“Život ima smisla samo ako ga zaista živimo, a “Dinastija” nas vraća upravo toj lepoti”, Suzana Perić o kultnoj seriji i modi kao prekretnici

"Dinastija" nije bila samo televizijska serija koja je osamdesetih godina prikovala milione gledalaca za male ekrane. Bila je fenomen koji je obeležio čitavu jednu epohu, a njena posebnost ogledala se i u načinu na koji su njeni junaci izgledali. Glamurozne haljine, naglašena ramena, upečatljive boje, raskošni detalji, besprekorne frizure i odela koja su nosila jasnu poruku učinili su modu jednom od najvažnijih karakteristika serije.

I više od četiri decenije kasnije, estetika osamdesetih ne prestaje da inspiriše dizajnere, stiliste i ljubitelje mode. Šta je tačno činilo tu eru toliko posebnom? Zašto su odeća, frizura, šminka, držanje i način komunikacije tada činili jednu celinu? I koliko se od te estetike može prepoznati u savremenoj modi?

O tome, ali i o povratku ženstvenosti, evoluciji muškog odela, ulozi društvenih mreža, autorskom radu i položaju mladih dizajnera, razgovarali smo sa modnom dizajnerkom i glavnom urednicom "Bazara" Suzanom Perić. Za nju moda nikada nije bila samo odeća - ona je način komunikacije, izraz ličnosti i, kako sama kaže, "stejtment".

Koliko je moda 80-ih godina bila prekretnica za modu današnjeg vremena?

"Osamdesete su ostavile veliki pečat na modu i predstavljale prekretnicu ka glamuru, posebno kroz naglašen vizuelni identitet, skulpturalne forme, konstrukciju i dominantne boje. Odeća je bila način izražavanja i komunikacije, jer se kroz nju jasno pokazivala psihologija i stav.

Za razliku od vremena Koko Šanel, kada je ženska silueta bila uglavnom uska i prilagođena telu, osamdesete su donele veću slobodu i mogućnost igre u modi. Široka ramena, šeširi, visoke potpetice, upečatljive boje i detalji naglasili su snažan ženski stav, dok je konstrukcija odeće dodatno doprinela dominaciji ženske mode. Mnogi od tih elemenata vratili su se i ostavili trag u savremenoj modi."

Pogledajte u galeriji fotografije Suzane Perić:

Plava i zelena boja bile su one koje su dominirale. Kakvu psihološku poruku su nosile?

"Kraljevsko plava i plava su mi, kada pomislim na osamdesete, prve asocijacije. Tu su bile i pink i zelena, a posebno kombinacija plave i zelene, koja je tada bila veliki trend. Sećam se da je moja mama, koja je kao anesteziolog odlazila na simpozijume u Italiju, donosila zelene plisirane suknje ili modele u kombinaciji zelene i plave. 

To su bile boje kroz koje su se pokazivale dominacija, ekstravagancija i želja žena da iskažu stav. Bile su svesne svog izgleda, ali ne na način na koji se to danas često prikazuje. Tada je postojalo više barijera, pa se lepoti i stavu divilo.

Upravo to je ono što bi trebalo da vratimo iz osamdesetih – ne samo naramenice, upečatljivu dugmad i snažnu konstrukciju, već i prave, ženstvene linije. Fizički izgled i estetika trebalo je da izazovu divljenje i određenu percepciju, a ne da budu posmatrani samo kao nešto što je "dozvoljeno" pokazati. Tu se danas izgubila nit.

Tada se za atraktivnu, doteranu ženu govorilo: "Vau, kakva žena, kakav stav." Njen izgled i držanje nosili su težinu, pa je trebalo da se potrudite da biste dobili njeno priznanje, poslovnu saradnju ili naklonost. Upravo taj odnos prema ženskom izgledu i stavu deo je duha osamdesetih koji bi trebalo ponovo pronaći."

Koja paleta boja danas predstavlja dominantnu, poslovnu, atraktivnu ženu?

