Dva Oskara, zasad!
S neba je pao na Mećavnik i doneo široki poljski osmeh. Spilbergov snimatelj a najobičniji čovek na svetu, spreman da prošeta s novinarima, da priča o najobičnijim stvarima... Januš Kaminski je čovek koji u vitrinama svog doma u Americi ima dva Oskara, a koliko ih je još u njegovoj glavi i oku, za koliko ih je još spreman, to samo on zna. Sa Spilbergom je kao direktor fotografije snimio i „Spasavanje redova Rajana“ i „Šindlerovu listu“. Njegova kamera radila je i „Linkolna“ i „Park iz doba jure“ i „Indijanu Džonsa“, „Ratnog konja“...

Je li to dovoljno da Poljak koji je u Ameriku stigao osamdesetih zaključi da je dosanjao američki san, može li i dalje, više?
- Ostvario sam američki san, ali nisam siguran da li američki san postoji u filmskoj industriji. Osamdesetih, kad sam došao u Ameriku, bilo je moguće ostvariti američki san. Nisam siguran šta je sad američki san, ali mislim da se pod tim najčešće podrazumeva ekonomska nezavisnost.

Za mene kao umetnika američki san je biti u stanju i situaciji da utičete na publiku, da promenite život ljudi. Mislim da se to filmovima može postići. Istovremeno, želeo sam da promenim i svoj život, mnogo sam želeo da se bavim filmom, fotografijom... I sve to mi se ispunilo. Nije tu reč o novcu, čistoj zaradi, nego su u pitanju ideje, snovi...

Šta je za uspeh važnije - talenat ili rad?
- Važno je i jedno i drugo. Nema uspeha bez talenta, ali nema ga ni bez rada. Snimanje filmova je posao, ali to je istovremeno velika strast. Kad bi samo znali kolika! Kao i za svaki drugi posao, morate imati i određene predispozicije, ali kad krećem u snimanje, meni je najvažnije da imam dobru filmsku priču.

Šta mislite o Kusturičinim filmovima?
- Njegovi filmovi su odlični, neverovatni, čudesni. On u svojim filmovima kombinuje humor i realnost, sarkazam i tragediju ovog neobičnog prostora. Kusturičini filmovi i ideje odlično komuniciraju širom Evrope, a popularni su i širom sveta. Volim njegove filmove, zbog toga sam i došao ovde, jer poštujem i njega i njegov rad.

Da li ste upoznati s filmovima drugih reditelja iz Srbije ili iz regiona?
- Ne, ne znam dovoljno o srpskoj kinematografiji. Tokom dodele Oskara video sam filmove Denisa Tanovića.

Da li ste ovde u Srbiji, dok ste leteli helikopterom od Beograda do Mokre gore, videli predeo koji vam je zapao za oko i gde biste snimili film?
- Priroda Srbije je prelepa. Ne bih da me shvatite pogrešno, ali u mnogim delovima Amerike postoje takođe čudnovati, neverovatni predeli.