Ranije ove godine ovaj psiholog s Lojola Univerziteta objavio je knjigu o svojim iskustvima,nazvanu “Listening to Killers: Lessons Learned from My Twenty Years as a PsychologicalExpert Witness in Murder Cases”.Evo kojih je pet strana ubica Garbarino istakao kao one koje većina ljudi nikad ne vidi:1. Ubice retko možete da nazovete standardnim “čudovištima’Kad sedite nasuprot hladnokrvnog ubice, videćete da se ispod nekoliko slojeva nasilne i sociopatske ličnosti obično krije osoba kojoj treba pomoć. “Ako možete sedeti preko puta njih i gledati ih kao ljudska bića, iznenadićete se koliko su ‘ljudski'”, ističe Garbarino.Jednom prilikom intervjuisao je muškarca kog su svi drugi smatrali zastrašujućim, ali otkrioje da se većinu noći uspavljuje plačući.
2. Ne postoji nerazumno ubijanjeSvaki zločin ima svoje razloge, čak ako ih spoljni svet i ne može videti. Iako to ne pružaoproštaj za njih, ukazuje koliko je važno znati pozadinsku priču o psihi kriminalca. Možda čak ion sam može da razume kad su stvari krenule pogrešnim putem. Garbarino nudi primer inicijacije u bandu. Da bi se dokazali “vrednima" mnogi trebajuda ubiju nekog pre nego što im bude dopušteno da se pridruže bandi. Rečeno im je da žrtvama moguda ponude žele li da budu izbodeni do smrti ili upucani, a to je izbor koji niko ne želi. Ipakjavnost vidi učinke tek nakon što je neko već u bandi, a ne koliko su visoke bile preprekekoje je (obično mlada) osoba morala da pređe da bi uopšte mogla da uđe u zloglasnu kliku.3. Ubice su “duboko oštećene” osobeNije zlo ono što tera ljude na ubistva. Pre je reč o njihovoj razarajućoj istoriji itraumama. Prilikom svakog intervjua, Garbarino zločincima postavi 10 pitanja kako bisaznao nešto više o njihovoj zlostavljačkoj istoriji, porodičnom nasilju i drugimnegativnim stranama detinjstva. Većina opšte populacije dobiće nula ili jedan bod (što jenajzdraviji rezultat), dok ubice retko dobijaju manje od osam bodova.
4. I najgori kriminalci se mogu promenitiGarbarino tvrdi da magnituda zločina ne može uvekda predvidi koliko će ubiica dobro odgovarati narehabilitaciju. Pogotovo kad je reč o adolescentima, jer nekoliko nasilnih godina mogu jednostavno biti “kritična faza" u životu.“Ne želim da banalizujem zločin, ali postoje neke odrednice koje ukazuju da je reč tek o fazama”, kaže Garbarino, ističući da faze mogu da prođu i da se izmene, a kao primer spominje tinejdžera koji je isplanirao masakr u školi nalik onom u Kolumbajnu. Iako su tužioci želeli da mu sude kaoodraslom, Garbarino je postigao da se to ne dogodi, pa se nakon nekoliko godina mladić vratio u školu, pridružio vojsci, oženio i danas ima porodicu.5. Procene su izrazito iscrpljujuće“Svaki profesionalac koji pokuša da uđe u ‘glave’ ovakih ljudi jako će se namučiti, jer trebapresedeti slušanje tolikih muka i trauma”, kaže Garbarino. Kako bi mogao da se nosi sa svimtim, on se lično okreće duhovnosti, jer smatra da bi bez nje ‘pukao’.“Nisam planirao da se ovim bavim”, kaže on ističući da se prvobitno bavio međunarodnim radomsa siromašnom decom. “U stvari, nakon prvih pet godina, morao sam da uzmem godinu danapauze jer mi je sve zajedno bilo preteško”.
(Business Insider)