"Danas su se vratile čokoladne nijanse, koje je potrebno dobro kombinovati, kao i bordo. Nekada su te boje bile sinonim za nekoga ko je povučen i ne želi da se ističe, dok danas donose određenu dozu elegancije. Vraća se i teget, dok su nude nijanse prethodnih godina toliko zavladale da, kada su prisutne u celom autfitu, često gube snagu koju odeća može da ima.

Kada idemo na sastanak ili držimo govor, nije dovoljno samo lepo se obući. Boja, kroj, način nošenja, rever i ramena – sve šalje određenu poruku, u zavisnosti od prilike i onoga što želimo da postignemo.

To najbolje pokazuju kraljevske porodice, koje se ne oblače samo zbog izgleda. Njihovi stilisti vode računa o prilici i o tome šta se određenim izgledom želi poručiti. Nekada je to tuga, nekada nezadovoljstvo ili određeni stav. Možemo govoriti jedno, a izgledom pokazivati drugo. Upravo su osamdesete umele da pokažu koliko moda može da bude snažan način komunikacije, što današnje vreme mnogo ređe uspeva."

Koji detalji su vladali 80-ih?

"Broševi, velika naglašena ramena, ramenice, konstrukcija i istaknut struk naglašavali su ženstvenu siluetu. Skinny i midi suknje dodatno su isticale žensku figuru.

Ramena su naglašavali i šeširi i frizure. Gotovo svaka žena imala je autentičnu frizuru kojoj se posvećivala velika pažnja, kako bi se sve uklopilo u celokupan izgled. Danas često imamo suprotan pristup – kosa je nonšalantno vezana, dok je odeća potpuno drugačija, pa izostaje zaokružena slika.

Osamdesete su obeležili i tanki kaiševi, visoke potpetice i upečatljivi detalji. Dugmad su krojevima davala dodatnu ekskluzivnost, dok su muška odela, prsluci i slojevito oblačenje bili pažljivo izrađeni, sa detaljima koji su naglašavali kvalitet izrade."

U "Dinastiji", Nolan Miler dizajnirao je preko 3.000 jedinstvenih modnih kombinacija. Koji kostim Aleksis i Kristal Karintgon je vama lično ostao nezaboravan?

"Kod Kristal mi je ostao u sećanju kraljevsko plavi sako sa velikim srebrnim dugmadima, posebno scena u kojoj se spušta niz stepenice. Kod Aleksis pamtim pink autfit sa velikim, naglašenim ramenima, kao i jednu crveno-crnu haljinu.

Kao devojčica sam pomno gledala celu seriju i bila njen veliki fan. Toliko me je inspirisala da sam uradila dve-tri revije koje su bile svojevrsna asocijacija na "Dinastiju". Čak je i moj današnji povratak odelima, suknjama i kostimima inspirisan "Dinastijom", pre svega stavom žene koji je ta moda nosila. Naravno, sve je prilagođeno 2026. godini – ne možemo biti kopija tog vremena, ali možemo modu ponovo da pretvorimo u stejtment. Jer moda jeste stejtment.

Koliko su u "Dinastiji" bili važni dizajnerski potpisi i vrednost autorske mode?

U "Dinastiji" su se nosili ozbiljni, dizajnirani komadi odeće i bilo je važno čiji potpis stoji iza njih – od Versačea do drugih velikih modnih brendova. Kreiranje je kao slikarstvo, kao umetnost, i ne može se tek tako dobiti potpis i vrednost bez znanja i ozbiljnog rada.

Tada moda nije bila nešto što je svako mogao da priušti, niti je morala da bude. Kvalitetni modni komadi imali su vrednost i često su se prenosili generacijama. I danas imam Diorove sakoe svoje mame i komade Iv Sen Lorana koje mogu da nosim i kombinujem. Nekada u second-hand radnji pronađem nešto što više ne znam gde bih mogla da kupim, a želim da imam, upravo zato što takvi komadi imaju vrednost.

Isto važi i za modnog kreatora. Ta profesija mora ponovo da se valorizuje, a "Dinastija" je upravo pokazivala koliko moda može da bude cenjena. Otići na ozbiljnu modnu reviju trebalo bi da bude kao odlazak u galeriju ili na otvaranje izložbe. Moda mora ponovo da dobije tu vrednost."

