Jedan čovek iz Čačka po imenu Milutin podelio je svoje iskustvo sa venčanja na društvenim mrežama, a njegova zaista neverovatna priča izazvala je pregršt komentara na mrežama.
- Oženio sam se pre 12 godina i, hvala Bogu, još sam u braku. Nisam mogao da izaberem bolju ženu i ako mene pitate, svima bih savetovao brak. Ali posle iskustva koje sam imao, ne bih im preporučio svadbu - počinje on i dodaje:
- Venčanje je bilo za 300 gostiju, i supruga i ja imamo dosta prijatelja i rođaka, tako da jednostavno nismo mogli da smanjimo. Pozajmili smo novac, računajući da ćemo ga vratiti nakon svadbe, jer smo većini rekli, čak i nama najbližima, da bi nam to više značilo poklon novac. Sve je bilo super, veselo, plesali smo do jedan ujutru... Posle smo, po običaju, supruga i ja otvorili poklone, a novac od označenih koverata smo stavili na gomilu. Znao sam da bilo bi i nepotpisanih poklona i koverti, uvek se desi da se čestitka zaboravi u poslednjem trenutku. Ali rekoh da se ne mešaju sa drugima, pa će se lakše "probiti" šta je od koga i koga hvala na pravi način. Da ne moram da zovem Đoleta da mu kažem „Hvala za toster“, a čovek je uzeo televizor. Nije u redu.
Ubrzo je naišao je na praznu kovertu.
- Tako otvaramo te koverte, a ljudi su davali šta su imali – 20, 30, 50, 100 evra... Svako po mogućnosti. Jedan dobar prijatelj za koga sam znao da je u finansijskim problemima, pa je u koverat je stavio papir na kome piše: "Daću ti 50 evra". I posle pola godine mi je zapravo dao novac. Ali, da se vratimo... Ja uzmem belu kovertu i vidim da je tanka otvorio sam je, ali unutra nije bilo ništa! - rekao je u šoku Milutin.
- Ma, Bog te blagoslovio, pa stvarno se dešava, mislim. Pitam ženu da li ima pojma ko bi to mogao biti, ona kaže da nije. Zaista, svi gosti su nam bili jako bliski. Ako nije porodica, onda oni su prijatelji iz detinjstva. Bili su njeni prijatelji i moji drugari koji su dovodili momke i devojke koje ne znamo, ali oni ni nisu davali poklone. Dakle, uski krug od 300 ljudi, a među njima i "izdajica"... Pa, da li je moguće? - kaže Milutin.
Izdaja ga je toliko pogodila da je celu priču pokušao da izgura do kraja. Konsultovao se sa suprugom, zaključili su da je najverovatnije u pitanju neki dalji rođak, jer prijatelje koje su zvali poznaju od detinjstva, zajedno su odrasli.
- Počnem da zovem redom one koji se nisu potpisali na poklon. Jednu sestričnu, drugu rođaku, tetku sa očeve strane, ujaka sa mamine i tako dalje. Lepo pitam sve da li su se lepo proveli, zahvalim se na poklonu, pa kažem: „Jao, pomešali smo čestitke, baš me je sramota, ne znam čemu da se zahvalim... ?" I onda kažu - pekara, pa 50 evra, komplet posuđa i tako dalje... Krug se suzio, svi moji rođaci su nešto dali. Ostalo mi je samo nekoliko prijatelja. Neke dve njene drugarice i moja tri druga od kojih sam jedan zaista odrastao. Išli su zajedno u vrtić, školu, on živi u mojoj ulici, druga kuća od mojih roditelja. Posle srednje je otišao u Ameriku, bio tamo desetak godine, pa kad nije bilo posla, vratio se i sad je kod roditelja. Rekao sam da i njega izbrišem, uveren da nije prevarant - kaže Milutin i dodaje:
- Ipak se odlučim da ga pozovem, pa opet odglumim sve po redu, tako me je sramota, zovem da se zahvalim, ali ne znam za šta... itd, on ćuti. Rekao sam: „Zašto ćutiš, šta se desilo? " I tada počne nešto da "mumlja". I izgubio je čestitku, pa je 200 evra ostavio roditeljima da daju. Vidim koliko je sati. Zahvaljujem mu se što je bio na svadbi i kažem mu: „Prijatelju, mogao si da mi kažeš da ga nemaš, ne bi bio problem. 'Hajde, srećno'. Nikada me više nije kontaktirao, a nisam ni ja njega. I njegovi roditelji pocrvene svaki put kada me sretnu. Šta će nesrećnici, sramota ih zbog njega - zaključuje Milutin.
Njegova priča izazvala je burne reakcije, bilo je dosta onih koji su mu čestitali što nije ćutao, a samo retki su ga nazvali „sitnom dušom” i da je trebalo sve da zaboravi i „da ne uništi staro prijateljstvo zbog glupog novca”.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
