Pročitajte objašnjenja zanimljivih pojava u prirodi i odgovore na prilično neobična pitanja o kojima piše Nationalgeographic.rs
1. Kako ptice mokre?Ptice, zapravo, ne uriniraju. One nemaju odvojene otvore za urin i fekalije, tako da sve što se pomeša zapravo izlazi u vidu paste kroz jedan otvor koji se naziva kloaka. Ptice, pored toga, koriste kloake za reprodukciju, a mužjaci vrše oplodnju ženki u procesu koji se naziva "kloakalni poljubac".Pogledajte: Spektakularan prizor ptica koje iznenada poleću s dalekovoda (VIDEO)
2. Da li spavanje u frižideru može da nas ubije?Glavna stvar oko koje treba da brinemo ukoliko se nađemo u frižideru je vazduh - ukoliko se zaglavimo u frižideru sigurno ćemo se ugušiti.Ovaj očigledan problem u Sjedinjenim Američkim Državama doveo je do toga da 1956. godine bude donešen Zakon o bezbednosti frižidera u kojem se navodi da svi novi frižideri moraju da imaju mehanizam koji im omogućava da budu otvoreni iznutra. Dakle, odgovor na pitanje je da, frižider nas može ubiti ukoliko ne postoji ventilacija i zaglavimo se unutra.
3. Zašto kokoške imaju kreste?Kod mužjaka, velika kresta prikazuje visok nivo testosterona, a prema istraživanju iz 2010. godine kokoške su u stanju da, prema veličini njegove kreste, utvrde da li treba da se pare s određenim petlom.
4. Da li ribe ožedne?Ribe tehnički ne piju vodu kao mi. Umesto toga, one se širi njihovim relom iz obližnje vode u procesu koji se naziva osmoza. Kako se to tačno odvija zavisi od toga da li žive u slatkoj ili slanoj vodi. U slanoj vodi ribe moraju da piju slanu vodu kako bi zamenile izgubljenu tečnost, pa da potom eliminišu višak soli.Njihovi bubrezi proizvode male količine tečnosti koje sadrže visoke koncentracije soli. Slatkovodna riba proizvodi velike količine razblaženog urina, koji ima malo soli. Buberzima je manje potrebno za održavanje stabilne koncentracije soli u krvi u slankastim ili vodama sa nižim salinitetom. Stoga, svim ribama je neophodna voda, ali one nikada zapravo ne ožedne.
5. Koji je najveći broj do kojeg je neko izbrojao?Džeremi Harper izbrojao je do milion 2007. godine. On je počeo 18. juna, a završio je 14. septembra, brojeći 16 časova dnevno.Ukoliko bismo želeli da ponovimo sličan učinak bez prekida, bilo bi nam potrebno nešto više od 11 i po dana, ukoliko bismo brojali jedan broj u sekundi (što je, iskreno rečeno, preambiciozno, naročito ako uzmemo u obzir petocifrene brojeve). Da bismo izbrojali do milijarde, bilo bi nam potrebna 31 godina.
6. Kako znamo kakve su zvuke ispuštali dinosauri?
Evo jedne zanimljivosti: svi zvuci koje smo čuli u "Parku iz doba jure" zapravo su zvukovi životinja koje se pare. Naučnicima nije bilo lako da shvate kako su dinosauri zaista zvučali, jer su njihove glasne žice koje su verovatno koristili bile sačinjene od mekih tkiva i nisu fosilizovane. Međutim, možemo da pogledamo njihove najbliže žive rođake da bismo rešili zagonetku. Duboke vibracije stenjanja koje koriste krokodili i reptili potiču iz grkljana (larynx).Kao i kod naših glasnih žica, vazduh iz pluća vibrira prevoje tkiva kako bi stvorio zastrašujuće vibracije koji zvuče tako. Ptice, sa druge strane koriste strukturu koja se naziva organ za pevanje (syrinx), koji je sličan grkljanu, ali je najverovatnije evoluirao nezavisno. To znači da rika i kukurikanje možda imaju različito evolutivno poreklo. Jednu, obe ili nijednu od ovih struktura možda su koristile različite porodice dinosaurusa. Neke osobine najverovatnije vezane za zvukove koje su stvarali dinosaurusi su fosilizovani, poput kreste Lambeosaurus.
"Najprihvaćenija teorija vezana za funkciju kreste danas je da je služila kao rezonantska kutija, omogućavaju lambeosaurusima da stvaraju duboke i glasne zvukove", navodi Univerzitet u Kaliforniji.
7. Zašto kosa postaje tamnija kada je mokra, čak iako je voda bistra?U suštini, naša kosa reflektuje manje svetlosti kad je mokra. Zamislite to ovako: naša kosa je daleko fleksibilnija kada je suva, tako da se od nje svetlost odbija svuda i deluje svetlija. Kada je mokra, vlasi su bliže jedna drugoj i svetlost se ne odbija toliko.
