Tomi Kerol je oslepeo kada mu je bilo dve godine, ali ovaj student se ne odvaja od skejta od svoje 10. godine. Kako bi procenio šta se događa oko njega oslanja se isključivo na sluh."Kada vozim skejt oslanjam se na svoj sluh. Osluškujem zvukove točkića kako bih proverio da li ima nešto na putu i kako bih promenio smer. Mislim da bi svi trebalo da znaju da se sve događa s razlogom i da uvek postoji način da se pređu prepreke", izjavio je Tomi.U skejt parka odlazi rano ujutro ili kasno uveče kada nema gužve i kada je najtiše kako bi iskoristio "svaki centimetar". Padovi mu i nisu strani baš kao svim drugim skejterima."Padanje je veština u kojoj postanete dobri baš kao što postanete dobri i u samom sportu", objasnio je."Uvek su postojali ljudi koji su me obeshrabrivali. Govorili bi mi da nema šanse, da ću se ubiti. A ja sam ih samo ignorisao. Želeo sam da impresioniram ljude. Želeo sam da pokažem da mogu sve. Ako nisam bio najbolji u parku onda bih bio "dobar za slepca". Uvek sam želeo da budem najbolji jer rekli da sam "odličan za slepog skejtera", a ja želim da samo da budem odličan skejter", odlučan je Tomi.
