Meša Selimović zbog Darke ostavio ženu i ćerku: U pola noći je otišao, a onda mu je policija zakucala na vrata
Meša Selimović, jedan od najznačajnijih pisaca jugoslovenske i srpske književnosti 20. veka, rođen je 1910. godine u Tuzli. Nakon završetka školovanja zaposlio se kao profesor u gimnaziji u rodnom gradu. Upravo tu započinje i njegova prva velika ljubavna priča.
U Tuzli je upoznao Desanku Đorđić, profesorku fiskulture, pripadnicu ugledne srpske porodice. Iako je njihova veza bila ozbiljna, Selimovićeva majka i braća otvoreno su se protivili braku. Razlog nije bio verske prirode, već Desankino zanimanje – smatrali su da gimnastičarka nije prikladan izbor za buduću suprugu.
Zbog tih porodičnih prepreka, Meša i Desanka venčali su se tek 1943. godine, u vreme kada su se oboje nalazili u partizanima. Dve godine kasnije, po Selimovićevom premeštaju u Beograd po partijskom zadatku, dobili su ćerku Slobodanku.
Upravo u periodu kada je postao otac, Selimović upoznaje Daroslavu Darku Božić, tada dvadesettrogodišnju ćerku divizijskog generala bivše jugoslovenske vojske. Bila je udata za oficira koji je nestao u zarobljeništvu, a njihov susret prerastao je u snažnu i brzu ljubavnu vezu.
Ostavio je Desanku zbog Dare
Selimović je sve više vremena provodio sa Darkom, zapostavljajući suprugu i tek rođenu ćerku. Jedne večeri, gotovo u ponoć, napustio je porodični stan, ponevši svoje stvari. Desanka ga je pratila niz ulicu, obučena u kućnu haljinu i papuče, po kiši, moleći ga da se vrati.
Preselio se kod Darke, a Desanka je njegov postupak prijavila nadležnima, navodeći da je napustio porodicu i započeo zajednički život sa „bivšom buržujkom“. U skladu sa tadašnjim partijskim i moralnim normama, formirana je komisija koja je ispitivala njegov slučaj. Nakon saslušanja, Meša Selimović je 1947. godine isključen iz Komunističke partije.
Sa Darkom se seli u Sarajevo, gde zasnivaju porodicu i dobijaju dve ćerke – Mašu i Jasenku. U tom periodu Selimović je godinama bio bez stalnog zaposlenja i suočavao se sa ozbiljnim materijalnim teškoćama. Porodica se u Beograd vraća tek 1973. godine.
O tim teškim godinama Selimović je kasnije svedočio sa posebnom zahvalnošću prema supruzi:
„Često sam dolazio kući bez dinara za hljeb, i moja žena je u takvim prilikama, a to je bivalo suviše često, pokazivala izuzetnu moralnu snagu: s osmijehom, bez riječi prijekora ili žalbe, uzimala je haljinu pod mišku ili ma šta drugo i odlazila na Baščaršiju da proda i da nam donese ručak. Bez te njene snage i plemenitosti teško bih izdržao mnogobrojne nevolje kojima sam bio izložen.“
Selimović je najčešće pisao noću, dok je Darka bila uz njega u sobi – budna, tiha, posvećena. Heklala je ili čitala, a po završetku svakog poglavlja slušala je prve verzije njegovih tekstova. Njoj je posvetio svoj najpoznatiji roman „Derviš i smrt“, a u knjizi „Sećanja“ ostavio je snažno svedočanstvo o njenoj ulozi u njegovom životu i radu:
„Da ona nije bila pored mene, u životu ne bih uradio ni delić onoga što sam uradio. Bez nje bih sigurno bio sitan profesor ili srednji partijski rukovodilac.“
Meša Selimović preminuo je iznenada 11. jula 1982. godine. Tokom večeri gledao je televizijski prenos fudbalske utakmice između Italije i Savezne Republike Nemačke, kada mu je iznenada pozlilo. Lekar je ubrzo stigao, ali je mogao samo da konstatuje smrt.
Darka Selimović umrla je 1999. godine.
Video: Knjiga o magijskim obredima u Srbiji "Srce crno goluba" Momčila Petrovića