Optimista u teškim danima!
Doajen srpskog i jugoslovenskog teatra Jovan Ćirilov uskoro će objaviti spisak predstava koje će biti izvedene na 48. Bitefu. U razgovoru za Kurir govori o sudbini prestižnog festivala, pozorišnoj sezoni iza nas i zašto ga u njegovoj rodnoj Kikindi nikad nisu prihvatili kao umetnika.

Pozorišna sezona uskoro se završava. Kakva je vaša ocena?
- Velika je kriza, ali mi smo majstori za preživljavanje. Svaka nova generacija od prethodne nasleđuje teške okolnosti. Na ovim prostorima umetnost je živela u najtežim vremenima čak i u doba okupacije, u zarobljeništvu i logorima. Dati neku opštu ocenu nije mi lako jer nisam gledao sve predstave. Najznačajnije delo je rediteljski poduhvat Egona Savina „Unosno mesto“. On je specijalista da ponovo aktuelizuje Ostrovskog, koji je stvarao u doba krize u Rusiji. Branislav Lečić je ostvario maestralnu ulogu.

Kako vam Leka dopada kao Branislav Nušić kod Duška Kovačevića u „Rođendanu gospodina Nušića“?
- Manje. Kad se već piše drama o Nušiću, obaveza autora je da se ispoštuje ono što se zna o njemu. Lično ne vidim pisca tako kako je predstavljen u predstavi, jer sam slušao da je bio kozer i zabavljač. Ne kažem da nekad nije bio tužan, ali sumorno mi ga je odigrao Lečić.

Šta biste rekli o komadu „Mali mi je ovo grob“ Biljane Srbljanović?
- Delo je toliko dobro napisano da očekuje i druge reditelje da mu priđu. Ne sviđa mi se u režiji Dine Mustafića. Od Biljane kao majstora dijaloga očekujem u budućnosti još dobrih predstava.

Kako će izgledati ovogodišnja selekcija Bitefa?
- Festival će trajati kraće. Rešili smo da se ne odreknemo kvaliteta, ali imaćemo dva-tri gostovanja iz inostranstva. U selekciji će biti deset predstava, a dopunićemo je komadima iz regiona. U dobrim odnosima sam s novim direktorom Bitefa Milošem Latinovićem. On hoće da pomogne i nas dvojica ćemo se dobro složiti kao latinica i ćirilica. Rekao sam mu u šali da ćemo, ako nas Grad Beograd bude sekirao, Bitef premestiti u Kikindu.

Da li će se političari uplašiti vaših pretnji?
- Nisu oni plašljivi, a i nemaju mnogo para. Ipak, plaše se mene, pomalo i Bitefa, javnosti i sveta, tako da će na kraju biti sve u redu.

Hoće li vam se ispuniti želja da Marinu Abramović dovedete u Beograd?
- Teško. Grad je spreman da izdvoji novac za jedno takvo gostovanje, ali Marina i glavni glumac u njenoj predstavi „Život je smrt“ Vilem Defo slobodni su tek u septembru.

Idete li u rodnu Kikindu?
- Ne. Prodao sam tamo svoju rodnu kuću jer u nju nisam otišao tri i po godine. Idem samo kad me pozovu. Najteže je biti prorok u svom selu. Tužno je što Narodno pozorište u Kikindi, koje je danas profesionalno, nikad nije odigralo nijednu moju dramatizaciju, a ni dramu koju sam napisao s Belovićem ili sam.