"Oca sam upoznao tek kada je izašao iz zatvora" Potresni detalji života Voje Brajovića: "Isterali su nas iz kuće kad..."

Životna priča Vojislava Voje Brajovića krije teške i potresne detalje iz najranijeg detinjstva. Proslavljeni glumac svojevremeno je govorio o porodičnoj tragediji koja je obeležila njegove prve godine, otkrivši da je svog oca upoznao tek nakon što je izašao iz zatvora.

Glumac je jednom prilikom ispričao da su mu roditelji bili mladi revolucionari i antifašisti, ali da je njegov otac skupo platio to što je imao svoje stavove.

Moji roditelji bili su mladi revolucionari, antifašisti. Majka se uključila u rat sa 16, otac sa 19 godina. Stariji brat se rodio u Karlovcu. Otac je bio mladi oficir, voleo je da misli svojom glavom i to ga je, naravno, koštalo kad je nastupila rezolucija Informbiroa. Smatrao je da je Tito izdao interese radničke klase.

- Osuđen je kao politički nepodoban, odveden na Goli otok, a kaznu je odležao u Staroj Gradiški… Mama je volela da sve bude lepo. Skoro da nismo imali leba da jedemo, ali smo zato morali da budemo lepo obučeni, sve ‘ko iz Burde’. Imala je čipke na klozetskoj šolji.

Ona je odredila mene, moj život. Sa četiri godine počeo sam da recitujem po mesnim zajednicama. Imao sam jednu mašinku i jedan glavni hit ”Partizan na straži”. I na ovaj način je htela da pokaže da nismo prokaženi ili antidržavni element. Kad sam krenuo na prijemni ispit sašila mi je košulju i pantalone od teksasa. Znala je da je to moderno, ali nismo mogli da kupimo - pričao je za Indeks.

Poreklo porodice Brajović

Voja Brajović je govorio i o poreklu svoje porodice, navodeći da Brajovići vode korene iz sela Kosić u Bjelopavlićima.

- Moj otac je dobio prezime tako što je đed Vulo Filipović došao u školu i upisao ga kao Brajovića. Često su to ljudi radili da bi se razlikovali zbog zemljišnih ili matičnih knjiga. Treba da se zna da se u Bjelopavlićima ljudi prepoznaju po ‘veljem ili manjem’ bratstvu. Brajovići su toliko veliki da su, maltene, polupleme. Tako je i u našem mestu porekla, selu Kosić, nadomak Danilovgrada.

Zbog dominacije Brajovića svako ko je u Kosiću nosio prezime Jovović, Iković, Filipović, Begović, kad je odlazio iz zemlje, upisivao bi u dokumenta – Brajović. Ujedno nije bila retkost da dva rođena brata nose različita prezimena.

Jedan od rođaka mu je fudbaler Zoran Filipović, koji je bio njegov dubler u seriji “Više od igre”. “Zoran je moj striko, četiri godine mlađi od mene.

Izbacivanje iz stana i potraga za ocem

Jedan od najtežih trenutaka za porodicu dogodio se dok je Voja Brajović još bio beba. Kako je ispričao, imao je svega devet meseci kada su im nepoznati ljudi upali u stan u Kosmajskoj ulici u Beogradu.

Tada su njegovog oca Vukotu odveli na robiju, dok su majku, starijeg brata i njega izbacili iz kuće. Posle toga otišli su u Valjevo, kod ujaka. Oca je prvi put upoznao tek kada se, nakon četiri godine, vratio iz zatvora.

Glumac je otkrio da im je po povratku otac svakodnevno čitao narodne pesme, dok je majka insistirala da recituje, što mu je kasnije ostalo kao važan deo života.

Sećanja koja su zauvek ostala urezana

Voja Brajović je sa mnogo emocija govorio o detinjstvu, boravku kod očevih rođaka u Crnoj Gori i slikama koje su mu ostale duboko urezane.

- Kao deca išli smo na prelepu planinu Ponikvicu, gde je naš đed izvodio stoku na pašu. Onda se spavalo u kolibama, u jednoj prostoriji od dvadesetak kvadrata, sa ognjištem u sredini. Ležali smo na šušbinama, vrećama punim lišća, nas petnaestak, cela bliža rodbina. I bili smo presrećni! Baba me je vodila iza kuće da mi pokaže krst koji će joj, kad umre, staviti na grob. Ta slika mi se zauvek urezala, kao i one kad me je majka, a imao sam jedva tri godine, vodala sa sobom po Jugoslaviji, da tražimo oca koji je nestao u vrtlogu Informbiroa. Na kraju smo ga našli u Gradišci. Spavali smo kod čuvara groblja, on nas je jedini primio u kuću.

Da bi ocu dala neki znak da smo živi, majka je u kašu koju mu je preko veze poslala u zatvor stavila i moju cuclu. Jer, mučeći ga, stalno su mu govorili da mu je porodica mrtva, da smo se podavili. Cucla je bila znak da izdrži, zbog nas. To što smo preživljavali je svakako određivalo moju sudbinu. Nas dvojica mali, majka sama, samohrana, a treba da nas zaštiti. Kako? Tako što nas je vodila po priredbama, na njima sam recitovao. Ja na bini, u pravoj partizanskoj uniformi, sa drvenom mašinkom o ramenu, a otac u zatvoru.

Kako je Voja Brajović govorio o očevom dosijeu

Kasnije u životu, glumac je imao priliku da pročita zatvorski dosije svog oca. Kako je rekao, utisak koji je poneo bio je istovremeno tragičan i apsurdan.

- Tragikomično. Tragična situacija sama po sebi, a kad pročitate dosije postaje potpuno komično. Sve to govorim slikovitosti radi, zbog impulsa optimizma života u siromaštvu, u neprilikama vis maior, u nepravdi. Optimizam u teškim trenucima. Ovo vreme bih okarakterisao upravo tako. Verujem da i danas ima optimizma, i razloga za njega. Nije optimizam to što jeste samo kada je toplo, udobno i ugodno. Optimizam se rađa i kada je najteže, jer bez njega nema života, nema dalje. To govorim ja koga, verovatno s pravom, smatraju defetistom i čovekom koji vazda ima mračne vizure - rekao je glumac.

 Video: Voja Brajović o drugovanju sa Žarkom Lauševićem