Da li se danas "ta" vrednost i dominacija više ogleda kroz unikatni komad, kroz sam brend ili kombinaciju oba?

"Kombinaciju, nažalost. Postoje mladi kreatori i talenti koji mogu da se izdvoje već jednim unikatnim komadom, ali moraju da istraju. Internet i Instagram su mnogo pomogli jer su omogućili da se kvalitet i prave vrednosti vide globalno. Danas se jasno prepoznaje ko je opstao u svetu mode i čiji rad ima vrednost.

Ni zemlja iz koje dolazite, ni konkurencija ne mogu biti izgovor. Sve to može da oteža put, ali najvažnije je trajati i kontinuirano raditi. Govorim iz iskustva od 30 godina – brend se gradi vremenom, a na kraju ga valorizuju ljudi. Kada sam prolazila kroz teške periode, moj brend me je prerastao i izvlačio iz njih jer su ga ljudi tražili. Tada sam shvatila da brend može postati vrednost sam za sebe.

Da bi se ta vrednost pokazala, potrebni su i mediji i sadržaji koji modu predstavljaju na pravi način. Moraju ponovo da postoje kriterijumi i jasne granice – šta nosi ozbiljna glumica u filmu i kako to nosi. Moda ne sme da bude samo kostimografija.

"Seks i grad" i "Emili u Parizu" upravo su moderne "Dinastije" - serije koje su publici predstavljale nove brendove, komade i vizuelne identitete i postajale inspiracija mladim devojkama. Takav uticaj mode kroz popularnu kulturu mora da postoji."

Nakon 30 godina karijere, da vam neko kaže: "Suzana, odaberite jednu vašu kreaciju za "Dinastiju", koja bi to bila?

"Uvek sam bila ispred svog vremena, jer kada pravite reviju, morate da radite godinu ili godinu i po dana unapred. Ipak, morate uvek biti spremni za svoj trenutak. Kada bih sada trebalo da izaberem tri komada iz svog ateljea koji bi mogli da budu deo "Dinastije", to bi bili kaput, odelo i haljina.

Prvi je dugačak svetlosivi kaput, strukiran, sa naglašenim ramenima na savremen način i velikim zlatnim dugmetom. Na njegovoj konstrukciji radila sam godinu dana jer nisam želela da ga predstavim dok ne budem potpuno zadovoljna. Konstrukcija je temelj svega – kao kada gradite kuću, mora da traje godinama.

Izabrala bih i najnovije bordo odelo, kao i bordo haljinu. Haljina ima dovoljno naglašena ramena i struk, konzervativna je, a istovremeno zavodljiva i nosi stejtment. Najvažnije je što ima kvalitetnu unutrašnju i spoljašnju izradu i potpis koji traje 30 godina.

Zato mi je najveći kompliment kada mi neko kaže: Izvadila sam haljinu od pre 15 godina." Ljudi često ne razumeju zašto nešto što traje pet minuta ima cenu koju ima. Nije to pet minuta – to je 30 godina rada, znanja i iskustva koje stoji iza tih pet minuta. Zato bih izabrala upravo ta tri komada: kaput, odelo i haljinu.

Koliko je važno ostati dosledan sebi u stilu?

"Vrlo je važno imati svoj stil i prilagoditi ga sebi. Kada se iz dana u dan potpuno drugačije oblačite, gubi se prepoznatljiv identitet. Male promene i nijanse čine stil, a ne velike transformacije.

Ne možete jednog dana biti pank, a već sledećeg potpuno nešto drugo, jer to često pokazuje unutrašnji nemir. Stil se nadograđuje i menja postepeno – kroz detalje, boje i male pomake. Zato ne možete stalno govoriti: "Promenio sam ceo ormar." Čovek se tada zapita da li si promenio garderobu ili si promenio sebe?"

Osamdesete godine bile su poznate po krilatici "više je više", a danas preovladava pojam udobnosti. Koliko je to jednom, slobodnom i kreativnom dizajneru, izazovno i teško?

