Dobri geni!Pozorišnu sezonu na izmaku obeležile su predstave „Naši sinovi“ i „Mali mi je ovaj grob“, u kojima je zapažene uloge ostvario Marko Janketić (30). Odrastao je u porodici umetnika uz oca Mišu, majku Svjetlanu, pa i sestre Ivu i Milicu, i izgradio je karijeru sa 25 uloga iza sebe. U razgovoru za Kurir Marko se priseća početaka, govori o položaju mladog glumca bez stalnih primanja i planovima za leto.Da li si razočaran što te nema na ovogodišnjem Sterijinom pozorju?- Očekivao sam da će barem jedna predstava sigurno ući u zvaničnu selekciju festivala. Posebno sam iznenađen zbog drame „Mali mi je ovaj grob“ jer je selektor Igor Bojović uvrstio izvođenje kolega iz Beča. Mislim da bi bilo pametnije da smo se mi našli tamo.Iza sebe već imaš jedno učešće na najznačajnijem festivalu kao dečak. Da li si najmlađi glumac koji se takmičio za nagrade u Novom Sadu?- Nisam siguran. Mislim da je bilo mlađih od mene. Davne 1995. godine takmičili smo se s predstavom „Bašta sljezove boje“ u dramatizaciji Stevana Koprivice. Igrao sam malog Ćopića. Veća čast mi je bila da igram onda nego danas. Naši festivali su devalvirani. Ne nose više onu vrednost. Moramo da se borimo da se vrate na staze stare slave.U drami „Naši sinovi“ igraš ulogu Gileta, koju je tumačio i tvoj otac Miša pre mnogo godina.- Desilo se sasvim slučajno. Ideja je bila da igram najmlađeg sina Rajka. Posle nekog vremena rediteljka Tanja Mandić shvatila je da bi bilo bolje da tu ulogu poveri Peđi Vasiću, koji je približno njegovih godina. Uloga Gileta je mog oca tada promovisala u ozbiljnog mladog glumca na koga se može računati.
U jednom intervjuu svoj posao si uporedio s prostitucijom. Zašto?- Kao glumac sebe izlažeš i nudiš potpuno nepoznatim ljudima. Zato sam je uporedio s prostitucijom jer kopaš po svojim osećanjima.Još nemaš stalni angažman. Kakva je tvoja sudbina kao slobodnog umetnika?- Neizvesna i teška. Dešavalo mi se da celu jednu sezonu ništa ne radim. Neizvesnost zbog novca je sve veća i veća.Da li možeš da odbijaš uloge?- Glumac je sve manje u poziciji da odbija uloge. Toliko malo posla i novca ima. Prinuđeni smo da igramo skoro sve što nam se ponudi.Maštaš li o karijeri u Americi?- Nema glumca koji ne mašta o Holivudu. Mogućnosti za veliku karijeru u Americi su male jer tamo ima mnogo fantastičnih glumaca. Kastinzi su mnogo komplikovaniji nego kod nas.
Prva ulogaZBOG RAŠINOG FILMA SAM POSTAO GLUMACDobri poznavaoci filma našeg sagovornika pamte po ulozi u ostvarenju „Tri palme za dve bitange i ribicu“, u kojem igra brata Dubravke Mijatović.- I danas volim da pogledam taj film. Angažman u diplomskom filmu Raše Andrića me je odredio da se bavim ovim poslom - otkriva Marko.
Ponovo negativacIGRAM VOĐU DESNIČARSKOG POKRETAMarka Janketića na jesen ćemo moći da gledamo u novom filmu Darka Lungulova „Spomenik Majklu Džeksonu“.- Igram vođu jednog desničarskog pokreta, zadojenog u mržnju prema svemu što nije srpsko. Mnogo mi je bilo inspirativno da radim i razmišljam o takvom liku. Privatno sam pozitivan. Nisam mizantrop, volim ljude i život. Moja sreća je što sam imao čast da radim s talentovanim rediteljima Srdanom Golubovićem, Olegom Novkovićem i Kostom Đorđevićem, koji su mi mnogo pomogli.
