Zatrudnela sa oženjenim kolegom, kad je pukla bruka svi su joj okrenuli leđa: U sve se umešao u jedan moćnik
Život švedske glumačke ikone Ingrid Bergman bio je ispunjen jednako velikim dramama van kamera koliko i na filmskom platnu. Iza slike „nevinog i čednog holivudskog anđela“ krio se strastven, buntovan i neshvaćen život.
Skandal koji je uzdrmao Ameriku i Američki senat
Godine 1949, dok je bila u braku sa stomatologom Peterom Lindströmom, Ingrid se zaljubila i započela strastvenu aferu sa italijanskim režiserom Robertom Rossellinijem. Kada je zatrudnela pre nego što je njen razvod bio okončan, u SAD je izbio nezapamćen skandal. Holivud joj je okrenuo leđa, a američki senator Edvin Džonson izgovorio je na sednici Senata da je Ingrid „kulturna pretnja“ i „zaštitno lice zla“, zahtevajući da joj se zabrani povratak u Ameriku.
Tragično detinjstvo i gubitak porodice
Njen hladni švedski stoicizam proisticao je iz duboke traume. Majku je izgubila kada je imala samo dve godine, a sa 13 godina ostala je i bez oca koji ju je podsticao da se bavi glumom. Ubrzo nakon toga, preminula je i tetka koja ju je preuzela, pa je Ingrid odrasla kod rođaka sa osećajem da donosi nesreću onima koje voli.
Odbijanje holivudskog „upeglavanja“
Kada je stigla u Holivud, moćni producent David O. Selznik hteo je da joj promeni ime, počupa obrve, staviti navlake na zube i nametne scensku šminku. Ingrid je to kategorički odbila, preteći da će se vratiti u Švedsku. Postala je prva holivudska zvezda koja je insistirala na potpuno prirodnom izgledu, što je očaralo publiku.
Hladnokrvnost na snimanju kultne „Kazablanke“
Tokom snimanja filma Casablanca (1942), scenario se pisao iz dana u dan. Ingrid nije znala da li njen lik (Ilsa) na kraju treba da ostane sa Rikom (Humphrey Bogart) ili Viktorom (Paul Henreid). Kada je pitala režisera koga njen lik zapravo više voli, on joj je rekao: „Glumi negde između.“ Ta njena stvarna zbunjenost na ekranu deluje kao vrhunska glumačka enigmatičnost.
Trijumfalni povratak i borba sa bolešću
Nakon devet godina izgnanstva iz Holivuda, vratila se na velika vrata i osvojila svog drugog Oskara za film Anastasia (1956). Poslednjih devet godina života tiho se borila sa rakom dojke. Svoj poslednji projekat, film Golda, snimila je pod nesnosnim bolovima, a preminula je u Londonu na svoj 67. rođendan, 29. avgusta 1982. godine.