"Udobnost ne znači da treba da izgledate kao da ste u trenerci. Udobnost podrazumeva da je garderoba prijatna, da se ne gužva, da može da izdrži ceo dan i da se prilagodi različitim prilikama, a da pritom ostane elegantna.

Pogledajte u galeriji kreacije sa modnih revija Suzane Perić:

Današnja žena ima mnogo više obaveza – posao, trening, sastanke i druženja – pa garderoba više nije namenjena samo za nekoliko sati. Zato je važno da bude funkcionalna, ali i prikladna. Za razliku od žena iz "Dinastije", koje su imale vozače i garderobu prilagođenu takvom načinu života, današnja žena često sama vozi ili koristi prevoz i potrebna joj je dodatna praktičnost.

To znači da materijal treba da bude prijatan i izdržljiv, da se ne gužva, da boja odgovara prilici, a kroj i dužina budu primereni. Sako ne treba da steže niti da bude broj manji, ali bi trebalo da i uveče izgleda dostojanstveno, moderno i ostavi utisak.

U tome i jeste izazov mode – napraviti komad koji može da se nosi ceo dan, a da pritom zadrži eleganciju. Nisam pristalica toga da zbog udobnosti izgledamo kao da smo u sportskoj garderobi. Sportsko-elegantni miks može biti privlačan, ali u poslovnom svetu često ne daje dovoljnu dozu ozbiljnosti."

Garderoba i frizura u to doba išle su "pod ruku". Šta je još činilo moćnu ženu osamdesetih?

"Glas je nekada bio važan deo ženstvenosti, a danas se mnogo manje pažnje obraća na tonalitet i način na koji žena govori. Ako nosite odeću određene vrednosti, boje i strukture, onda i držanje, mimika, gestikulacija, pogled i način govora treba da budu u skladu s tim. Sve mora da čini jednu celinu.

Važan je i način na koji žena sedi i nosi sebe. Nekada se više vodilo računa o držanju, o tome kako se sedi u suknji ili pantalonama i kako se telo predstavlja drugima. Čak i kada kroj nije savršen, način na koji ga nosite može učiniti da izgleda mnogo bolje. Nije presudna ni kilaža ni fizička utreniranost, već celokupan balans.

Danas žena tokom dana prolazi kroz mnogo obaveza, stresa i različitih situacija, pa je teško održati takvu vrstu discipline i zaokruženosti. Ne znači da ne treba da budemo aktivne ili da danas ne živimo kvalitetnije, ali mislim da je sve otišlo u krajnost i da se pritom izgubio deo ženstvenosti.

Moda zato nije samo ono što nosimo. Ona je i način na koji se krećemo, govorimo, sedimo i predstavljamo. Na kraju, nije važno da li je sve na nama savršeno – važno je kako to nosimo."

Kako to današnja moderna žena može postići?

"Mislim da je prvi korak odricanje od sujete i spremnost da zaista čujemo sebe. Drugi je vraćanje sopstvenim vrednostima, stavovima i slobodi misli. Tek kada o tome počnemo da razmišljamo, možemo da donesemo odluku da nešto promenimo i, što je najvažnije, da usporimo.

Svakoj ženi bih danas rekla: uspori za deset odsto. Bukvalno svima, od tinejdžerki pa nadalje. Kada usporimo misli, menjamo i odnos prema svemu, pa i prema odeći i kupovini. I sama sam nekada bila šopingholičarka, ali problem nastaje kada kupujemo bez razmišljanja. Ako vam trebaju čizme, razmislite šta već imate, šta vam nedostaje i šta zaista treba da nadopunite. U suprotnom možete kupiti pet pari, a da vam nijedan zapravo ne odgovara.

Moramo da usporimo misli i potrebe da budemo stalno glasni, bučni i da neosmišljeno trošimo vreme. Tek tada možemo da vratimo onu zaokruženost koju vezujemo za žene iz "Dinastije“.

