Sandej Tajms je 1968. godine objavio da će biti sponzor trke u kojoj bi pobednik bio onaj ko uspe da sam brodom obiđe svet. Ali bez ikakve pauze. Delovalo je kao sjajna avantura. Ali ova trka je mnoge odvela u potpuno ludilo.
Samo je jedan bio pobednik. Ostali su platili previsoku cenu.
Na početku bilo je 9 brodova koji su trku počeli u Engleskoj. Ipak nedugo posle starta 4 od njih su morali da odustanu zbog tehničkih problema. Prvi je poveo britanski narednik Čej Blid. Iako je zajedno sa još jednim čovekom 1966. godine plovio Atlantikom, Blid nije imao nikakvo iskustvo u plovidbi. Ali to mu nije smetalo - kada je kretao preko Atlantika to mu je bilo prvi put da je uopšte ušao na brod.
Na ovu plovidbu se uputio sam, shodno pravilima trke. Čim je izgubio Englesku iz vida, Blid je shvatio da se potpuno izgubio. Plovio je besciljno sve dok nije ugledao obalu Francuske. A onda je došla stravična oluja. Tek tada se setio da pogleda upustvo šta raditi u tim okolnostima. Ipak i pored ovoga Blid je imao sjajno prolazno vreme. Došao je do Rta dobre nade sve dok ga pokvareni brod i neispravan generator nisu prisili da odustane od trke.
Ostalo ih je samo 4 u trci - Donald Krouhrst, Nigel Tetlej, Robin Noks-Džonson i legendarni francuski jedriličar Bernard Moitesier. Delovalo je da se trka lomila između Krouhrsta i Tetleja.
Ali je istina bila mnogo jezivija.
Krouhrst, koji se nadao pobedi kao rešenje za posao koji mu je u tom trenutku propadao, nikada nije ni stigao do Rta dobre nade. Njegov brod jednostavno nije bio sposoban za ovako opasno putovanje. Noć pre isplovljavanja, on je bukvalno jecao i tada je ženi rekao da je brod katastrofa. Ona očigledno nije razumela koliko je situacija teška, pa ga je uveravala da će uspeti. Tek kasnije je shvatila da je on zapravo želeo da mu ona kaže da ne ide na put. Nije mogao da prihvati svoj neuspeh, a shvativši da mu preti smrt ako ne uspe - rešio je da vara.
On je planirao naime da plovi mirnim Južnim Atlantikom nekoliko meseci, a da radio vezom javlja da se nalazi na potpuno drugom mestu. A onda bi se, kako je isplanirao, da se pridruži ponovo u završnici trke na povratku ka Engleskoj. Da bi prevario ceo svet trebalo je zaista smisliti dobru varku. Što je njemu i uspelo. Ali to je s druge strane značilo da će kako zna i ume morati da provede mesece totaln eizolacije u Južnom Atlantiku. Čak ni radio nije smeo da uključuje sve vreme da ne bi otkrili na kojoj se poziciji nalazi.
Njegov zapis u dnevniku se sveo na potpuno besmislene i ludačke škrabotine.
"Ako je kreativna apstrakcija da se deluje kao sredstvo za novi entinent, i da ostavi svoju dosadašnju stabilnu državu, to leži u moći kreativnoe apstrakcije da proizvede ovaj fenomen!!!!!!"
Sam sa osećajem krivice, Krouhrst je tonuo u ludilo.
U međuvremenu, Nigel Tetlej je bio istinski vođa trke, ali su lažne pozicije o kojima je javljao Krouhrst stvorile privid da je u malom vođstvu.
Tetlej je bio otmen čovek. Srećno oženjen. Ali ni on nije imao mnogo iskustva u plovidbi osim što je jednom oplovio oko Britanije. Samoća i izolacija su uticale i na njega. Nije mogao da podnese da je toliko blizu mogućnosti da izgubi trku. I dok je on zamišljao da je u tesnoj borbi sa Krouhrstom, on je vozio furiozno.Njegovom brodu su bile potrebne hitne popravke, ali on nije želeo da se zaustavi. Morao je da pobedi Krouhrsta. U završnoj etapi trke uleteo je u veliku oluju. Toliko veliku da mu je brod potonuo. Spasla ga je posada jednog parobroda koji je tuda prolazio.
Želeo je da skupi novac za novi brod ali nije uspeo. Zbog toga se ubio nekoliko meseci kasnije.
Moitesier je sada bio na čelu trke, ali i on je počeo da "puca". Posle obilaska Kejp Horna nije uspeo da skrene na sever ka Engleskoj. Umesto toga, nastavio je da plovi naredna tri meseca sve dok ga more nije izbacilo na Tahiti. Jedino objašnjenje koje je ostavio je bilo urezano na jednom tankeru. Napisao je da napušta trku jer je "srećan na moru, a možda će uspeti da spase i svoju dušu".
Što se Krouhrsta tiče on je sve češće odlazio u psihoze. Sebe je počeo da doživljava kao da je sin Božiji a pokušao je da napravi i novi sistem u fizici koji bi mu dozvolio da menja realnost. U dnevniku je pisao o grehu i zlu, a sve je bilo prožeto čudnim crtežima.
"Završeno je. To je milost. Vreme je za tvoj potez... bilo je to dobro vreme... Igraću igru, kad odlučim napustiću igru 11:20:40 - nema razloga za nanošenjem štete", napisao je on.
To su bile poslednje reči koje je Donald Krauhrst napisao. Telo mu nikada nije pronađeno. Njegov brod je pronađen kako luta Južnim Atlantikom prekrivena prljavštinom i nekim čudnim električnim žicama.
Pobednik trke je bio Robin Noks-Džonson, koji je inače bio najsporiji na startu. Ali je na kraju jecini uspeo da završi trku. Trebalo mu je nešto malo više od 10 meseci koje je proveo sam na moru.
Psihijatri koji su radili njegovu procenu rekli su da je on - potresno normalan.
(EPK)
