Tremu sam imao od Lauša, a susrete s Mirom Stupicom i Darom Čalenić zauvek ću pamtiti

Urednik kulture u Kuriru Ljubomir Radanov od prvog broja radi na nedeljnom dodatku TV Ekran, kom je izgradio poseban identitet, a koji slavi svoj jubilarni 300. broj. Saradnja s velikanima domaće i svetske glumačke scene donela mu je brojne izazove; nije uvek bilo lako, ali upravo to ga je motivisalo da pomera granice. Ko mu je zadao najveće glavobolje, šta se zapravo dešava na snimanjima i čije reči će zauvek pamtiti, otkriva u razgovoru u čast slavljeničkog broja.

Kako je izbor za jubilarni broj pao na Branku Petrić?

- Razgovor mi stoji već nekoliko meseci na traci. Čekali smo pravi povod i izlazak novog filma i monografije da objavimo intervju. U našem poslu najteže je kad nešto gledate pre svih, a novi film ili serija izađu tek nakon tri godine.

S kojim sagovornikom je bilo najteže uraditi intervju?

- Ništa nije teško kad radite posao koji volite. Najveću tremu sam imao pred intervju sa Žarkom Lauševićem. Srećan sam što sam imao priliku da razgovaram i poslovno i privatno s takvim velikim glumcem. Komplikovana je i Mirjana Joković. Više kod takvih sagovornika prave problem producenti ili reditelji koji bi da oni dobiju dve strane u novinama, a da to nisu zaslužili.

Ko vas je od sagovornika oduševio, a ko razočarao?

- Radoš Bajić i odnos cele njegove porodice kad odete na snimanje neke njihove serije. Kad dolazi sedma sila na set, za novinare se odvoji dovoljno vremena za izjave, a uvek i ručamo s glumcima... Nešto slično sam viđao u nekim stranim produkcijama. A ko me je razočarao? Niko. Možda malo moj imenjak Ljubomir Bandović. Kad mu nije dan, treba ga skloniti od ljudi, a sutradan je najbolji čovek na svetu. Uspeo je da me rasplače tokom jednog intervjua.

Bili ste na snimanjima brojnih serija, možete li nam otkriti neku tajnu sa seta?

- Naše glumice imaju dublerke za ljubavne scene. Postali smo Holivud. Sad sam se setio jedne anegdote sa snimanja "Sablje" i "Južnog vetra". Glumac Marko Marković, koji igra Bebu Popovića, polomio je nogu usred snimanja. Krio je gips ispod stola. Ništa se ne vidi na ekranu. Luka Grbić je u filmu "Južni vetar" vozio automobil, iako tada nije imao položen vozački ispit. Niko iz ekipe to nije znao.

Pogledajte fotografije sa snimanja serije "Blok 27"

Za koji od projekata ste mislili da će imati odličnu gledanost, a desilo se suprotno?

- Ispod radara su prošle sjajne serije "Blok 27" i "Poseta". Očekivao sam da bude gledan sitkom "U zagrljaju Crne ruke", jer se ta priča naslanja na "Crnog Gruju", a tu igraju braća Trifunović i sjajne glumice Katarina Marković i Sanja Marković. Publici isto nije legla ni serija "Volja sinovljeva", a treba pozdraviti iskorak autora i drugačiji žanr.

Prisustvovali ste i brojnim premijerama i festivalima, koliko smo daleko od svetskih događaja ovog tipa?

- Kod nas su premijere s više glamura. Ima čak i više medija, ali je uvek više u prvom planu kako se ko obukao, nego sami filmovi. Srbija nema veliki festival kao što je Sarajevo, koji je značajan i van granica naše zemlje.

Tokom višegodišnje saradnje s glumcima i scenaristima da li ste sa nekim od njih sklopili i prijateljstva?

- Tokom godina sarađivao sam sa zaista sjajnim i talentovanim ljudima, ali moj pristup je uvek bio strogo profesionalan. Trudim se da jasno odvojim privatan život od poslovnog, tako da su svi moji odnosi s kolegama iz industrije ostali isključivo u okvirima dobre poslovne saradnje i kolegijalnosti. Volim s nekima da popijem i privatno kafu i da pogledam neku dobru predstavu.

Postoje li neki sagovornici s kojima vam je teško da radite i zbog čega?

- Godinama je moja trauma bila Mirjana Karanović. Sada idem na razgovore sa osmehom.

Koji intervju i danas pamtite?

- S Mirom Stupicom i Darom Čalenić. S Petrom Božovićem je svaki susret novi film. Voleo sam da razgovaram s Jovanom Ćirilovim, Milenom i Gagom... Upoznao sam i neke svetske face i kreatore nekih poznatih TV serija.

Jeste li imali nekih neprijatnih situacija tokom ovih godina rada?

- Prošle godine tokom jednog međunarodnog filmskog festivala. Spremio sam se za intervju s poznatim glumcem, a došao je reditelj. Nose isto ime i slično prezime. Sreća da sam tog reditelja poznavao odranije, pa smo uradili razgovor. Nisam gledao njegov novi film i umalo da me provali (smeh).

Poslednjih godina u Srbiji se dosta snima, a vi svaki projekat ispratite. Da li imate slobodnog vremena i kako balansirate posao i privatni život?

- Ljudi ne znaju da je rad u medijima gotovo rudarski posao. Svaki dan morate da donosite nove informacije. U slobodno vreme čitam knjige, gledam predstave i nove serije i filmove. Ponosan sam što sam bio deo "Hajduka u Beogradu" i što sam na jedan dan postao profesor hemije. Doduše, gledaoci moraju baš pažljivo da prate tu scenu da bi me primetili (smeh)! Ipak, sad mogu da se pohvalim da sam konačno radio u struci, s obzirom na to da sam po obrazovanju magistar hemije.

Kad imam slobodnog vremena, pišem. Trenutno razvijam jedan sitkom i nadam se da će do nekog novog jubileja biti emitovana ta nova serija. Radujem se i svojoj autorskoj seriji "Mocart iz Šangaja", ali je rano da pričamo o toj temi. Volim da statiram u filmovima koje snimaju studenti ili neki meni dragi ljudi.

Nakon toliko godina rada, da li imate neku posebnu pripremu za intervju?

- Nemam. Trudim se da pročitam ili pogledam sve što je relevantno za sagovornika. Naslov uvek dobijem iz nekom gotovo banalnog pitanja.

Deluje kao da se nikada nećete zasititi posla, šta vas i dalje inspiriše?

- Verujem da svako treba da radi ono što ga ispunjava, pa ako ikada dođe dan da osetim potpuno zasićenje, biće vreme za promenu okruženja. Ipak, ono što me iznova vraća i inspiriše nisu samo zadaci već kolege. Energija i podrška dobrog tima, koje doživljavam kao svoju drugu porodicu, nezamenljivi su i to je ono što me zaista gura napred.

S kim biste želeli da radite intervju, a do sada niste imali prilike?

- Sa Srđanom Todorovićem. Radio sam intervju s njegovim ocem Borom, tetkom Mirom i sestrom Danom, pa da zatvorimo krug.

Da li više volite timski rad ili se oslanjate sami na sebe?

- Kao što sam već pomenuo, ljudi s kojima radim su mi izuzetno važni, tako da definitivno naginjem ka timskom radu. Verujem u razmenu energije i ideja. Naravno, potpuno se oslanjam na sebe kada je reč o mom delu zadatka i ličnoj odgovornosti, ali za širu sliku i najbolje rezultate uvek biram dobar tim. Najteže je opremiti svoj tekst i dati najbolji naslov.

 Bonus video: Kako je snimana serije "Blok 27"