PARIZ - Francuska šansonjerka Edit Pjaf, preminula 10. oktobra 1963. u 48. godini posle neobičnog i burnog života, i 50 godina od smrti ostala je prvi glas francuske šansone poznat u celom svetu. Ona je bila prva Francuskinja koja je svojim glasom osvojila Ameriku.
U celom svetu je poznata bar po jednoj pesmi, "La vie en rose", koju su kasnije interpretirali i drugi pevači. Poznata pod nadimcima Klinka i Vrabac, osvojila je publiku svojim snažnim glasom i naglašenim francuskim slovom R, upornošću i jednostavnim nastupima, sa običnim gestovima za svaku pesmu i uvek u crnoj haljinici s licem u gro planu.
Kako ističu mnogi kritičari, svoj kratki život posvetila je pevanju o ljubavi, zavodila muškarce i ne uvek bila ljubazna prema ženama. Njena velika ljubav je bio bokser Marsel Serdan, koji je poginuo u avionskoj nesreći 1949. godine, kada je krenuo da joj obiđe u Njujorku. Ona je za njega pre toga napisala pesmu "Hymne a l"amour" sa zlosutnim stihom "Ako te jednog dana život odvoji od mene...".
Postala je rekorderka u zavođenju, strasti, bolu, ludilu, provokacijama i zanesenosću, napisao je pisac Rober Belre u nedavno objavljenoj biografiji o njoj "Pjaf, francuski mit". To je bila izbezumljena potraga za osvetom za ženicu visoku 1,47 metara, uplašenoj od samoće i koja sebe nije fizički volela.
Suprotno od onoga što se navodno zna o rođenju Edit Đovane Gasjon, kako joj je pravo ime, ona nije rođena u jednoj popularnoj ulici u Parizu 19. decembra 1915. godine, već u porodilištu bolnice blizu pomenute ulice. Njeno detinjstvo je bilo teško pošto je četiri godine bila slepa, kao što je sama često pominjala. Ona je rekla da je čudom izlečena zahvaljujući Svetoj Terezi iz Lizijea, koju je pevačica poštovala celog života.
"U stvari, imala je probleme s vidom samo tokom nekoliko nedelja, verovatno posle neke virusne infekcije", rekao je njen biograf. Njen privatni i profesionalni život bio je pun iskušenja, drama, tragedija - smrt ćerke Marsele u drugoj godini i njene majke pronađene u kanalizaciji posle prekomerne doze droge.
"Edit Pjaf je paralelno vodila život s neverovatno ciničnim humorom, fantazijama i smejanjem, ali je umela da se izražava kao "kočijaš", imala je neverovatne hirove i umela je da "prevede svakog žednog preko vode", navodi Belre.
Čuvena šansonjerka i "rok zvevda", Edit Pjaf umire 10. oktobra 1963. od posledice unutrašnjeg krvarenja u mozgu, izazvanom pucanjem aneurizme. Njen biograf kaže da je bila već iscrpljena od bolesti zavisnosti, teških hirurških intervencija i reumatoidnog artritisa. Verska sahrana joj je bila zabranjenja, jer se udavala više puta.
Nekoliko hiljada njenih obožavalaca je došlo na njenu sahranu na pariskom groblju Per Lašez, gde su sahranjene mnoge poznate ličnosti, i njen grob je jedan od najposećenijih i dan danas. Već više od 20 godina pesma "La Vie en Rose" je neprestano među 10 najboljih francuskih šansona i standard u celom svetu. Harizmatična Edit Pjaf je otkrila i talentovane francuske pevače kao što su Šarl Aznavur, Žorž Mustaki, Iv Montan, Pol Meris i Šarl Dimon.
Njen biograf kaže da je imala neverovatni magnetizam za muškarce, koji su se često menjali u njenom životu. Jednom je zvala 1957. godine jedan francuski časopis i rekla: "Menjam ljubavnika, pošaljite mi fotografa". Njene najpoznatije pesme su "Tu es partout" (1943), "La Vie en Rose" (1945), "Hymne a l"amour" (1949), "Sous le ciel de Paris" (1954), "Les Amants d"un jour" (1956), "Milord" (1959) i "Non, je ne regrette rien" (1960). Glumila je u nekoliko filmova, među kojima "Frenć cancan" iz 1954. godine.
