Holivudsko-srpska akcija "Gospodar oluje" stiže na bioskopska platna: "Kalemegdanska tvrđava nam je bila izuzetno inspirativna"

Holivudsko-srpski akcioni naučno-fantastični film "Gospodar Oluje" okupio je uspešnu američku i regionalnu filmsku ekipu koju predvode holivudski filmski profesionalac Neb Čupin, kao i reditelji i scenaristi Zoran Lisinac i Domagoj Mazuran.

O čemu se radi?

Radnja filma inspirisana je upravo detinjstvom producenta ovog ostvarenja i tvorca ideje oko koje je izgrađen maštoviti svet filma – Neba Čupina, koji se takođe nalazi i u glumačkoj ekipi filma. Glavni junak ovog ostvarenja, koga pratimo prvo kao dečaka, a potom i kao pravdoljubivog mladića koji traži izlaz iz represivnog sveta Argosa okruženog večitom Olujom, nosi ime Neb – baš kao i njegov autor. Jednu od ključnih narativnih linija filma čini odnos mladog junaka Neba sa njegovim dedom, u tumačenju slavnog škotskog glumca Jamesa Cosmoa, koji je direktno inspirisan Čupinovim detinjstvom I odnosom sa deda Božom. Filmsko ostrvo na kome žive nosi naziv The Fig Island – Ostrvo smokvi, što je i svojevrstan omaž džemu od smokava koji je obeležio Čupinovu mladost, ali i kasniji život u preduzetničkim vodama.

"Moj život, pogotovo detinjstvo odrastanje sa didom u Dalmaciji je bila cela inspiracija za film. Međutim scenarijo je evolvirao u nešto više, zabavnije i komercijalnije. Otišli smo u jedan zamišljeni apokaliptični naučno fantastični svet gde dvoje mladih traže istinu o začetku svog postojanja i daju sami sebi obećanje. Iako je film pun specijalnih efekata, akcijskih scena i uzbudljiv za gledanje, ostala je ona originalna relacija u familiji između unuka i dede i njihovog odnosa. Zadržali smo tradiciju, navike i integritet familije, što je meni bilo izuzetno važno", istakao je Neb Čupin.

Dalmacija kao inspiracija

Nebovo detinjstvo u Dalmaciji poslužilo je kao inspiracija za specifičan filmski imaginarijum ne samo kroz topao odnos dede i unuka, već i kroz izuzetno atraktivne lokacije hrvatskih ostrva i primorskih gradova. Dubrovnik je već stekao svetsku slavu zahvaljujući Igri prestola, a sada im se na listi spektakularnih filmskih lokacija pridružuju Brač, Hvar, Kornati, Pag, Split i Vodice – rodno mesto deda Bože. Ova mesta u univerzumu Gospodara Oluje nisu tek puke lokacije i kulise, već i njeni akteri, koji čak i bez atraktivnih CGI efekata uspešno dočaravaju vizuelno bogat i dramatičan, postapokaliptični svet.

"Hrvatska ima nešto što kamera ne mora da izmišlja — sirovu, autentičnu snagu pejzaža. Svako od tih mesta ima drugačiju energiju — od surove tišine kamena do otvorenog mora koje deluje beskonačno. Vizuelno, ti pejzaži su već filmski. Ali ono što je meni bilo važno nije razglednica, nego osećaj. Mediteran nosi emotivni naboj — sećanja na detinjstvo, prva leta, miris soli i vetra. To je prostor u kojem publika instinktivno prepoznaje slobodu", istakao je reditelj i scenarista Domagoj Mazuranić.

Kada govorimo o samoj arhitekturi filmskog sveta Gospodara Oluje i njegovoj nadogradnji van morskih prostranstava, svoju ulogu odigrao je i Beograd. Unikatne lokacije Kalemegdana i tunela kod Tašmajdana takođe su doprineli vizuelnom spektaklu filma.

Zoran Lisinac o filmu

Reditelj i scenarista Zoran Lisinac, domaćoj publici poznat kao scenarista i koreditelj velikog bioskopskog hita "Toma", opisao je svoj doživljaj Beograda kao aktera sci-fi sveta holivudskih razmera: "Kalemegdanska tvrđava nam je bila izuzetno inspirativna jer već sama po sebi nosi slojeve istorije, sukoba i promena civilizacija. U filmu smo je koristili kao deo enterijera tog našeg zamišljenog postapokaliptičnog sveta - zanimljivo je da smo uz minimalne scenografske intervencije dobili ambijent koji deluje gotovo futuristički, ali i pomalo uznemirujuće poznato. Sličan efekat imali smo i u tunelu ispod Tašmajdana. Često je bilo dovoljno samo da kamera promeni ugao ili svetlo da bismo dobili atmosferu sveta posle neke velike promene. To nas je, iskreno, sve pomalo podsetilo koliko je tanka linija između istorije koju smatramo “mračnom prošlošću” i potencijalne budućnosti koja može biti još mračnija - ako ne naučimo nešto iz onoga što smo već prošli".

"Gospodar Oluje" prati odvažno putovanje dvoje mladih buntovnika sa ostrva koji, tri veka nakon Velikog potopa, prkose sudbini. Odlučni da probiju zid večite Oluje, zakoračiće u zabranjeno i nepoznato, i razotkriti istinu o poreklu svog sveta - tajnu koju vekovima brižno skrivaju besmrtni gospodari Argosa, tajanstveni Osnivači.

Uz već pomenutog Džejmsa Kozmoa (Game of Thrones), glumačku ekipu čini još nekoliko međunarodnih glumačkih zvezda, kao što su Karolin Gudal (Schindler’s List), Marco Ilsø (Vikings) i Sara Sofi Busnina (Dune: Sisterhood). Zajedno s njima na velikom platnu ćemo moći da vidimo i dobro poznata imena regionalne glumačke scene: Gorana Bogdana, Sergeja Trifunovića, i Ivanu Dudić.

Najavljivan u američkim medijima kao akciona naučno-fantastična avantura koja zavređuje posebnu pažnju publike u 2026. godini, holivudsko-srpski film "Gospodar Oluje" prikazivaće se u više od 300 najvećih bioskopa u Americi od 13. marta, a u Srbiji od 7. aprila.

"Gospodar Oluje" poseban je po tome što prvi put predstavlja autentičnu koprodukciju Holivuda i Srbije. Ovaj projekat ističe region kao ravnopravnog aktera globalne filmske scene, koji donosi novu autorsku perspektivu i vizualni pristup sci-fi žanru.

Pogledajte video: Premijera filma Žetva