Jasvinder Sanghera, osnivač i direktor Karme Nirvane, britanske organizacije koja pruža podršku žrtvama prisilnog braka i drugih oblika zlostavljanja, i sama je bila žrtva porodične tradicije dogovorenog braka."Organizacija Karma Nirvana je rođena iz mog iskustva. Kada sam imala 14 godina, majka mi je pokazala sliku jednog muškarca. Rekla mi je da je to osoba s kojom ću se venčati i da sam mu obećana još kada sam imala osam godina. Odbila sam, a roditelji su me ispisali iz škole sve dok nisam pristala na brak. Kada sam napunila 16 godina, pobegla sam od kuće da bih dokazala da se neću udati za tog stranca. Porodica me se odrekla i tako je već 32 godine", ispričala je Jasvinder. Ali tragedija njene sestre ju je naterala da počne da se bavi problemima žana čiju su brakovi ugovoreni i rešavanjem njihovih problema."Ali, trenutak kada sam se počela baviti ovom temom dogodio se posle samoubistva moje sestre Robin, koja se zapalila kada je imala 24 godine zato što je isto tako bila prisiljena na udaju. Odlučila sam javno da progovorim o svojim i njenim iskustvima", rekla je Sangera, koja je jedna od sedam sestara koje su sve bile prisiljene na brak."Nemam problem sa tradicijom ugovorenih brakova na koje osoba ima puno pravo pristanka ili da ga pak odbije. Devojka mora da bude starija od 16 godina i psihički sposobna da donese takvu odluku. Ono sa čime se ne slažem jest kada se ne traži pristanak osobe koja se venčava, kada je očevidno da postoji prisila. Nije dovoljno da nešto bude kulturno prihvaćeno da bi zaista bilo i prihvatljivo. Oni se kriju iza tradicije, a stručnjaci se ne usuđuju da kritikuju kulturu, jer strahuju od toga da će ih nazvati rasistima, tako da se drže podalje od nje. Ono što moramo raščistiti jest to da postoji jasna razlika između ugovorenih i brakova na koje je neko prisiljen. Prvi su tradicija, drugi predstavljaju zlostavljanje", poručuje Sangera.
