Ovaj članak je preuzet sa sajta National Geographic.Izuzetne ronilačke veštine, možda su pingvine koštale sposobnosti letenja. Proučavajući druge vrste ptica istraživači su došli do zaključka da krila ne mogu biti istovremeno pogodna i za plivanje i za letenje, već da se ptica mora odlučiti za jedno.Među brojim teorijama koje nastoje da objasne zašto pingvini ne lete je i ona koja kaže da je razlog u odsustvu predatora na kopnu. Druga je biomehaničke prirode.„Kada ptica leti ili roni, krila se koriste za dve vrlo različite stvari. Biomehanička hipoteza glasi da je nemoguće da se razviju krila podjednako dobra za obe aktivnosti“, kaže profesor Džon Spikmen sa univerziteta u Aberdinu.Kako bi ispitali ovu teoriju, naučnici su proučavali blisku rođaku pingvina, veliku njorku. Ova morska ptica fizički je vrlo slična pingvinima, ali osim što dobro pliva, može i da leti. Zato je fokus u istraživanju bio na količini energije koju njorka potroši prilikom letenja.Zaključak do koga su naučnici došli glasi da njorke rone sa velikom lakoćom, dok se u letu izuzetno mnogo umaraju.„Utrošak energije je ogroman. Njorka ima kratka krila kojima mora da maše neverovatnom brzinom da bi se održala u vazduhu. To je veoma iscrpljujuće“, kaže Spikmen.Tim naučnika okupljen oko Spikmena smatra da upravo ovaj utrošak energije razlog zašto je evolucija odlučila da nekim pticama uskrati sposobnost letenja.„Što su krila postajala efikasnija u vodi, to su više gubila efikasnost u vazduhu. U nekom trenutnu evolucije, pingvinima se prosto više nije isplatilo da lete, pa su odlučili da odustanu od toga i pretvore krila u peraja“, objasnio je Spikman.SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC PREPORUČUJEMO VAM JOŠ:Pročitajte zašto je srpski vojvoda išamarao Vinstona ČerčilaZašto sve geografske karte lažu?Otkrivena mumija budističkog monaha u neobičnom položajuDržave čiji glavni gradovi nisu ujedno i najvećiZašto nestaje struja kada je hladno?
