Nijedan uspeh se ne dešava slučajno, iza njega stoje godine borbe: Beograđanka Aleksandra Božović koja vodi Filmski centar Crne Gore

Crnogorska kinematografija prolazi kroz izuzetno važan period razvoja i transformacije. Od osnivanja Filmskog centra Crne Gore 2017. godine domaći filmovi polako, ali sigurno pronalaze svoj put do velikih platna i svetskih festivala, donoseći zapažene rezultate. O brojnim izazovima, ali i velikim uspesima - od rekorda ostvarenih na festivalu u Herceg Novom do impresivnog trijumfa na prestižnom Sandensu - razgovarali smo sa Aleksandrom Božović, direktorkom Filmskog centra Crne Gore. Rođena Beograđanka, koju je pre tačno jednu deceniju ljubav dovela u Crnu Goru, za Kurir otvoreno govori o tome kakva je danas pozicija crnogorskog filma u Evropi, šta možemo očekivati kada su u pitanju regionalne koprodukcije i koji su sledeći koraci u razvoju domaćih televizijskih serija.

Gde je danas Crna Gora na kinematografskoj mapi Evrope?

- Kada posmatrate koliko ste negde vidljivi, jako je teško izmestiti se iz svojih ličnih cipela i dati objektivnu sliku. Ipak, odličan pokazatelj naše pozicije u Evropi jeste činjenica da smo se pre nekoliko dana kao zvanična delegacija vratili iz Lila s manifestacije Serijomanija. Tamo je pri Savetu Evrope organizovano potpisivanje koprodukcionih sporazuma vezanih za razvoj serijskog programa, a Crna Gora je ponosno bila jedna od prvih devet zemalja potpisnica. Naš jednogodišnji budžet za sufinansiranje proizvodnje od 1.800.000 evra jeste izuzetno mali - to je faktički budžet samo jednog filma ili podrške neke velike evropske zemlje. Ali lepota evropske kinematografije leži u različitosti; malim nezavisnim filmovima je dostupno da budu prepoznati i nagrađeni, što odlično pokazuje primer filma "Planina", koji je zajednička crnogorsko-srpsko-francusko-hrvatsko-slovenačka koprodukcija.

Pogledajte fotografije sa snimanja filma "Obraz"

Imamo i primer filma "Obraz", koji je svojim umetničkim kvalitetom veoma uspešno vratio publiku u bioskope, beležeći impresivne brojke.

- Jeste, i to je možda najbolji pokazatelj upravo onoga o čemu sam prethodno govorila - koliko zapravo traje period nastajanja jednog filma. "Obraz" je nastajao osam godina, a onda je dve godine proveo na svojim festivalskim prikazivanjima. Selektovan je na 31 svetskom, evropskom i regionalnom festivalu pre nego što je, nakon skoro 10 godina, stigao pred domaću publiku. On je ostvario izuzetan uspeh: to je prvi crnogorski film koji ima preko 20.000 gledalaca samo u Crnoj Gori, a distribuira se i po Srbiji, Bosni i Hercegovini i Sloveniji.

Kako ste zadovoljni saradnjom s regionom, specifično s Filmskim centrom Srbije?

- Svi smo mi potpisnici Konvencije Saveta Evrope za razvoj kinematografije i koprodukcija, te u skladu s tim negujemo zaista dobre susedske odnose sa svima. Suočavamo se sa istim izazovima obezbeđivanja dovoljnih budžeta unutar svojih država, ali najvažnija obaveza svih nas je da stvorimo pogodne uslove za ostvarivanje tih regionalnih saradnji i koprodukcija.

Godinama ste takođe u Savetu festivala u Herceg Novom. Prošlogodišnje izdanje je snažno odjeknulo, kakvi su planovi za ovogodišnje, 39. izdanje?

- Iako sam Beograđanka, ovde živim i radim već 10 godina i imam poseban emotivni odnos prema Hercegnovskom filmskom festivalu, uz koji sam odrasla jednako kao i uz beogradski Fest. Činjenica da mogu svojim radom da doprinesem nečemu za šta sam emotivno vezana je izuzetno značajna. Ulažemo sve napore - i mi kao Filmski centar, ali i Savet festivala, Ministarstvo kulture i Opština Herceg Novi - da predstojeće 39. izdanje bude jednako dobro kao prethodno, što nam nalaže i akreditacija pri FIAP koju festival ima.