Nije stvar samo u sakou ili dizajneru. Kada zamislite Kristal, vidite njenu milinu, osmeh, frizuru i nežnost. Kada zamislite Aleksis, vidite prodornu ženu koja zna šta hoće, ali i dalje ima seksipil. Kada sve to spojite – odeću, frizuru, držanje, izraz i stav – dobijate celokupnu sliku.

I danas mogu da vam pokažem deset svojih drugarica koje izgledaju prelepo, ali im samo treba da uspore. Jer stil nije samo ono što nosite, već način na koji nosite sebe."

Dovoljno je samo da se kaže "Dinastija" i da se u ljudima već probudi nostalgija. Kako to objašnjavate?

"Kao lepotu življenja. Ja kažem da život ima smisla samo ako ga zaista živimo, a "Dinastija" nas vraća upravo toj lepoti. Bilo je tu konflikata, manipulacija i ljubavnih afera, ali to je život. Ipak, nije bilo toliko, uslovno rečeno, "prljavštine" koja bi potisnula lepotu – lepotu življenja, komunikacije, oblačenja, divljenja i balansa.

Sve je nekako bilo povezano sa tim vremenom i upravo zato nas i danas privlači. Čak smo tada imali vremena da gledamo seriju svakog dana. Ja sam gledala i "Bolji život" i znala da ću u isto vreme svakog dana sesti i gledati epizodu. Danas je teško zamisliti da neko, zbog tempa života, može da kaže da svakog dana u isto vreme prati jednu seriju. Možda je upravo i to deo te nekadašnje lepote življenja – imali smo vremena da zastanemo i uživamo u nečemu."

Neretko na internetu i društvenim mrežama možemo videti kopije čuvenih brendova. Kako komentarišete taj fenomen?

"Kada birate kreatora i dolazite u atelje, važno je da znate da li birate njegov autentičan rad ili nešto što je samo kopija onoga što ste već negde videli. Ako ne možete da priuštite Guči, ne morate kupovati imitaciju Gučija. Možete izabrati mladog kreatora iz Srbije, Španije, Crne Gore ili bilo kog drugog mesta i pronaći autentičan komad koji vam se dopada.

Ne razumem potrebu da se kopiji daje vrednost samo zato što original nije pristupačan. Ako nešto nije vaše, nemojte pokušavati da ga valorizujete. To mora da se zaustavi, makar ja bila pionir u tome. Ne govorim ovo samo zbog sebe, već zbog svih koji žele da se bave ovom profesijom. Krojači i konstruktori postojali su mnogo pre mene, od Baščaršije, Skadarlije i Balkanske ulice do čitavog regiona. Ovo je pitanje poštovanja profesije i autorskog rada.

"Dinastija" je upravo pokazivala koliko se autorski rad nekada vrednovao. Garderoba je bila posebno kreirana za likove, a pojedini komadi nošeni su svega nekoliko puta, što govori o tome koliko se pažnje posvećivalo modi i vizuelnom identitetu.

Ne može se ceo život živeti na tuđem radu. To je kao kada neko uzme tuđu pesmu, prepeva je i kaže: "Moja pesma." Možda jednom može da prođe, ali ne može tako zauvek. Autentičnost, znanje i autorski rad moraju ponovo da dobiju vrednost."

Osvrnimo se na trenutak na mušku modu. Kako je kroz oči dizajnera evoluiralo konkretno muško odelo? 

"Muško odelo je tokom devedesetih u jednom trenutku potpuno palo u drugi plan. Vladalo je mišljenje da više nije potrebno, pa je muškarac u odelu često doživljavan kao dosadan bankar. Tada su se više nosili džins i sako, a brendovi poput Pola Smita i Etroa popularizovali su opuštenije kombinacije.

Danas se odelo ponovo vratilo kao modni stejtment, poslovni izraz i način pokazivanja stava. Pored klasičnih sivih tonova, pojavile su se i nove nijanse plave, braon i tamnobež, dok su krojevi postali raznovrsniji, pantalone uže, a sakoi prilagođeniji savremenom muškarcu.

