Četiri legendarna uskršnja jaja, koja su originalno pripadala carskoj familiji Romanovih, u Beču mogu da se vide do 18. maja.
Reč je o najpoznatijim juvelirskim jajima na svetu, delima Karla Gustavoviča Faberžea (Carl Fabergé 1846-1920). Faberže, vlasnik juvelirske manufakture u St. Petersburgu, bio je tri i po decenije, do 1917, jedan od glavnih dobavljača predmeta od najskupocenijih materijala za rusku carsku porodicu. Iako je u asortimanu imao različit nakit i mnoge druge, luksuzne upotrebne stvari, danas se u prvom redu pamti po izuzetnim jajima za ruske carice.
Prvo je, od Uskrsa 1885, car Aleksandar III poklanjao Faberžeova jaja svojoj ženi Mariji. Nakon smrti Aleksandra III i krunisanja njegovog sina, Nikolaja II, Faberže svake godine za carsku porodicu radi po dva raskošna uskršnja jaja: jedno za caricu-majku Mariju, drugo za carevu ženu Aleksandru.
Jaja nisu rađena samo 1904. i 1905, u vreme Rusko-japanskog rata. Najstarije jaje koje vidimo u bečkom Umetničko-istorijskom muzeju, na izložbe „Svet Feberžea“ je „Sećanje na Azov“ iz 1891. U ovom jajetu nalazi se minijaturni model broda kojim je tadašnji carević Nikolaj putovao po svetskim morima.
U Beču je sada i možda najpoznatije Faberžeovo jaje: izrađeno je 1900; iz njega može da se izvadi veran model kompozicije voza Transsibirske železnice, najduže železničke trase na svetu, koja se gradila tih godina. Na jajetu je karta Evrope i Rusije, sa rutom železnice, a u jajetu lokomotiva i pet zlatnih vagona. Sastavljena, kompozicija može da se navije zlatnim ključićem - i da vozi.
Treće jaje u sebi ima unutrašnjost kao što je ima Uspenska katedrala, hram u kojem su krunisani mnogi ruski carevi. Ovo jaje stoji na postolju, modelu Moskovskog Kremlja. 
Četvrto jaje koje vidimo u Beču je i poslednji ovakav Faberžeov rad: „Zvezdano nebo carevića“ nije dovršeno. Trebalo je da bude isporučeno 1918, ali je prethodno, u revoluciji 1917, car skinut sa trona, a 1918. je cela carska porodica pobijena od strane komunističkih revolucionara.
Faberžeova carska uskršnja jaja su preživela – većinom. Od ukupno 50, sačuvano ih je 42. Najviše, deset, čuva se u Muzejima Moskovskog Kremlja; devet ih poseduje ruski magnat Viktor Vekselberg, pet ima Muzej lepih umetnosti Virdžinije, tri britanska kraljica, jedno knez Albert od Monaka itd.Na otvaranju izložbe u Beču videli smo i direktoricu Muzeja Moskovskog Kremlja, iz čije kolekcije su sva četiri sada u Beču izložena jaja. Direktorica kremaljskih muzeja je Jelena Gagarina, starija kćerka Jurija Gagarina, prvog čoveka koji je leteo u svemir.
(M.I)
