Usmena i pismena tradicija u Srba obiluje raznoraznim poslovicama i izrekama. Nije poznato da li je za to zaslužna mentalna lenjost, sklonost ka generalizaciji ljudi i događaja ili nedovoljno razvijen vokabular naroda, tek ove često nejasne, patetične, arhaične rečenice koje upućujemo jedni drugima deo su naše svakodnevnice, iako nam je poreklo većine nepoznato.
"Poslovice uglavnom vode poreklo od nekog konkretnog događaja, koji je, putem usmenog predanja i prepričavanja koje ga je postepeno menjalo, zadobio univerzalne ili čak mitske dimenzije. I način na koji su priče ispričane takođe je deo samog iskustva događaja", kaže Dobrivoje Stanojević, profesor Fakulteta poličkih nauka u Beogradu. Jedan od dobrih primera za ovo su i izreka “lupaš kao Maksim po diviziji”.
"Koliko sam upoznat, izreka potiče iz Prvog svetskog rata, u kom je postojao neki artiljerac Maksim, koji je obimno ali ne baš efikasno “tukao” po neprijateljskim divizijama. Potpuno druga vrsta izreke je “pijan kao majka”, koja je vezana za nekadašnju tradiciju po kojoj su porođajni trudovi budućih majki ublažavani alkoholom, mada postoji i drugo tumačenje po kom primer za alkoholisanost postaje “majka zemlja”, koja se, baš kao tipični pijanac, okreće oko sebe i oko sunca, a pritom je i blago nakrivljena", tumači Stanojević.
Profesor smatra da su izreke među Srbima veoma zastupljene, a taj fenomen objašnjava time što su one “najkoncizniji način da se nešto objasni”. To može biti korisno u neobaveznoj komunikaciji, ali kada je u pitanju komplikovanija analiza nekog događaja, uopšteni karakter poslovica predstavlja veliki problem.
"Ne možete poslovicom, čija je suština u uopštavanju, objasniti neki specifičan događaj. To bi posebno trebali da znaju novinari i uopšte oni koji se bave pričanjem i objašnjavanjem. Takođe, osobe koje se narodnim izrekama često služe uglavnom su neinventivne, staromodne, a uvek mogu doći u situaciju da se njihove reči ismeju ili ironizuju", objašnjava Stanojević.
