Poznatog slikara komunisti streljali, pravda zadovoljena posle 66 godina: Danas njegova kuća u Užicu propada
Pri kraju su radovi na replici vile Mihaila Milovanovića, prvog užičkog akademskog slikara i ratnog slikara Vrhovne komande Srpske vojske tokom Prvog svetskog rata. Kuća kod Užica je nakon što su partizani streljali njenog vlasnika 1941. decenijama propadala jer je posle rata služila kao magacin za municiju, a nakon toga je svesno puštena da propadne.
Odrastanje u siromaštvu
Mihailo je rođen 1879. godine u užičkom selu Gubin Do u siromašnoj porodici. Zbog teškog života još u 15. godini odlučio je da ode od kuće. Put ga je vodio od Valjeva do Beograda, pa preko Minhena, gde je završio Umetničku akademiju, do Praga, gde je otvorio sopstveni atelje, stekao prijatelje i društvenu afirmaciju. Učesnik je balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Tokom Prvog svetskog rata bio je ratni slikar Vrhovne vojne komande Srpske vojske. Nosilac je brojnog ordenja, među kojima je i Orden Albanske spomenice.
U međuratnom periodu sa ženom vratio se u selo Ribaševinu i 1930. godine podigao svoju vilu, koja mu je bila atelje. Tokom 1941. godine, tačnije pred sam slom Užičke republike 28. novembra, streljali su ga partizani zbog optužbi koje nikada nisu dokazane, da je bio engleski špijun, petokolonaš i narodni neprijatelj. A Mihailo je bio veliki rodoljub i patriota. Za Srbiju je ratovao u tri rata, spasavao ljude od okupatora, među kojima i komuniste. Odlično je govorio nemački jezik. Na Likovnoj akademiji u Minhenu zajedno je studirao slikarstvo sa ocem pukovnika Štokhauzena, koji je, igrom slučaja, bio nemački komandant u Užicu 1941. godine. Na jednom partizanskom zboru Mihailo se javno zalagao za zajedničku borbu protiv okupatora, a protiv bratoubilačke borbe, pozivajući partizane i četnike na saradnju i toleranciju. Rehabilitovan je 2007. godine.
Sada njegova vila dobija oblik koji je nekada imala.
Pogledajte kako izgledaju vila i legat Mihaila Milovanovića:
- Svi građevinski radovi biće završeni početkom maja. Trenutno se izvode molerski i podopolagački radovi, kao i završni radovi na fasadi i fasadnoj stolariji - rekao je Miloš Milivojević, direktor JP "Užice razvoj", i dodao da je grad obezbedio vodosnabdevanje za ovaj objekat, kao i za još 15-ak domaćinstava, i pristupnu saobraćajnicu.Nakon priključenja na gradski vodovod ostali su radovi na izgradnji stubne trafostanice, kojom se obezbeđuje električna energija.
- Moram podsetiti i da smo imali velike probleme pre same izgradnje replike ovog objekta, koji je dugo bio pod vojnom upravom i korišćen kao magacinski prostor, pa su postojale i tvrdnje da je zemljište ispod i u okolini objekta kontaminirano. Zbog toga smo angažovali laboratoriju akreditovanu za tu vrstu poslova koja je uradila ispitivanja i izvestila nas da je apsolutno bezbedno po ljude i životnu sredinu da se ovaj objekat gradi. Posle tog izveštaja u koordinacija sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva uradili smo projektnu dokumentaciju i pristupili svim ovim radovima i nadam se da ćemo vrlo brzo imati kompletan objekat - dodao je Milivojević.
Pomoć ministarstva
Prema rečima Branka Popovića, člana Gradskog veća, ovaj objekat će ubuduće biti mesto okupljanja poznatih umetnika, ne samo iz Užica već i okoline.
- Želja nam je da i ubuduće okupljamo slikare u toj kući, pravimo likovne kolonije i da se sve te slike na neki način nalaze u kući Mihaila Milovanovića. Takođe, ta kuća biće i mesto održavanja književnih večeri, susreta pisaca i drugih manifestacija. Siguran sam da će vila Mihaila Milovanovića biti stecište kulture i mesto gde ćemo mi iz Užica rado odlaziti - rekao je Popović.
Ovaj projekat realizuju Grad Užice i Ministarstvo kulture. U čast Mihaila Milovanovića u Narodnom muzeju u Užicu je 2003. godine otvoren legat.
Filmska priča o njegovom stradanju
Mihailo Milovanović je slikao je gotovo sve žanrove. Njegov opus sačinjava oko 150 sačuvanih dela, dok su mnoga stradala u ratovima. Održavao je bliske prijateljske odnose sa svojim ratnim drugom i prijateljem doktorom Arčibaldom Rajsom. Napisao je roman "Lendina vodenica", štampan više od pola veka posle njegove nasilne smrti. Nosilac je Albanske spomenice, Ordena Svetog Save i Ordena Jugoslovenske krune III stepena. Posle smene 1939. godine, Milan Stojadinović je bio prognan u Ribaševinu, gde je boravio u Milovanovićevoj vili.
Posle aprilskog sloma se vratio u Užice. Pošto je poznavao nemačkog komandanta Užica pukovnika Štokhauzena, sa čijim je ocem studirao u Minhenu, Milovanović je uspeo da oslobodi nekoliko talaca. Zbog ove veze u vreme Užičke republike Milovanović je uhapšen pod optužbom da je radio za Abver i MI6, englesku obaveštajnu službu.
Komunisti su ga streljali u Užicu 28. novembra 1941. Tek 2007. godine odlukom Okružnog suda u Užicu on je rehabilitovan uz obrazloženje da "nije bio ni narodni neprijatelj, ni petokolonaš, te da je streljan iz razloga što nije hteo da pristupi komunistima i materijalno ih pomaže, dakle iz čisto ideoloških i političkih razloga".
Bonus video: Nikola Selaković