"Zona Zamfirova donela mi je stalni posao na Terazijama" Ivana Popović novoj ulozi na TV i intimnoj duodrami "Dostojevski: moj život"

Veliki jubilej, 150. izvođenje kultnog mjuzikla "Zona Zamfirova" u režiji Kokana Mladenovića u Pozorištu na Terazijama zakazano za 27. januar. Predstava koja je na Sterijinom pozorju 2013. bila apsolutni pobednik i dalje je omiljena kod publike, a Ivana Popović, koja u njoj briljira kao Zona, otkriva nam da se vraća velikom ulogom i na male ekrane i zašto je pozorište pravi "rendgen" za glumca.

Da li vam je Zona bila najizazovnija uloga u karijeri?

- Ne delim uloge na taj način. Ipak, Zona je bila poseban izazov. Bila sam mlada glumica kada sam dobila tu ulogu, a ona mi je, da tako kažem, učvrstila poziciju u ovom pozorištu i dovela me do stalnog angažmana. Sve su mi uloge bile izazov na svoj način i jer su veoma različite, što smatram najvećim bogatstvom ovog posla.

Kad pominjemo različitosti, u "Fantomu iz Opere" igrate Madam Žiri. Kako je igrati tu strogu, mističnu figuru?

- Madam je vođa baletskog ansambla, ali i veza između Fantoma - njegovog mračnog sveta podzemlja - i svetlosti pozornice. Ona prenosi njegove ideje jer je on kompozitor iz senke. Mnogi je vide kao "zlicu", ali ona to nije. Zapravo, ima izražen ljudski karakter i jedina razume Fantoma. Razume njegovu bol, povređenost i neshvaćenost, kako umetničku, tako i ljudsku, zbog njegovog fizičkog obeležja. Kroz nju publika vidi da on nije monstrum, već duboko povređen čovek.

Kako ste se snašli u ulozi koja zahteva specifičan baletski stav?

- Balerine iz našeg ansambla su mi mnogo pomogle. Ispravljale su me u francuskim izrazima koji se tiču baletskih pokreta, ali i u samom držanju i hodu. Inspiraciju sam pronašla upravo posmatrajući njih.

Vratimo se na "Zonu". Za tu ulogu ste kao mlada glumica dobili Sterijinu nagradu. Koliko vam to priznanje znači danas?

- Prošlo je dosta vremena, to je bilo 2013. godine. Nagrada je pokazatelj da ste na dobrom putu, da neko vidi i prepoznaje vaš trud i rad. I vetar u leđa. Nije mi bila teret niti me je uljuljkala, već mi je bila podsticaj da održim taj nivo kvaliteta. Smatram da svaka nagrada, kao i nova uloga, treba da nas oplemeni.

Publika vas pamti i po ulozi u seriji "Sva ta ravnica" (Jagodići), gde ste igrali uz velikane poput Dragana Nikolića i vašeg partnera Ivana Bosiljčića. Kako sada gledate na to iskustvo?

- To je bila moja prva glavna uloga i divno iskustvo koje me je naučilo odgovornosti. Kada ste u kadru s takvim veličinama, ne možete biti neodgovorni, morate dati sve od sebe.

Ima li glumca bez televizije? Da li je ona neophodna?

- Televizija je bitna za vidljivost i potencijalne nove angažmane, ali za mene je pravi glumac onaj u pozorištu. Pozorište je pravi rendgen. Pomirila sam se s tim da filmski reditelji retko dolaze u pozorište i da nema mnogo mešanja ta dva sveta, ali to je realnost.

Ipak, vraćate se na male ekrane?

- Da, letos sam snimala seriju "Izvor" u režiji Milana Karadžića, koja će se emitovati ove godine. Nisam snimala dugo, još od 2019. godine, i baš sam se uželela. Uloga je interesantna, drugačija od mene i svega što sam dosad radila, i radujem se da vidim kako je ispalo.

Pored spektakularnih mjuzikla, igrate i u intimnoj duodrami "Dostojevski: moj život" Narodnog pozorišta u Beogradu. Šta vam taj iskorak u čisto dramski žanr znači?

- Ta predstava mi je lek za dušu. Dugo sam priželjkivala neku kontratežu mjuziklu. U velikim predstavama se ponekad više presvlačimo nego što glumimo, dok su ovde na sceni samo dva glumca, tekst i istina. Nema pomoći baleta, hora ili orkestra - sve je na vama. Uživam u svakom izvođenju te predstave.