Da je bomba koju je imao Nedeljko Čabrinović bila bolja, Gavrilo Princip ne bi ni morao da puca.
Milan Ciganović 27. maja 1914. godine predao je u bašti kafane "Zlatna moruna" na Zelenom vencu u Beogradu, četiri pištolja i šest bombi Gavrilu Principu i Trifku Grabežu. Bombe su bile starog tipa: posle aktiviranja trebalo je brojati do trinaest pa je tek onda baciti.
Mesec dana kasnije, na Vidovdan, u Sarajevu, Nedeljko Čabrinović hladnokrvno je prišao agentu iz obezbeđenja - koji nije poštovao naredbu da motri na publiku nego se okrenuo da vidi visoke goste - i pitao ga u kojim je kolima Njegovo visočanstvo.
- U trećim - rekao je ushićeni agent, ne okrećući se.
Čabrinoviće je tada iz džepa izvadio bombu, skinuo poklopac i kucnuo u banderu. Ali nije mogao da broji do trinaest, jer bi kolona prošla. Zato je odmah zamahnuo i bacio je. U tih trinaest sekundi ona je imala vremena da padne na Ferdinanda, da se skotrlja niz zadnji deo njegovog auta, padne pod sledeće vozilo u koloni i tek tada eksplodira.
Ferdinandu je to produžilo život za nešto više od sat vremena.
Unutrašnji lomovi, ljubavi, složeni porodični odnosi, organizacija atentata i zakulisne igre špijunskih službi čine sadržaj uzbudljivog i potresnog romana Gavrilo Princip, besmrtna mladost, koji možete pronaći na svim kioscima od ponedeljka 2. juna. Sve osobe pomenute u ovoj knjizi su stvarne i svi događaji istiniti.
