Pokorila je celo Sarajevo 1984. godine, a danas jedna od najlepših žena nosi njeno ime: Ipak, način na koji je umrla izaziva jezu

Svet ju je upoznao kao krhku devojku koja je na ledu delovala gotovo nestvarno, ali je iza elegancije, osmeha i velikih sportskih uspeha stajao život koji je od početka bio obeležen napuštanjem, gubicima i samoćom. Kira Ivanova ušla je u istoriju kao prva sovjetska klizačica koja je osvojila olimpijsku medalju u ženskom pojedinačnom umetničkom klizanju, a gotovo dve decenije kasnije pronađena je mrtva u svom moskovskom stanu. Imala je svega 38 godina.

Iza sportskog mita, međutim, krila se priča koja je imala sve manje veze sa bajkom.

Detinjstvo bez sigurnosti

Kira Valentinovna Ivanova rođena je 10. januara 1963. u Moskvi. Otac je rano napustio porodicu, dok je majka imala ozbiljne probleme sa alkoholom, pa je najveći deo brige o devojčici preuzela baka. Upravo je ona Kiru odvela na klizalište, ne sluteći da će taj potez odrediti čitav život njene unuke.

Na ledu se brzo pokazalo da Kira nije obična devojčica koja je došla da nauči nekoliko figura. Počela je da trenira veoma rano, u moskovskom „Spartaku“, a njena tehnička preciznost i upornost ubrzo su je izdvojile među vršnjakinjama. Ono što joj je nedostajalo kod kuće – red, sigurnost i pripadnost – pronašla je u sportu.

Kako je napredovala, menjali su se i treneri, a posebno važnu ulogu u njenoj karijeri imao je Vladimir Kovalev. Njihov odnos prerastao je i u emotivnu vezu, ali izvori se razlikuju kada je reč o tome da li su se zvanično venčali, zbog čega je sigurnije govoriti o vezi koja je snažno obeležila taj deo njenog života.

Skandal koji je mogao sve da uništi

U trenutku kada se činilo da se vrata najvećih takmičenja otvaraju pred njom, usledio je skandal.

Početkom osamdesetih Ivanova je pobedila na Spartakijadi naroda SSSR-a, ali se nije pojavila na obaveznoj doping kontroli. Usledila je diskvalifikacija i udaljavanje iz reprezentacije. Kasnije su se pojavile priče da su ona i Kovalev nakon takmičenja slavili i da je upravo zbog toga propustila kontrolu, ali taj detalj nikada nije dobio jednako čvrstu potvrdu kao sama činjenica da je bila diskvalifikovana.

Za sportistkinju čiji je čitav život bio vezan za led, takva kazna mogla je da znači kraj.

Za Kiru je, međutim, postala uvod u najveći uspeh karijere.

Noć kada je ušla u istoriju

Na Zimskim olimpijskim igrama u Sarajevu 1984. godine Ivanova je osvojila bronzu, iza Katarine Vit i Amerikanke Rozalin Samners. Bio je to istorijski rezultat – nijedna sovjetska klizačica pre nje nije osvojila olimpijsku medalju u ženskom singlu.

Posle Sarajeva usledile su godine tokom kojih je Kira gotovo neprestano bila u samom evropskom vrhu. Od 1985. do 1988. četiri puta zaredom osvajala je srebro na evropskim prvenstvima, dok je 1985. stigla i do srebrne medalje na Svetskom prvenstvu. Na putu do evropskog zlata redovno joj je stajala jedna od najvećih zvezda tog vremena – Katarina Vit.

Na Olimpijskim igrama u Kalgariju 1988. Kira je briljirala u obaveznim figurama, ali je grešila u nastavku takmičenja i završila na sedmom mestu. Imala je samo 25 godina kada je završila amatersku takmičarsku karijeru.

I upravo tada, kada je nestao cilj kojem je bila podređena gotovo od detinjstva, počeo je mnogo teži deo njenog života.

Kada je utihnuo aplauz

Ivanova je jedno vreme nastupala u Teatru ledenih minijatura Igora Bobrina, a kasnije se okrenula trenerskom radu. U privatnom životu usledile su veze, brakovi, rastanci i pokušaji da život započne ispočetka. Sa Konstantinom Tarelinom otišla je i u Tursku, gde je pokušala da pronađe posao u umetničkom klizanju.

Taj period ostavio joj je, prema zapisima koji se pripisuju njenom dnevniku, jednu od najvećih trauma. Tokom boravka u Turskoj ostala je trudna, ali je trudnoću prekinula zbog straha od posledica koje bi to moglo da ima po ugovor. Kasnije je zapisala da se zbog te odluke duboko kaje.

Po povratku u Rusiju gubici su počeli da se nižu.

Umrla je baka koja joj je bila oslonac od detinjstva. Ostala je i bez mlađe sestre. Ljudi koji su nekada činili njen svet odlazili su jedan po jedan, a Kira je sve više tonula u depresiju i alkohol.

U jednom zapisu iz dnevnika priznala je koliko je plaši samoća: „Od mene odlaze najbliži ljudi.“

Taj strah uskoro je postao njena svakodnevica.

Alkohol je preuzeo život

Ivanova je dobila priliku da svoje ogromno iskustvo prenosi mlađima i radila je kao trener u moskovskom „Dinamu“. Oni koji su je poznavali govorili su da je umela da bude izuzetno talentovan trener, ali je zavisnost postajala sve jača. Roditelji dece počeli su da se žale da na treninge dolazi pod dejstvom alkohola, a 2001. godine ostala je i bez posla.

Više puta je pokušavala da se leči. Tadašnji čelnik ruske klizačke federacije Valentin Pisejev nakon njene smrti potvrdio je da je godinama imala problem sa alkoholom i da prethodna lečenja nisu dala rezultat.

Žena kojoj su nekada aplaudirale pune dvorane ostala je gotovo sama sa zavisnošću koju više nije uspevala da kontroliše.

A onda je stigao 20. decembar 2001. godine.

Smrt koja nikada nije razjašnjena

Komšije su Ivanovu pronašle mrtvu u njenom stanu u Moskvi. Prve informacije koje su tada preneli svetski mediji govorile su da je telo bilo prekriveno ubodnim ranama i da je policija procenjivala da je ubijena nekoliko dana pre nego što je pronađena. Imala je 38 godina.

Kasniji ruski izvori, pozivajući se na rezultate istrage i obdukcije, naveli su još jeziviji podatak – na njenom telu pronađeno je 17 ubodnih rana, a kao datum smrti naveden je 18. decembar.

U stanu navodno nije bilo jasnih tragova nasilnog ulaska, što je otvorilo mogućnost da je Kira poznavala osobu kojoj je otvorila vrata. Pominjane su različite teorije, od poznanika sa kojim je pila do pokušaja pljačke, ali nijedna nije dovela do pouzdano utvrđenog počinioca. Slučaj njenog ubistva ostao je nerešen.

Pričalo se i da je ubica možda tražio njene medalje. Međutim, nekadašnja olimpijska heroina svoje nagrade više nije imala – prema ruskim izvorima, ranije ih je prodala.

Tako se završio život žene koja je nekada ispisala istoriju sovjetskog sporta.

 Video: Nacionalni stadion za brzo klizanje u Pekingu