasom, Dejan Đurović je više od pola veka bio direktno vezan za programe Radio Beograda. Šira publika će ga najviše pamtiti po emisiji "Opstanak".

- "Opstanak" su pre mene čitali Piter Justinov i Džon Gilgud i još nekoliko velikih glumaca, tako da taj posao u startu nisam shvatio kao neku sramotu. Naprotiv, to me je i privatno zanimalo, pa sam na kraju, zahvaljujući toj emisiji, postao ekolog. Ujak me je jednom pitao: "Dobro, bre, kako možeš da gledaš ono kad lav počne da davi i trga onu antilopu?" Ali to je tako, život, zakon jačeg - ovako je o svom poslu govorio Đurović.

Iza sebe je ostavio ćerku Dinu, koja je bila supruga Vlade Divljana. Dejan Đurović je sa setom govorio o svom preminulom zetu Vladi Divljanu, za koga je govorio da je bio veliki umetnik, ali i divan čovek i član porodice. Svoje penzionerske dane provodio je uz dva unuka i bio je posvećen tome da im pomogne da izađu na pravi put...

- U ovim godinama unuci su dedama centar galaksije. Ovi moji su, skupa s mojom ćerkom, doživeli strašnu traumu. Nešto što sam i ja lično iskusio jer sam sa 14 godina izgubio oca, tako da mogu da zamislim bol i tugu koji su ostali. Mlađi Pavle je izrazito muzikalan, na tatu, svira klavir, a ima dobar glas, solista je u horu gimnazije. Voli muziku, sve slobodno vreme koristi da svira i komponuje, a dedi ispuni želju tako što mu svira Koenove pesme. Nedavno mi je čak omogućio da uđem u zgradu Ujedinjenih nacija u Beču kad je tamo svirao. Stariji Stevan je talentovan za sport, igra tenis, a ovih dana bi trebalo da maturira, pa smo svi time opterećeni - govorio je Dejan u jednom od svojih poslednjih intervjua za Ekspres.

Video - Ruška Jakić: "Neću se odreći kapućina, kod kuće ću jesti kačamak"