Reditelj Nikola Vukčević: Voleo bih da je film "Obraz" ostao samo "muzejski eksponat" o ljudskosti, ali se svet promenio nagore

Dugoočekivani film Nikole Vukčevića, proslavljenog reditelja i predavača, "Obraz" stiže ove nedelje i u domaće bioskope. Posle 27 prestižnih međunarodnih filmskih festivala, na kome je osvojio 17 nagrada, film ponosno staje pred publiku našeg regiona. Od svog prvog velikog prikazivanja u novembru 2024. godine je putovao svetom, stekao priznanja i povezao se s publikom bez obzira na njihov jezik, poreklo i pripadnost. Kako je naveo Varajeti, ovaj film je "moćna istorijska drama... zapanjujuća, jeziva, pažljivo detaljna... zaista odjekuje našim savremenim vremenom". Za Kurir o njegovom nastavku i planovima govori reditelj Nikola Vukčević.

Nakon podgoričke premijere, koja je bila prepuna emocija, sa četiri paralelne premijerne projekcije koje su sve bile rasprodate, u Beograd (18. februar) i Novi Sad (19. februar) dolazim sa osećajem odgovornosti da ovu našu intimnu priču o čojstvu podelimo na pravi način. Film je kolaborativni čin; ja sam ovde samo eksponent rada desetina sjajnih ljudi, ali se u ime svih nas radujem komunikaciji sa publikom u Srbiji.

Film je inspirisan motivima iz pripovetke "Sinovi" (negde štampana i kao "Obraz") crnogorskog akademika Zuvdije Hodžića. Šta je bio okidač zbog kog ste osetili da ova priča mora dobiti svoju filmsku verziju i zašto ste pisanje poverili Ani Vujadinović i Melini Poti Koljević? Reditelji uglavnom vole sami da pišu svoje scenarije.

- Okidač je bila univerzalnost žrtve i snaga jednog čoveka da se odupre krdu u ime deteta i univerzalnih vrednosti. To je slika koja me je progonila i inspirisala. Iako reditelji vole sami da kontrolišu svaku reč, osetio sam da mi je za ovu priču, suštinski mušku i tvrdu, potreban specifičan senzibilitet.

Ana Vujadinović i Melina Pota Koljević su donele tu neophodnu dozu suptilne psihologije i slojevitosti likova koju ja možda sam ne bih uspeo da izbrusim do te mere. Njihov talenat, zanat i ljubav pomogli su da film ne bude samo priča o junaštvu već duboka drama o unutrašnjem lomu. Kao čoveka, ta univerzalnost priče me zapravo rastužuje - voleo bih da je film ostao samo "muzejski eksponat" o ljudskosti, ali svet se u ovih osam godina rada promenio nagore.

Kako se vaša vizija filma menjala od prve klape do finalne montaže? Da li je vreme bilo saveznik ili neprijatelj ovom filmu?

- Vreme je bilo i neprijatelj i saveznik, zbog finansijskih okolnosti i pandemije korone koja se desila usred snimanja. Prva klapa je bila vođena impulsom, a finalna montaža mudrošću koju donose godine. "Obraz" je s godinama postao tiši film, a ta tišina je, na neki svoj način, postala glasnija u svetu koji je postao mnogo suroviji i pun buke. I ja sam se, sa čitavom svojom ekipom, osećao veoma ispunjeno dok smo ga pravili sa skromnim sredstvima. Upravo činjenica da smo ga završili tačno onako kako smo želeli, uprkos tome što je trajalo osam godina, govori mi da su određene stvari ipak moguće ako se ne pristaje na kompromise i ne žali protok vremena i sopstveni život.

Šta vam je najveći izazov bio kod kastinga? Kako ste pronašli Edona Rizvanolija?

- Najveći izazov je bio pronaći lice koje može da iznese težinu snažnog lika koji samo nasamo ima sumnje, a da ne izgovori mnogo. Edona smo pronašli nakon duge potrage; on je diplomac Instituta "Li Strasberg", škole u kojoj su se kovali najveći glumci 20. veka. On poseduje arhaičnu snagu u pogledu, ali i neverovatnu ljudsku toplinu. On nije samo glumio Nura Đoku, on je postao taj čovek koji goloruk izađe pred dva voda vojske i unese im nemir. Za ovu ulogu dobio je nagrade za najboljeg glumca na festivalima u potpuno različitim kulturama: u Španiji, Maroku, Rusiji i Iranu. Njegova posvećenost je bila tolika da je svaki kadar s njim bio čas glumačke etike.

A Igora Benčinu?

- Igor je glumac retkog senzibiliteta, s modernom, a vanvremenskom harizmom. Njegov lik je morao biti zanimljiv kontrapunkt Nuru Đoki - nosilac jedne druge vrste kulture i pritiska, uz obostrano poštovanje. Igor igra s minimalnim sredstvima, a maksimalnim učinkom. Njegova žrtva u filmu je važna i s posebnom pažnjom tražim glumce koji će to izneti. On je majstor unutrašnjeg naboja i njegova prisutnost u filmu dala je specifičnu oštrinu i dubinu koja nam je bila neophodna.

Naslov "Obraz" nosi ogromnu težinu na Balkanu. Šta za vas lično predstavlja obraz u 21. veku?

- U 21. veku, kada je uspeh postao imperativ, obraz je sposobnost da čovek ostane sam sa sobom u mraku i da ga ne bude sramota onoga što vidi. To je ona unutrašnja kočnica koja nam ne dozvoljava da zgazimo drugoga zarad sopstvenog komfora. Danas se obraz gubi u sitnim ustupcima i okretanju glave. On je postao čin hrabrosti - reći "ne" nepravdi, makar te to koštalo statusa. Na kraju, postoje samo ljudi i neljudi - druge podele nema.

Scene iz filma "Obraz"

Gde vidite "Obraz" u kontekstu savremenog crnogorskog filma? Smatrate li da se polako formira novi talas koji uspešno komunicira sa svetom?

- Crnogorski film se poslednjih godina uspešno bori za svoje mesto na mapi sveta. "Obraz" vidim kao deo nastojanja da progovorimo univerzalnim filmskim jezikom, bežeći od lokalnih anegdota. Mi smo mala kinematografija, ali imamo žilavost i autentičnost. Istovremeno, i nismo tako mali - naši filmovi nastaju u regionalnim koprodukcijama. "Obraz" je bio među prvonagrađenima na konkursu Filmskog centra Srbije u jesen 2020, pa je, uz to što je crnogorski, on i srpski, hrvatski i, na jedan posredan način, nemački. Taj "novi talas" je organski rezultat truda generacije koja želi da komunicira sa svetom, a da ne izgubi svoj koren. To je put koji otvara vrata i za našu decu, da sutra u nekoj uređenijoj zajednici, poput EU, donesu svoje priče s ponosom.

Znate li šta ćete raditi dalje? Novi film ili možda serija?

- Nakon beogradske premijere (18. februar), idemo u Novi Sad i Sarajevo (19. februar), pa Ljubljanu (12. mart). Potom se vraćam dokumentarcu "The Sample" i razvoju scenarija za film "Matura", koji nastaje po motivima autorske predstave Borisa Liješevića, takođe po Melininom scenariju. Postoji i mini-serija "Obraz" od tri epizode, s nekim lepim i važnim scenama koje zbog ritma nisu završile u filmu, i radujem se što ćemo sve u vezi s tim ubrzo tehnički finalizovati.

 Bonus video: Lazar Ristovski o stanju na filmu