Dvadeset prvog septembra ove godine Lu Rid je seo naspram reditelja Farida Helfa da bi dao, kako se ispostavilo, svoj poslednji intervju pred kamerama.
Snimanje organizovano krajem septembra deo je promotivne kampanje za "Parrot Zik" slušalice, i obavljeno je mesec dana pre smrti legendarnog muzičara. U njemu Rid (71) govori o zvuku, muzici, svojoj prvoj gitari...
"Zvuk je mnogo više od buke. Uređeni zvuk je muzika", kazao je Rid. "Moj život je muzika."
Upitan zašto je postao muzičar, on objašnjava: "Radite ono što volite... Ili vas uhapse", a na pitanje da li mu je otac poklonio prvu gitaru, odsečno odgovara: "Moj otac mi nije dao ništa."
Kada je konverzacija krenula u pravcu Ridovih ušiju i sluha, i on je postao poetičniji u odgovorima.
"Znam na koji bi način stvari trebalo da zvuče", objašnjava. "Ne bih želeo da slušam Betovena a da ne čujem divne basove, violončela, tube. To je veoma važno. Hip-hop ima basove koji grme. Ali ima ih i Betoven. Ako nemate te basove, i to je kao da ste amputirani. Kao da nemate svoje noge."
Ponosno je otkrio i da je nedavno remasterizovao sve svoje starije albume, kako bi im podario zvuk prilagođen novim tehnologijama. Jer, kako kaže, zvuk sa CD-a ga užasava.
"To je bilo toliko lepo da me je rasplakalo", priznaje. "Mene zvuk zaista emotivno pogađa. Zvuke nije moguće objasniti. Postoji neki zvuk koji čujete u svojoj glavi, u nervima, u krvi koja teče. Zaista je neverovatno čuti sve to." Kada je reč o prvom zvuku koji pamti, Rid tvrdi kako je to sećanje uglavnom isto kod svih ljudi.
"Prvo sećanje na neki zvuk je najverovatnije otkucaj maminog srca, za sve nas. Mi rastemo, još od trenutka kada smo veoma mali, slušajući taj ritam."
"Postoje i mnogi zvuci iz prirode... Zvuk vetra. Zvuk ljubavi."
