Trenutak kada publika prestaje da diše: Magija Akrama Kana na početku 23. Beogradskog festivala igre
U Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu otvoren je sinoć 23. Beogradski festival igre. Nastupom štutgartske Gauthier Dance kompanije, pred prepunom salom – počelo je najnovije izdanje jednog od najvažnijih evropskih festivala savremene igre. Nemački ansambl je izveo komad „Okretanje kostiju“ slavnog savremenog koreografa i reditelja, britanskog umetnika Akrama Kana. Pre izlaska igrača na scenu, publici se obratio Erik Gotje, kanadski igrač i koreograf, koji se nakon karijere u Baletu u Štutgartu, pre 18 godina odvažio da stvori sopstvenu trupu. Danas je upravo ovaj ansambl jedan od najprepoznatljivijih brendova na nemačkoj, ali i međunarodnoj sceni!
„Dobro veće Novi Sade, imam tu čast da otvorim 23. Beogradski festival igre!“ rekao je Gotje, i već na samom početku izmamio osmehe i aplauze gledalaca. Uz nekoliko reči o samoj predstavi i njenom autoru, kao i o svojoj trupi i misiji koju savremena igra danas ima, Erik Gotje se zahvalio organizatorima Beogradskog festivala igre, „koji istrajavaju više od dve decenije, predstavljajući svake godine najbolje produkcije i najbolju savremenu igru“. Posebno divljenje uputio je osnivačici i direktorki festivala, Aji Jung, „koja vodi jednan od najvažnijih evropskih festivala, baletski ansambl Srpskog narodnog pozorišta i sopstvenu baletsku školu u Beogradu“. A zatim je pitao „da li u publici ima igrača iz Baleta Srpskog narodnog pozorišta?“. Njih tridesetak je diglo ruke i povikalo „tu smo!“, nakon čega je usledio još jedan topao aplauz publike.
A, onda je počela predstava koja je učinila da ljudi u ogromnoj pozorišnoj sali, bukvalno ne dišu. Napet, prelep, estetski i duhovno superioran. U katalogu festivala, stoji jedna opservacija britanskog kritičara, koji kaže da je „Akram Kan – seizmograf duše“. U to smo se zaista sinoć uverili. Uigranost ansambla, do tančina osvešćen pokret igrača, i jednostavna scenografija koja simbolizuje životni krug, naprosto su se „kupali“ u znalački postavljenoj rasveti koja je stigla sa trupom, ali i u muzici, odnosno tonskom kvalitetu svakog, pa i najtišeg zvuka.
Akram Kan za otvaranje 23. Beogradskog festivala igre
Iako neobičan za otvaranje Beogradskog festivala igre, ovaj komad je do kraja pokazao da je upravo najispravniji izbor koji slavi igru, ali je itekako u saglasju sa celokupnom složenošću globalnih prilika. Nakon poslednje scene i laganog gašenja reflektora, usledio je muk, a zatim i gromoglasan aplauz koji je publiku digao na noge. Da, Erik Gotje je na početku rekao – „predstava traje 70 minuta, ali sa aplauzom – izađe na 90!“ Ipak emocija i jačina ovog najsvežijeg ostvarenja Akrama Kana, trajaće u svesti publike još mnogo godina.
Dame i gospodo, počeo je 23. Beogradski festival igre, navodi se u saopštenju za medije.
Bonus video: Deo programa za ovu godinu