Rakel de Oliveira stigla je do samog vrha krvožednog kokainskog kartela u jednom od najgorih naselja u Brazilu. Sve je počelo kada je bila devojčica, a njena baka ju je prodala bordelu. Srećom po Rakel, ona je radila tamo ali je bila pošteđena života jedne prostitutke jer je šef bordela imao duhovnu viziju koja ga je sprečila od prodajet tako mlade devojke.Sa 11 godina, ona je oslobođena rada u bordelu i tada je dobila svoj prvi pištolj. Čoveka koji joj je dao oružje prozvala je svojim kumom.Kada je Rakel napunila 15 godina, počinila je svoje prvo ubistvo. Trebalo je da pokupi drogu od čoveka, ali je on umesto toga hteo da je siluje."Mislio je da će to što mi je dao marihuanu moći da me omami pa da mi onda radi svašta", objašnjava ona u knjizi u kojoj je opisala svoj život."Ali nije me omamilo. Bilo je pitanje on ili ja".
Ubola ga je nožem nekoliko puta na sofi, gde je i umro, a ona nije imala ni malo kajanja.Do 25. godine bila je u vezi sa Ednaldom de Souzom ili "Naldom", koji je radio za čoveka koji je "vodio" ceo kraj. Rakel je već bila majka dvoje dece kada je počela da se zabavlja sa Naldom, ljubavlju njenog života. Ona je čak žalila što nije umrla odmah pored njega kada je 3 godine kasnije on ubijen u okršaju sa policijom.Zato što je nadživela Nalda, Rakel je odlučila da nastavi tamo gde je on stao."Naldo je ostavio 300 grama marihuane koje sam ja dobila", objašnjava ona."Onda sam odredila mesto gde ću sa još nekim ljudima da je prepakujem. U početku, otišla sam na ulicu da prodajem sama. Pronašla sam mesto koje ne obilazi policija jer je kraj bio pun oficira. To je eksplodiralo. Bilo je neverovatno. Imala sam sledeća pravila: niko nije mogao da puši u blizini, niko nije mogao da radi pod opijatom, nikad više od dvoje ljudi istovremeno ne mogu da kupuju i nikada se ne prodaje deci. Imala sam ogromnu listu stvari koje ne mogu da se rade."Tako je Rakel postala šef sa 19 trgovaca koji su radili za nju. Međutim, njena zavisnost od kokaina će je uništiti. Često je bila pod uticajem droge samo kako bi završila ovaj iscrpljujući posao."Provodila sam po ceo dan i celu noć kreirajući strategije da ništa ne izgubim", rekla je."Pakovanje, prodaja, pakovanje, prodaja: to je bilo to. Trgovina drogom porobljava život jedne osobe. To je kao rad u hotelu ili kao frizer. Trgovina drogom je napravljena od smrti, od krvi. Prodavci su viđeni kao heroji kraja, oni koji rešavaju sve. Od puknute cevi, do smrti, silovanja, zlostavljanja dece. Bilo je puno ovoga. Zato sam morala da održavam neke standarde".I jeste, štitila je svoj kraj. Čak je i naredila da jedfna grupa mladića koja je krala od ljudi iz favela, budu zakopani živi. Poštedela je samo jednog, čija tetka je došla da je moli.Ali sada, sve što je ostalo od njene karijere kao šefa kartela su njena sećanja o zavisnosti. Ona je potrošila sve što je imala na drogu. Prodala je svoja 4 imanja i njen nakit, čak je sprovela i pljačku kako bi uspela da održi svoju zavisnost."Sve što sam zaradila, izgubila sam", seća se ona."Otac mog sina naučio me je da pijem i postala sam i alkoholičarka, a ja sam njega naučila da koristi kokain. Stvorili smo dva čudovišta. Šmrkala sam stalno i to je bio pakao. I sada, imam taman toliko novca da preživim."Danas je ona čista i trezna. Piše i drugi deo trilogije, "Posle svega". Druga knjiga nastaviće tamo gde je stala prva "Numero Um".(First to Know)