Mislim da je "Dinastija" imala mnogo izraženiju žensku nego mušku modu, ali mi je drago što se muškarci danas sve više vraćaju odelu. Sve je više mladih koji ga nose na svadbama, ali i svakodnevno, a pritom sve bolje poznaju pravila oblačenja – kako se kopča dugme, kako se nosi sako i kako se kompletan izgled iznosi. To muškarcu daje dozu muškosti, zavodljivosti i stava.

Promenili su se i materijali. Nekada su odela bila izrađena od čvrstih i teških štofova koji su dugo trajali, ali nisu uvek bili prijatni za nošenje. Danas su materijali mnogo sofisticiraniji – koriste se kašmir, svila i različite laganije varijante, pa postoje čak i sportske verzije odela.

Meni se takva muška moda veoma dopada. Muškarac koji je dobro i promišljeno obučen ima poseban stav i prisustvo."

Ko su u "Dinastiji" po vašem mišljenju najbolje obučeni muškarac i žena? 

"Definitivno Blejk Karington, a od žena Kristal, iako bih se, kada govorimo o figuri i upečatljivosti, možda odlučila za Aleksis. Kristal mi je bliža zbog svoje konstrukcije, elegancije i prepoznatljivosti. Volela bih da se žena ponovo vrati hodu, eleganciji i nežnosti - to je ženstvenost.

Danas retko čujemo iskreno: "Jao, kako je dobra haljina" i to je jer je neki komad već bezbroj puta viđen na društvenim mrežama, on više nema element iznenađenja. Retko se pojavi i javna ličnost na crvenom tepihu koja izgleda zaista autentično. Kada se to dogodi, ljudi zastanu i pogledaju, čak i oni koji se ne bave modom, jer vide nešto drugačije – komad koji još nije "sažvakan" i viđen na svakom koraku. Upravo takva autentičnost danas najviše nedostaje modi."

Osamdesete su "pomazile" pojam "metroseksualac". Koliko je isti zastupljen danas i na koji način?

"Mislim da su muškarci koji danas više pažnje posvećuju sebi i neguju se često pogrešno okarakterisani, što je velika greška. Kultura nege je sasvim prirodna i ponovo se vraćamo na reč balans. Neko ima pravo i mogućnost da sebi posveti više pažnje i upravo kroz to izgradi svoj autorski pečat i autentičnost.

Meni je divno kada se i muškarac i žena bave sobom u svakom segmentu – ne samo vizuelno, već i kroz lični razvoj i nadogradnju. Sve mora da bude povezano, jer upravo taj balans stvara autentičnost."

Koja era je bila najizazovnija za dizajnere?

"Iskreno, danas. Moda je doživela ogroman prodor, posebno zahvaljujući internetu i društvenim mrežama, ali se istovremeno nije dovoljno organizovala i sistematizovala. Sve se danas stavlja u istu korpu, bez jasnog razgraničenja između različitih nivoa i vrednosti u modi.

Dodatni problem je što se brendovi često poistovećuju sa ličnostima koje stoje iza njih. To da li ja volim Donatelu Versače ili Miucciu Pradu moje je lično mišljenje i nema nikakve veze sa vrednošću i istorijom brenda Versače ili Prada. Mogu da imam stav o nečijem izgledu, karakteru ili postupcima, ali ne smem da poistovetim lični utisak o osobi sa vrednošću njenog brenda. Kod nas se, nažalost, takve granice često brišu.

"Dinastija" je pokazivala koliko je moda važan deo komunikacije i koliko se u nju ulagalo. Tako bi trebalo da se odnosimo prema modi i danas, jer kroz nju komuniciramo različite poruke. To vidimo i kod javnih ličnosti – stil Melanije Tramp, na primer, predstavlja određenu vrstu komunikacije. To nije nužno odraz njenog karaktera, već način na koji kroz odeću gradi javnu sliku.

Isto važi i za mene. Moja ličnost nema mnogo veze sa mojim brendom. Privatno sam opuštena i nonšalantna, volim životinje, čitam, slušam muziku, smejem se i plešem u pogrešnom ritmu. Kada je posao u pitanju, potpuno sam drugačija – stroga sam, precizna i insistiram na tome da se sve radi po pravilima.

