Ples koji dodiruje nebo: Na Beogradskom festivalu igre nastupa trupa na štulama visine 15 metara

Živa instalacija "RoZéO" dočarava želju da se vratimo prirodi i promenimo naš odnos prema njoj. Uzdignuti na krhke metalne štapove dugačke preko 12 m i nošeni vetrom, igrači osciliraju. Poput trske iz Kamarga, oni čine deo pejzaža. Pozivaju nas da pogledamo visoko i otkrivamo lepotu. Grat sijel (Gratte Ciel) trupa je iz Arla koja kreira slike s promenljivom geometrijom, uvek prožete poezijom i delikatnošću. Njihov performans crta nebeski interludij za koji bismo želeli da bude beskonačan... Baš taj performans otkriće beogradska publika na otvorenim bazenima Taša 4. i 5. aprila u prepodnevnim satima. Jedan od osnivača trupe, koreografkinja Kamij Bomje i sama će nastupiti u ovom spektaklu.

- Imali smo priliku da od nekoliko francuskih igrača novog cirkusa i hip-hopa čujemo za Beogradski festival igre. A onda postoji i deo praćenja na društvenim mrežama. Međutim, veoma je uzbudljivo biti deo festivala savremene igre i zaista smo počastvovani. Nikad nismo bili u Srbiji, tako da će ovo biti potpuno novo iskustvo, kojem se svi veoma radujemo.

Kako je nastao "RoZéO"? Šta vas je inspirisalo?

- Kad je počela pandemija, prekinili smo rad na kreiranju jedne velike produkcije. Planirali smo da za potrebe te nove predstave koristimo elastične štapove koji bi dozvolili igru na visini od 12 ili 15 metara. Sa prvim lokdaunom - automobili i buka su stali, a priroda je ponovo preuzela svoj prostor. Tada smo imali vremena da konačno i mi zastanemo i posmatramo svet oko sebe. U našim užurbanim svakodnevnim životima više ne izdvajamo vreme da kontempliramo pokrete prirode, pa smo odlučili da stvorimo rad koji bi odražavao naš odnos prema prirodi. Zadržali smo te visoke stubove, a sve ostalo je u potpunosti krenulo u drugom pravcu. Od scenarija, kostima, koreografije do muzike.

Upotreba tih štapova koji doslovce "paraju nebo" zapravo je zaštitni znak, ali i sam naziv vaše trupe. Možete li objasniti tehnički proces - od izrade štapova do načina na koji reagujete na vetar i klimatske uslove?

- Da, igra na velikoj visini je zaista naš zaštitni znak! Mi svi dolazimo iz sveta vazdušnih i visinskih disciplina. Našu kompaniju čine alpinisti, speleolozi, cirkuski izvođači i igrači. Kombinujemo kvalitet pokreta i upotrebu posebne opreme kako bismo kreirali predstave koje odražavaju naš odnos prema otvorenom prostoru, vertikalnom svetu. Štapovi koje pominjemo zapravo predstavljaju visoke stabljike trave s nepreglednih polja Kamarga, odakle dolazimo. I to je samo jedan od alata za našu predstavu na velikoj visini, kojom izražavamo naš senzibilitet. Kad smo prvi put počeli da koristimo scenografske detalje za naše predstave, uglavnom smo ih kupovali u Nemačkoj kod različitih proizvođača cirkuske i alpinističke opreme. Međutim, ubrzo smo počeli sami da izrađujemo svoje alate, po drugačijem sistemu. Klasični sway stubovi koje ćete videte u predstavi obično se prave od fiberglasa, a mi koristimo metal. To nam omogućava rad s dužim štapovima, manjih prečnika, jer je njihov grafički kvalitet jednako važan kao i pokret koji omogućavaju. Što se tiče vremenskih prilika, to je nešto s čime radimo - naše predstave su inspirisane pokretima prirode, posebno "RoZéO", tako da moramo da se prilagođavamo i reagujemo na prirodne uslove.

U jednom intervjuu ste rekli da ne pričate priču, već stvarate prostor za emocije. Koje emocije "RoZéO" želi da probudi u publici?

- Nadamo se da stvaramo prostor za kontemplaciju, meditaciju. Svi mogu pronaći sopstvene priče ili neki mir u slikama koje stvaramo. Takođe, kreiramo osećaj zajedništva. Želimo da stvorimo mehure tišine u kojima ljudi mogu da uspore ritam i izdvoje trenutak za sebe ili da se prepuste lepoti koja ih obuzima.

Koliko dugo se Stefan Žirar i vi poznajete i kako je počela vaša saradnja?

- Stefan i ja smo se upoznali 2010. godine. Radila sam kao kreativni producent za velšku savremenu cirkusku kompaniju NoFit State Circus, a on je bio direktor trupe Sirk de Marsej. Kad se ta trupa zatvorila, Stefan je osnovao Grat sijel u Arlu, i pozvao me je da mu se pridružim. Nisam odmah pristala, ali sam to učinila 2018. godine, kad sam ujedno odlučila da se vratim u Francusku nakon 15 godina provedenih u Velikoj Britaniji.

Trupa Grat sijel gostuje u Beogradu

Kreirali ste deo ceremonije otvaranja Olimpijskih igara u Parizu 2024. Šta je taj projekat značio za vas kao umetnike i kako je olimpijsko iskustvo uticalo na vaš dalji rad, posebno na "RoZéO"?

- Da, bili smo deo jednog segmenta, zajedno s kompanijom XY i Natanom Polinom, pod umetničkim rukovodstvom Rašida Uramdana, čiji rad pubika vašeg festivala dobro poznaje. Uramdan je aktuelni direktor Teatra Šajo u Parizu i on je mnogo puta gledao naše predstave. Mislim da je upravo komad "RoZéO" uticao na ono što smo radili na ceremoniji. Naš deo je trajao pet minuta, korišćen je u potpunosti naš koreografski vokabular i prepoznatljiva estetika, ali je Uramdan napravio sliku u kojoj je to spojio s radovima drugih umetnika. Za nas je to bilo iskustvo "jednom u životu". Biti deo nečega tako velikog, univerzalnog, planetarnog bila je ogromna čast. Učešće na ceremoniji je takođe donelo i važno priznanje među drugim umetnicima i otvorilo nam mnoga vrata.

Šta očekujete od susreta s publikom 23. Beogradskog festivala igre?

- Nemamo posebna očekivanja, jer gde god da idemo - bilo u Francuskoj ili u inostranstvu - svako izvođenje predstavlja novi susret s publikom. Svaki put kad putujemo, nadamo se da donosimo svoju otvorenost i da stvaramo prostor za susrete i razmenu emocija.