Znamo da je ukusan, da osvežava, da nema osobe koja ga ne voli, ali možete li da pretpostavite koji je najpopularniji ukus sladoleda? Ako ste rekli vanila, pogodili ste. Slede čokolada i jagoda, a najneobičniji ikad napravljeni su sladoledi sa ukusom hot-doga i piva.
I ovo nije jedina zanimljivost koju krije omiljena letnja poslastica. Njegovo veličanstvo sladoled nalazi se na listi hrane koja astronautima najviše nedostaje u svemiru - druge dve su pica i gazirani sokovi. Na Zemlji, pak, trgovci zadovoljno trljaju ruke nedeljom, jer tog dana prodaju najviše sladoleda.
Razloga za radost imaju i tokom ratova i recesije, pošto se tražnja tada povećava. Najviše ga vole stanovnici Novog Zelanda koji u proseku pojedu 28 litara godišnje. Titulu najvećeg proizvođača, ipak, nosi Amerika u kojoj je jul proglašen za Nacinalni mesec sladoleda. Ali, u američkoj državi Kanzas, nekada je bilo zabranjeno služenje sladoleda na piti od višanja.
U ljubavi prema ovoj poslastici ne zaostaju ni Englezi, pa legenda kaže da je kralj Čarls I u 17. veku svom sladoledžiji ponudio doživotno izdržavanje kako bi sprečio da drugima otkrije čarobni recept. A istoričari tvrde da je Aleksandar Veliki uživao da jede sneg sa medom.
I zaista, pre nego što je u 10. veku počelo da se koristi mleko, kraljevska poslastica pravljena je od leda. A još više ćete voleti krave kada čujete da ova životinja tokom svog života proizvede količinu mleka dovoljnu za 34.000 litara sladoleda.
Možda niste znali da je kornet nastao početkom 20. veka iz praktičnih razloga. Kada je na sajmu u američkom Sent Luisu nestalo posuđa, dovitljivi trgovci su se snašli i kao držač za sladoled iskoristili vafle. Ali, zasluge za najveći kornet na svetu nosi Velika Britanija, gde je pre dve godine napravljen kornet težak skoro hiljadu kilograma i visok četiri metra.
(Novi magazin)