Zato smatram da moramo ponovo jasno da razdvojimo ličnost, stil i brend. Moda jeste komunikacija, ali brend mora da ima sopstveni identitet, vrednost i pravila."

Kako komentarišete frazu da "odelo čini čoveka"?

"Odeća možda ne čini čoveka, ali ga definiše u određenoj meri, jer naš izbor govori o nama. Čak i kada se probudite i odlučite da budete potpuno nonšalantni, način na koji birate stvari nešto govori o vašem trenutnom stanju. Neko spava u svilenoj pidžami, neko u izgužvanoj majici – i jedno i drugo je izbor koji odražava određeni odnos prema sebi.

Kada poželite da promenite taj odnos, menjaćete i stvari oko sebe – od garderobe do najobičnijih šolja iz kojih pijete kafu. Ako želite da sve bude novo, čisto i skladno, isto ćete tražiti i u modi. Zato izbor odeće jeste deo našeg ličnog izraza.

Stil nas pokazuje i može da se definiše, iako ne mora imati stroge okvire. Nemamo svi isti ukus i ne može svima ista stvar biti lepa. Nije važno da li se meni dopada nečija moda, haljina ili izgled – bilo bi pogrešno očekivati da svi imaju isto mišljenje. To je samo masovno mišljenje.

Ipak, postoje određena pravila koja možemo zajednički da prepoznamo. Ne moramo se složiti oko toga šta je lepo, ali možemo da procenimo šta je pristojno, a šta nije. Upravo u tome i jeste razlika između ličnog ukusa i određenih standarda u oblačenju."

Koja bi bila vaša poruka mladim dizajnerima danas?

"Mladim dizajnerima su potrebni hrabrost, autentičnost i istrajnost, ali i spremnost da budu mnogo glasniji kada je reč o njihovim pravima, kreativnosti i autorskom radu. Potrebni su im i idoli i uzori. Ako vide da generacije pre njih nisu uspele da stvore ekonomski stabilne brendove koji mogu da opstanu, razvijaju se i izađu na globalno tržište, postavlja se pitanje – na koga da se ugledaju?

Što više imamo uspešnih primera, poput Roksande Ilinčić i drugih kreatora koji su uspeli da se pozicioniraju van Srbije, mladi dobijaju motivaciju i veru da i sami mogu da uspeju. Kao što se u Italiji mladi ugledaju na Armanija, Dolče i Gabanu i druge velike dizajnere, tako i mi moramo da gradimo svoje uzore. Ne možete rušiti idole i očekivati da mlade generacije imaju na koga da se ugledaju."

Kada možemo da očekujemo vašu novu reviju?

"Posle šest godina volela bih da ponovo imam reviju u Beogradu, nadam se već u novembru, a planiramo i Pariz u martu. Do sada smo imali tri nastupa u Parizu, a ovaj bi trebalo da bude četvrti.

Za mene nije najvažnije samo pojavljivanje na Pariz Fashion Weeku ili bilo kojoj drugoj nedelji mode. Imala sam ih mnogo, oko 365 revija. Suština je u kontinuitetu i u tome da se ispod regionalnog kalendara Pariz Fashion Weeka svaki put pojavi ime Srbije. Ako se kontinuirano pojavljujemo kao Srbija, postajemo prepoznati kao modna zemlja.

Ako se ispod imena Suzane Perić nekoliko puta pojavi Srbija, to više nije samo uspeh pojedinca. Tako ulazimo u rang zemalja koje imaju kontinuitet i tradiciju, kao što je slučaj i u sportu. Zato je važno da se na svetskim Fashion Weekovima pojavljujemo kontinuirano – zbog svih generacija i brendova koji tek dolaze.

Nismo ni po čemu manje vredni od italijanskih brendova. Iz ličnog iskustva mogu da kažem da su naši mladi dizajneri izuzetno talentovani i često imaju veoma široko znanje, upravo zato što su morali da uče mnogo više nego njihovi vršnjaci u inostranstvu."

Pogledajte video: Suzana Perić pokazala kombinacije idealne za modernu Dinastiju