Pomenuli ste TV serije i učešće u Lilu. Da li Filmski centar podržava ovaj format i kada ćemo gledati prvu crnogorsku seriju?

- Imali smo pilot-projekat pre dve godine kad smo pokrenuli podršku razvoju scenarija i projekata serija, ali to, na našu veliku žalost, nije odjeknulo među produkcijama onako kako smo očekivali. Problem su mali budžeti za sufinansiranje, dok su regionalne koprodukcije na ovom polju tek u zamahu. Međutim, Konvencija o koprodukciji serijskog programa u okviru Saveta Evrope koju smo potpisali obavezuje nas da radimo na tome da poziv za razvoj televizijskih serija bude uvršten u redovnu godišnju šemu poziva Filmskog centra.

Da li mislite da u Crnoj Gori ima tema koje mogu postati uspešne evropske serije?

- Apsolutno. Panel koleginice Milene Džambasović, koja je predstavljala razvoj svoje televizijske serije kao koprodukciju Srbije i Islanda, sjajan je primer. Njen rad, koji traje poslednje tri godine, može biti motivišući za sve crnogorske autore, pokazujući im da se ne moraju ograničavati samo na region već da naše priče i ideje mogu pronaći partnere i daleko na Islandu.

Kad smo već kod velikih premijera, kakav je plan za dokumentarac "Planina", koji je nedavno ostvario istorijski uspeh i trijumfovao na Sandensu?

- Nakon svetske premijere na Sandens festivalu u januaru, gde je osvojio nagradu za najbolji film, ovo ostvarenje imalo je i svoju evropsku premijeru na CPH: DOX u Kopenhagenu, kao i francusku premijeru na festivalu Cinéma du réel. Pred njim su brojni svetski i evropski festivali dokumentarnog filma. Upravo zbog ovog uspeha na Sandensu i Berlinskom festivalu čitava crnogorska kinematografija će ove godine biti u fokusu na festivalu "One World" u Češkoj. To najbolje pokazuje kako jedan dobar projekat može da otvori vrata celokupnoj kinematografiji.

Zašto nam se čini da se ovakvi uspešni filmovi kod nas dešavaju sasvim slučajno?

- Ne mislim da se uspeh dešava slučajno, naprotiv - nijedan uspeh nije slučajan! To je uvek posvećen rad. Konkretno u ovom slučaju, to je osam do deset godina snimanja, borbe za finansiranje i obilaženja industrijskih segmenata svetskog filma. Moj profesor na Akademiji Radoslav Zelenović uvek nam je govorio da svaki film koji nastane na našoj teritoriji ne možemo gledati s pukim kritičkim osvrtom, jer je uloženo toliko napora da se stvori. Naša obaveza kao rukovodilaca je da takav trud podržimo i stvorimo ambijent da se uspesi nastave.

Za sam kraj, rođeni ste u Beogradu. Fali li vam vaš rodni grad i kako ste se odlučili na dolazak u Crnu Goru?

- Znate kako, tamo gde je porodica, tamo je i dom. U Crnu Goru me je pre 10 godina dovela ljubav, s obzirom na to da mi je odavde suprug.

Da li je veliki izazov biti žena na čelu jedne važne nacionalne institucije?

- Mislim da je izazovno, ali imam pred sobom modele vrlo uspešnih direktorki širom regiona i Evrope. Imamo koleginicu Anju Ilić u Filmskom centru Republike Srpske, Natašu Bučar, koja već devet godina uspešno vodi Filmski centar Slovenije, kao i Kjersti Mo, direktorku norveškog filmskog centra. Svi ovi primeri su sjajan pokazatelj da je apsolutno sve moguće.

Mala ekskluziva: Premijera serije "Ljuljaj me nežno" u Herceg Novom

Prošle godine je u Herceg Novom snimana serija "Ljuljaj me nežno", koju je podržao Telekom Srbija. Očekujemo li da taj projekat vidimo na festivalu?

- Mogu da kažem da se ta serija prijavila za podsticaj, odnosno povraćaj sredstava kroz naš program "Cash Rebate". Postoje naznake i obećanja produkcijske kuće, a uz podršku predsednika Opštine Herceg Novi, da ćemo ove godine u okviru projekta predstavljanja serija na Hercegnovskom filmskom festivalu imati premijerno pretprikazivanje jedne epizode serije čiji je radni naziv, mislim, bio "Ljuljaj me nežno".